Istorija i verovanja: Kako su strah, seks i moć oblikovali drevnu mitologiju

Tokom prvog veka kupači u gradu Batu koji su pretrpeli tu sramotu da im, tokom kupanja, ukradu odeću, tačno su znali koga da pozovu u pomoć.

Boginja Sulis je bila zadužena za tople i hladne kupke, kao i za uranjanje u bazene u rimskom kompleksu, a bila je poznata i po sposobnosti da leči.

Imala je i naročit kapacitet za osvetu.

U njenom izvoru je pronađeno preko stotinu drevnih tabli sa kletvama pomoću kojih su gnevni građani, oštrim rečima, molili boginju da kazni one koji su otimali tuđe stvari.

Lopovi, pazite se!

• Čudovišta iz morskih dubina – od čega su mornari zazirali od davnina
• Zašto svi volimo jednoroge
• Kad progovore žene iz Odiseje i Ilijade, otkrivamo potpuno novi svet

Sulis je samo jedna od boginja koje se pojavljuju na izložbi Ženska moć, u Britanskom muzeju u Londonu.

U istraživanju istaknutih ženskih božanstava i drugih poštovanih likova sa šest kontinenata u rasponu od nekoliko hiljada godina, izložba je raskošna i po svom obimu, ali i po broju božanskih pojava.

Galeriju sa Sulis, koja je lokalna manifestacija rimske boginje Minerve, dele i egipatsko božanstvo Sekmet, hindu boginja Kali, japanska Kanon i meksička Koatlik.

Zapanjujuće je koliko je ovih boginja bilo obožavano zbog kontradiktornih osobina.

Baš kao što je Sulis bila poznata po sposobnosti za lečenje i pružanje osvete, tako je i Inana iz drevne Mesopotamije bila viđena kao boginja seksa i rata.

Rane pesme je opisuju kao strašnu boginju koja ubija muškarce na bojištima i teši ognjišta koja su ostala bez njih.

Neki drugi pisani izvori je slave zbog seksualne potencije koju dariva smrtnicima koje protežira.

Simerijanski kraljevi su se trudili da kombinuju dva sveta tako što su proricali vođenje ljubavi sa Inanom ne bi li zadobili njenu zaštitu tokom ratova.

Bio je to, makar delimično, način da se oslobode straha od njenih moći.

Sposobnost boginje da pređe društvene granice uspostavljene među polovima bila je jedna od glavnih stvari koje su ih izdizale od ostalih smrtnica.

Inana, za koju se smatralo da ima moć da muškarce pretvara u žene i žene u muškarce, i sama je ponekada bila opisivana kao da je muškarac.

Profesorka Meri Bird, koja je bila jedna od pet gostujućih saradnica na izložbi, u prologu za katalog primećuje da je i grčka boginja mudrosti Atina imala ,,ratničke atribute koji su suštinski nespojivi sa grčkim konceptom ženskog pola“.

Rimska boginja Venera je granice prihvatljivog prelazila sa izuzetnim samopouzdanjem.

Kao i Inana, i ona je mesto pronašla u muškim srcima na bojištu, ali i u spavaćoj sobi.

Meri Bird to objašnjava: ,,To vam je Venera i njena nepokolebljiva i nezaustavljiva moć čežnje koja na neki način Rimu donosi vojne pobede“.

Julije Cezar je tvrdio da je bio potomak Venere preko njenog sina Eneja, heroja koji je postao begunac u Trojanskom ratu, pa je boginju trajno postavio na jedan od novčića iz njegovog doba.

I kasnije vođe su na rimsku boginju gledali kao na obeležje svoje vlasti.

Minerva je bila prikazivana u društvu Velingtona i Napoleona, kao i kraljice Elizabete Prve.

Sama ideja da su moćne žene bile važnije ženama nego muškarcima u istoriji, svakako je pogrešna.

Amenotep, faraon 18. dinastije u Egiptu, je otišao tako daleko da je naručio veliku količinu skulptura boginje Sekmet za svoju mrtvačnicu na Nilu, verujući da će to oterati pomor i kugu.

Muškarci su odgovorni i za neke od kultnih statua boginja i drugih umetničkih dela koja su preživela do današnjeg vremena.

Belinda Krerar, glavna kustoskinja izložbe, kaže za BBC Kulturu: ,,U većini slučajeva ne znamo tačno ko je pravio eksponate. Pretpostavljamo da su to bili muškarci, ali ne nužno. U prvom delu izložbe postoji jedna bronzana posuda, verovatno napravljena u Birmingemu, koju su dekorisale žene“.

