Više od 100 migranata, koji tvrde da su Iranci, tokom protekle tri nedelje krenulo je na opasno putovanje gumenim čamcima preko kanala Lamanš. Zašto?
U ranu zoru 23. novembra, osmoro je nađeno šćućureno u čamcu u nemirnom moru kod obale Kenta.
Spasiocima su rekli da su na moru proveli 12 sati.
Slična scena se odigrala prethodnog dana, kada je sedmoro nađeno kod Dovera, a isto toliko samo nekoliko sati ranije.
Od 3. novembra 101 migrant, uključujući četvoro dece, otisnuo se gumenim čamcima preko 32 kilometara širokog Lamanša, što je, kako policija kaže, „kao da pokušavate da pretrčavate autoput u vreme špica“.
Ministarstvo policije nije objavilo zvanične podatke, ali prema računici BBC najmanje toliko je od početka meseca ovim putem ušlo u Britaniju.
Svi do jednog su službenicima Ministarstva za imigraciju rekli da su Iranci.
Ovim se otvara nekoliko pitanja za britanske i francuske vlasti, koje su pod pritiskom da spreče takva putovanja pre nego što se neko udavi.
Zašto se toliko čamaca otiskuje prema Kentu? Kako ih zaustaviti? I zašto su svi migranti iz iste srednjeistočne zemlje?
Odgovor na poslednje pitanje mogao bi da se nađe u Beogradu, glavnom gradu Srbije.
Miodrag Ćakić, direktor srpske organizacije Pomoć za izbeglice, koja prati kretanje migranata preko Balkana, smatra da su migranti koji stižu u Britaniju, prethodno boravili u Srbiji, gde su masovno počeli da dolaze nakon što je avgusta prošle uveden bezvizni režim za Irance.
Ova mera je trebalo da podstakne turizam i trgovinsku razmenu između Irana, koji je po snazi privrede 25. zemlja na svetu, i Srbije, koja je ispod 90. mesta.
Vize su ponovo uvedene 17. novembra ove godine, zbog masovne zloupotrebe prava na azil, ali je dotle u Srbiju već doletelo oko 40.000 Iranaca.
Ne zna se koliko ih se vratilo u domovinu, ali su lokalni mediji izvestili da avioni na direktnoj liniji Beograd-Teheran stižu puni, a vraćaju se prazni.
Prema navodima humanitarne organizacije Info Park, srpska policija procenjuje da se oko 12.000 Iranaca nije vratilo nakon što su doputovali u Srbiju.
Ćakić kaže da se među migrantima priča da Iranci koriste „lažne pasoše i komplikovane šeme“ da uđu u Evropsku uniju.
Oni ne spavaju po skloništima, nego u hotelima i hostelima i uopšte su bolje pripremljeni za put.
Sa druge strane, izbeglice iz Sirije, Iraka, Avganistana i Pakistana prepešačile su hiljade kilometara i spavaju u beogradskim parkovima i napuštenim zgradama.
„Iranci u odnosu na njih više liče na turiste. To su klinci u farmerkama i duksericama i rančevima na leđima“, kaže Gordan Paunović iz Info Parka.
„Mnogi koriste lažne pasoše, koji u Turskoj koštaju između tri i šest hiljada evra. Oni ne dele sudbinu ostalih izbeglica, koje prolaze kroz teške muke i spavaju u improvizovanim skloništima i prihvatnim centrima“.
„Ostajali su po hotelima i po mesec dana, dok nisu našli vezu da ih prokrijumčare iz zemlje“, kaže Paunović
Iranci možda stoje bolje od ostalih izbeglica, ali za mnoge od njih život nije nimalo lak, pošto žive u represivnom režimu.
Kaveh Kalantri iz Udruženja Iranaca koje pomaže izbeglicama u Velikoj Britaniji, kaže da narod beži iz Irana zbog neslobode i kršenja ljudskih prava.
„Ako imate liberalne ili levičarske stavove, ili pripadate verskoj manjini, lako mogu da vas strpaju u zatvor. Mnogi se svakodnevno suočavaju sa nasiljem“.
Procenjuje se da od Islamske revolucija 1979. do danas, zemlju svake godine napusti između 150 i 200 hiljada ljudi.
