Vesna Pusić bila je ministarka spoljnih poslova jedne sasvim drugačije Hrvatske.
U vladi Zorana Milanovića, bila je zadužena za resor evropskih i spoljnih poslova u trenutku kada je zemlja ulazila u Evropsku uniju (EU) 2013. godine, krunišući tako decenijski proces pregovora.
„Imali smo dobru ekipu, ali smo imali i politički konsenzus“, kaže u razgovoru za BBC na srpskom u vreme kada je glavna evropska tema u Hrvatskoj prvo predsedavanje ove zemlje Savetu EU.
Uprkos svečanom trenutku, za Vesnu Pusić nema dileme kakvi su efekti članstva u Uniji.
„Hrvatska je apsolutno nazadovala otkad je ušla u EU, pre svega na području ljudskih i manjinskih prava, sudstva, političke kulture u smislu poštovanja institucija.
S druge strane, napredovala je ekonomski, i to pre svih oni delovi koji su bili spremni za članstvo – Slavonija, nažalost, nije jer nije imala snagu da apsorbuje fondove iako su joj neophodni.“
- Predsednički izbori u Hrvatskoj: Novi politički život Zorana Milanovića
- Don Kihot protiv vetrenjača u Evropskom parlamentu
- Kosor: „Godina posle posete Vučića, efekat nula“
U trenutku kada je Hrvatska došla na red da predsedava u Briselu, Vesna Pusić je jedna od opozicionih poslanica hrvatskog parlamenta, članica stranke GLAS.
Hrvatska će predsedavati Savetom EU u prvih šest meseci 2020. godine.
Blokada Srbije – samo predizborna tema
Hrvatsko predsedavanje dolazi upravo u trenutku kada je Zapadni Balkan došao na dnevni red Evrope – i to na negativnu listu.
Odlaganje početka pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, pre svega na inicijativu Francuske, biće glavna tema i tokom narednih šest meseci.
„To je tema koja je dovoljno velika da bude značajna, a nije dovoljno velika da bude značajna za neku od velikih država – one će se baviti Rusijom, Kinom, SAD, Bregzitom ili budžetom, a ne Zapadnim Balkanom.
Za Hrvatsku je to centralna tema i to je Zagrebu uvek i poručivano – Evropa od vas to očekuje jer poznajete teren, živeli ste u istoj političkoj tvorevini, imate isti politički mentalitet i kulturu, a i vaš je direktan interes.“
Ni kada je u pitanju izgradnja hrvatskog stava prema pitanju nastavka evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana, Vesna Pusić nema dileme.
„U hrvatskom je interesu da tih šest država uđe u EU, sa punom svešću koliko je ograničen domet tog članstva.
Ako imaš nestabilno i opasno susedstvo, gde stvari funkcionišu po drugim kriterijumima, gde igraju neki drugi igrači, članstvo u EU ni Hrvatskoj ne pomaže puno – pomaže ponajviše ekonomski, ali nesigurnost ostaje nesigurnost.“
Uprkos takvom stavu Vesne Pusić, Kolinda Grabar Kitarović, nekada njena prethodnica na mestu šefice diplomatije, a danas predsednica Hrvatske koja želi još jedan mandat, u kampanji je čvrsto uveravala birače da je spremna da blokira napredak Srbije ka EU ako se ne reše otvorena pitanja između dve zemlje.
„To je tema u predizbornoj kampanji – klasični elementi populizma su narod i neprijatelj, etnički neprijatelj.
Ne bih to ozbiljnije shvatala, iako to truje društvo, a Hrvatska svakako nema drugu temu na kojoj je politički relevantna.“
Zbog svega toga, Vesna Pusić zamera Kolindi Grabar Kitarović na insistiranju da je Hrvatska napustila Balkan i postala deo Srednje Evrope.
„Hrvatske u Srednjoj Evropi nema ni da se ugura, uticaj joj je ispod nule – a na Balkanu Hrvatska je iskustvom, uticajem i inicijativom jedan od lidera.
Na temi Zapadnog Balkana, pitaće se Hrvatska za mišljenje – ako se pametno postavi“, zaključuje nekadašnja ministarka.
Da li je Zagrebački samit prekasno
Posebna prilika za pitanja o Zapadnom Balkanu biće veliki samit u glavnom gradu Hrvatske, zakazan za 7. maj 2020. godine.
U formatu razgovora čelnika država i vlada Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana trebalo bi da se iskristališe novi plan za integracije ovog dela Evrope.
„Ako se Evropa pojavi sa upotrebljivim planom, Hrvatska ima dve mogućnosti – da bude in ili aut, nema mogućnosti to da spreči.
Ako se EU ove teme ne seti, Hrvatska ima mogućnost da se pojavi sa nečim konkretnim, ili da pusti samo da istekne vreme njenog predsedavanja.“
Do Zagrebačkog samita, Severnu Makedoniju i Srbiju čekaju parlamentarni izbori – od kojih su oni u Skoplju daleko neizvesniji.
„Ako makedonski premijer Zoran Zaev izgubi izbore, niko neće moći da vrati vreme i tu entuzijastičnu ekipu koja ima energiju za promene.