• Julijin svet – kako su žene sa Balkana živele u antičko doba
• Sremska arheološka riznica: Pronađeni vinčanski grobovi, 8.000 godina stare košnice i keltski nakit
• Poslednji govornici drevne Sparte

Strah i poštovanje

Iako se za mnoge boginje smatra da su svoju podršku davale ženama pri začeću i rađanju, postoje i one koje su imale moć da rade suprotno.

Moćne žene su u stvari mogle da budu i izvor nelagode kod žena baš u onoj sferi u kojoj je njihova pomoć bila najpotrebnija.

Simerijanska boginja Lamaštu, koja imala glavu lava i vilicu magarca, umela je, veruje se, da se ušunja u kuću u kojoj se žena porađala ne bi li joj ukrala bebu.

U Meksiku je boginja Sivatateo u sebi nosila duše majki koje su umrle tokom porođaja.

Priča se da se ona tokom pet dana u Astečkom kalendaru vraćala da otima novorođene bebe iz njihovih kolevki.

Lilit, prva Adamova žena, je takođe donosila smrt novorođenčadima, kao i sterilitet.

Upečatljiva skulptura sa njenim likom koju je napravila savremena umetnica Kiki Smit, postavljena je visoko na jedan od zidova izložbenog prostora.

Njene prodorne plave oči mogle bi i da vas zastraše.

Ova božanstva su bila prava, duboka manifestacija ljudskih strahova.

Ispravno bi bilo reći da je strah pomogao u oblikovanju velikog broja priča o moćnim ženskim figurama koje znamo.

U mnogim ranim kulturama, planeta Zemlja je bila smatrana ženskom, ili makar oslonjena na ponašanje zemaljskih boginja.

Drevni grčki mit o Demetri i Persefoni, na primer, objašnjava postojanje godišnjih doba.

Kada je čula da je njenu ćerku oteo Had, Demetra je, oplakujući je, izazvala propast useva koje je inače štitila.

Persefona je zbog toga što je pojela semenku nara deo godine provodila u mraku.

Njen povratak na površinu je obradovao njenu majku i postao vesnik proleća i svih plodova koje donosi to godišnje doba.

Slično tome, u nekim hindu tekstovima boginja Šri-Laksmi se opisuje kao ona koja napušta Zemlju pošto je iz osvete uništila useve.

Ovakve priče su bile uverljive jer je ženska moć bila od suštinske važnosti.

U hinduizmu se za Šivinu ženu Sati verovalo da je postala deo fizičkog sveta nakon što je umrla.

Njeno telo se rasprslo u komadiće iznad tla i tako inspirisalo stvaranje Kamkija hrama u Asamu, baš na mestu na kojem je navodno njena vulva našla utočište.

Čak i danas se tamo održava festival u sezoni monsuna.

Sledbenici u čudu posmatraju kako prirodni izvor vode dobija crvenu boju zbog curenja oksida gvožđa. Kao da je boginja dobila menstruaciju.

Svi ovi vidovi obožavanja su izuzetno važni, ali teško je odupreti se utisku da su muškarci ti koji su ženska božanstva obdarili nadljudskim moćima ne bi li time ilustrovali viziju sveta na Zemlji kojom vladaju žene.

Egipatska Sekmet je bila poznata kao boginja koja je bila sposobna da podari život, kao i Šri-Laksmi i Demetra, ali je mogla da izazove i uništenje.

Govorilo se da je poslata da pljačka i otima nakon što su se smrtnici pobunili protiv njenog oca koji je bio Ra, bog sunca.

Sekmet je radila ono što joj je bilo rečeno, ali se i zanela. Ra je bio zgrožen kada je uvideo koliko je krvožedna, pa je opozvao.

Jedini način na koji je mogao da je zaustavi je bio taj da joj umesto krvi poturi alkohol od kojeg je ona postala opijena i nesposobna da nastavi krvoproliće.

Pa čak i danas, više se plašimo moćnih žena nego što ih poštujemo ili barem što ih predstavljamo pretećim zbog njihovog uspeha i sposobnosti da pomeraju granice.

Ako nam primeri iz prošlosti otkrivaju bilo šta, onda znamo da su žene koje vladaju uvek spremne da se uzdignu i da prkose očekivanjima.

One su briljantne u tome da ne budu ono što se od njih očekuje.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]