Iranci su u poslednje dve godine izbili na prvo mesto po broju zahteva za azil u Britaniji, kažu u Ministarstvu policije. Prošle godine ih je, od ukupno 26.350 tražilaca, bilo 9 odsto.
„Nije neobično što Iranci dolaze u Britaniju, nego način na koji stižu“, kaže Kalantri.
Prema jednoj teoriji, razlog što Iranci rizikuju živote prelazeći Lamanš upravo je zbog njihovog svog relativnog bogatstva. Jednostavno rečeno – mogu da priušte usluge krijumčara i da plate čamce.
Maja Konforti iz francuske organizacije Utočište za migrante, opisuje pokušaje prelaska kanala kao „iranski specijalitet“.
„Čamcima mogu da prelaze samo oni koji imaju para. Afrikanci sav novac potroše uz put,“ kaže ona.
„U Kale je stigao novi talas Iranaca. Jedino su oni dovoljno hrabri i dovoljno imućni da ovo rade“.
Ćakić sugeriše da Iranci u Kent stižu nakon što su u EU ušli iz Srbije.
„Ne vidim drugo objašnjenje. Srbija je jedina država na Balkanskoj ruti sa značajnim brojem Iranaca“.
Neki ne veruju da su svi ti migranti Iranci. Profesor Adib-Mohadam iz Centra za iranske studije pri Univerzitetu SOAS u Londonu, kaže da sumnja da su mnogi koji se predstavljaju kao Iranci u stvari Avganistanci.
Francuska usvaja kontraverzni imigracioni zakon
Lideri EU planiraju zatvorene migrantske centre
Međutim Ema Navaz, stručnjak za imigraciju, kaže da „ne vidi šta bi migranti dobili lažnim predstavljanjem“.
U svakom slučaju, prelaske preko Lamanša kontrolišu „mafija i organizovani kriminalci“ u Francuskoj, tvrdi Ingrid Paro iz francuske Pomorske prefekture u Šerburu.
Kaže da je ove godine registrovano 30 pokušaja prelaska, prošle 12, a pretprošle 23.
Većina nije uspela, jer su im čamci bili premali, ali je ove godine bilo nekoliko prelazaka ukradenim jahtama i gliserima.
Britanska Pogranična policija u nedavnom izveštaju kaže da je „pristup manjim plovilima sve lakši i jeftiniji, što otvara put kriminalcima da se uključe u krijumčarenje ljudi“.
Do detaljnijih podataka je teško doći, jer policija tvrdi da bi njihovo objavljivanje moglo da „ugrozi tekuće operacije za zaustavljanje ilegalnih prelazaka“.
Čarli Elfik, član parlamenta iz Dovera kaže da je prelazak čamcima „bez presedana“ i traži da se Pograničnoj policiji dodele veća sredstva i još patrolnih čamaca.
On tvrdi da je broj migranata otkrivenih u kamionima u Doveru za trećinu manji otkad je porušeno migranstko nasenje u Kaleu.
Međutim Brodžet Čepmen iz Akcione mreže za pomoć migrantima u Kentu, kaže da je prelazak čamcima „prirodna posledice strože kontrole granica i oštre politike prema imigrantima“.
„Ljudi onda traže nove, opasnije načine da uđu“, dodaje ona.
Bivši ministar za imigraciju i poslanik iz Eštona, Damijan Grin, kaže da bi naglasak trebalo staviti na „rasturanje međunarodnih zločinačkih bandi koji stoje iza ovoga“.
„Ako nam treba još resursa, tamo ih treba usmeriti“, kaže on.
Ministarstvo unutrašnjih poslova kaže da se uveliko radi na „identifikaciji i rasturanju organizovanih kriminalnih grupa omogućavaju ilegalnu imigraciju“.
I Francuska je već „pooštrila mere“ kako bi sprečila pokušaje prelaska, umesto da se bavi samo operacijama spasavanja, tvrdi Ingrid Paro.
„Najviše se bojimo sudara na moru i gubitka ljudskih života. Ne želimo da dođemo u situaciju da nalazimo mrtve i ranjene na plažama“, kaže ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
