Ako svet želi da ograniči klimatske promene, oskudicu vode i zagađenje, onda svi treba da prihvatimo „fleksibilnu“ ishranu, kažu naučnici.
To znači da jedete uglavnom voće i povrće, a to je jedan od tri ključna koraka ka održivoj budućnosti za sve 2050. godine, kažu oni.
Takođe, ono što bacamo treba da se prepolovi, kao i da se poboljšaju poljoprivredne prakse, navodi se u studiji.
Ova nova studija o tome kako proizvodnja hrane i potrošnja utiču na glavne pretnje planeti dolazi ubrzo po izveštaju Međunarodnog panela o klimatskim promenama.
- Pet stvari koje smo saznali iz izveštaja o klimatskim promenama
- Klimatske promene: Poslednji je trenutak za spas planete, kažu naučnici
Autori kažu da prehrambeni sistem ima značajan uticaj na životnu sredinu, a glavni je pokretač i klimatskih promena. Zagađenje najčešće nastaje zbog prekomerne upotrebe azota i fosfora.
Istraživači kažu da zahvaljujući rastu stanovništva i prihoda koji se očekuju između 2010. i 2050. godine, ovi uticaji mogu da porastu između 50 i 90 odsto.
Međutim, studija zaključuje da nijedno rešenje neće sprečiti opasnosti, tako da je potrebno da kombinujemo pristupe.
Dakle, kada su u pitanju klimatske promene, autori predlažu nešto što nazivaju – fleksibilna ishrana.
„Možemo da primenimo niz zdravih dijeta, ali ono što sve imaju zajedničko, prema najnovijim naučnim dokazima, jeste da su sve relativno zasnovane na biljkama“, rekao je glavni autor studije doktor Marko Springmen sa Univerziteta Oksford.
„Neki je zovu mediteranskom dijetom, mi to zovemo fleksibilnom ishranom. Pokušali smo da ostanemo najkonzervativniji, jer dozvoljavamo da se crveno meso ipak jede jednom nedeljno.“
- Grašak protiv pogačica i sendviča – šta deca jedu u školama
- Ishrana bogata proteinima: Hleb sa bubašvabama – probati ili ne
Ako se svet prebaci na ovu vrstu ishrane, studija je pokazala da će emisije gasova sa efektom staklene bašte iz poljoprivrede biti smanjena za više od polovine.
Ali, kao i promena ishrane, istraživanje kaže da se poljoprivredne prakse moraju značajno promeniti. Ovo podrazumeva povećanje prinosa iz postojeće poljoprivre, poboljšanje upravljanja vodama i ograničavanje i recikliranje đubriva.
„Rešavanje problema bacanja hrane i otpada zahtevaće mere u celom lancu ishrane, od skladištenja i transporta, preko pakovanja hrane i označavanja, do promena u zakonodavstvu i poslovnom ponašanju koje promovišu lance snabdevanja sa nultim otpadom“, rekla je Fabris de Klark, naučna direktorka na EAT-u, instituciji koja je i finansirala studiju.
Ključni element je da ova tri rešenja moraju da budu sprovedena zajedno.
„Hranjenje svetske populacije od 10 milijardi ljudi je moguće – samo ako promenimo način na koji jedemo i način na koji proizvodimo hranu“, rekao je Johan Rokstrom, direktor Potstdamskog instituta za istraživanje uticaja na klimu, koji je jedan od autora studije.
„Sve ove mere zajedno mogu da omoguće da i planeta i ljudi budu zdraviji.“
Studija je objavljena u časopisu Nature.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