Cela ova regija je mozaik: ako iščupaš jednu kockicu, počinju da se raspadaju ostale i na kraju – nastrada društvo.“
Zbog takve mogućnosti, Vesna Pusić kaže da je Samit u Zagrebu možda i – prekasno.
„Ako misli da konsoliduje svoju teritoriju, EU mora imati odluku pre makedonskih izbora.
Unija na leto neće biti ista kakva je danas.“
Hrvatska diplomatkinja smatra da alternative koje se nude ne bi donele dobro regionu.
„Alternative su stari kadrovi – ne mlađi, bolji i pametniji nego opaka ekipa koja, budući da je bliža višedecenijskoj autoritarnoj tradiciji, lakše se prima u sistemu, ljudi je lakše razumeju.
Treći igrači nikad nisu bili toliko prisutni u regiji, nudeći model političke kulture autoritarnog lidera, što je sve mnogo bliže tradicionalnim društvima.“
Ide Vesna Pusić i korak dalje, tvrdeći da za nju Zapadni Balkan i nije pitanje proširenja Unije, već konsolidacije sopstvene teritorije.
„Jedan od prvih testova veličine je da li si u stanju da uspostaviš svoju kontrolu i vlast – ako EU to nije u stanju, onda zaboravimo i na velike priče jer niko neće razgovarati sa vama kao sa velikim igračem.
Zapadni Balkan postao je pitanje da li je EU igrač ili igralište, sve se manje radi o tome ko je otvorio ili zatvorio poglavlje.“
Ko je Vesna Pusić
- Rođena 25. aprila 1953. u Zagrebu
- Doktorirala sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu;
- Jedna od osnivačica Hrvatske narodne strane (HNS) 1990. godine;
- 1992 – 1997. godine osnivačica i direktorka nevladine organizacije Erazmus;
- Birana za poslanicu u hrvatskom Saboru na svim izborima od 2000. do 2016. godine;
- Predsednica HNS-a 2000 – 2008. godine i 2013 – 2016. godine;
- Posle napuštanja HNS-a 2017. godine, jedna od osnivačica Građansko-liberalnog saveza (GLAS);
- Kandidatkinja Hrvatske za mesto generalnog sekretara Ujedinjenih nacija 2016. godine, povukla kandidaturu posle prvog neformalnog glasanja.
„Pregovori dugi i dosadni, ali nama neophodni“
Sudbina poglavlja i dosadašnjeg načina pregovaranja dovedena je u pitanje posle francuske odluke o sudbini Skoplja i Tirane, pa Vesna Pusić kaže da je potraga za novim modelom pregovora zapravo želja za novim entuzijazmom.
„Postojeći model je možda dug, dosadan, neherojski, ali je tačno ono što nama treba – nama koji smo za visoku politiku, a ne voze nam ni tramvaji.
Pregovarački proces zapravo je proces izgradnje institucija, od kojih neke nismo ni imali.“
Pre nego što je postala ministarka inostranih i evropskih poslova, Pusić je bila na čelu Nacionalnog odbora za praćenje pregovora Hrvatske i EU, pa je sve promene koje je doneo ovaj proces ispratila „iz prvog reda“.
„U procesu pridruživanja, izgradili smo okvir koji je važan i u lošim vremenima.
Hrvatska je skliznula unazad, ali ne koliko Mađarska i Poljska.“
Kao primer institucije koja nije postojala pre pregovora o članstvu u EU, Vesna Pusić navodi postojanje Komisije za sprečavanje sukoba interesa ili osam rezervisanih mesta za poslanike nacionalnih manjina u Saboru.
„Ti ljudi imaju mogućnost da, iz pozicije poslanika, imaju veću ulogu u odbrani ljudskih i građanskih prava – ne samo srpske manjine, nego uopšte.
Nije neobično što se neki ekstremisti zalažu za oduzimanje prava manjinskim zastupnicima da glasaju o vladi – oni razumeju da je to veliki uticaj, proizašao baš iz članstva u EU.“
Ipak, u jednoj oblasti, smatra da su dostignuća nedovoljna.
„Nezavisno pravosuđe je važna, ali ne i glavna tema – mi najpre nemamo stručno i profesionalno pravosuđe.
Naše pravosuđe ponekad je nezavisno i od zakona, i nije ni stručno ni profesionalno – to nam je glavna boljka.“
Potencijalni „lek“ za ovaj problem predlagan je i tokom hrvatskih pregovora o članstvu u EU.
„Ja sam bila jako protiv da se i nakon učlanjenja nastavi monitoring pravosuđa, ali ono se pokazalo kao bolna tačka Mađarske, Poljske, Češke, Slovačke, pa i starih članica Italije, Španije.
Postoji i ideja da se uspostavi trajniji monitoring pravosuđa za sve, dok ja svakako ne bih pristala da Hrvatska bude jedina koja ima monitoring.“
Šest i po godina kasnije, Vesna Pusić smatra da hrvatsko iskustvo ima puno pouka.
„Bez sumnje će doći do klizanja unatrag – nemamo mi demokratsku tradiciju, pet generacija se nije rodilo i umrlo u istom sistemu.
Ipak, neuporedivo je iskustvo članstva i institucije koje su se pojavile sa članstvom – one će u gadnim vremenima imati mehanizam da vas čuvaju“, zaključuje Pusić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
