Izbori u Belorusiji: Istraga protiv lidera opozicije zbog „pokušaja da preuzmu vlast“

*Tekst se dopunjuje najnovijim informacijama

Javno tužilaštvo u Belorusiji pokrenulo je istragu protiv lidera opozicije zbog sumnje da pokušavaju da preuzmu vlast u državi.

Tužilac Aleksandar Konjuk rekao je da je „cilj stvaranja Koordinacionog saveta da preuzme vlast u državi, što narušava nacionalnu bezbednost“.

Lideri opozicije su osnovali Koordinaciono telo za mirnu predaju vlasti. Oni su u sredu održali prvi sastanak i usvojili rezoluciju, kojom se zahteva obustava policijskog nasilja, oslobađanje političkih zatvorenika i održavanje novih izbora.

Čelnici Evropske unije saopštili su da ne priznaju rezultate predsedničkih izbora u Belorusiji „jer nisu bili ni slobodni, ni pošteni“, najavivši sankcije za sve koji su učestvovali u nasilnom gušenju protesta i pozvali na dijalog vlasti i opozicije.

U četvrtak ujutro, opozicija je najavila nove izbore za jesen i ocenila da „Lukašenko ima pravo da učestvuje na ponovljenim izborima, kao i svaki građanin Belorusije“.

• „Pakao na Zemlji“ – pritvor u Belorusiji
• Desetine hiljada ljudi na protestu opozicije u Belorusiji
• Šta opisuje odnose Srbije i Belorusije

Tužilac Konjuk je u video obraćanju pročitao optužnicu protiv članova Koordinacionog saveta, rekavši da je „stvaranje takvog tela protivzakonito i neustavno“.

„Nekoliko građana je, shvativši da su ovakve aktivnosti nelegalne, izašlo iz Saveta i reklo da se ne slaže sa zacrtanim ciljevima“.

U sredu, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je javno poručio MUP-u da „ne dozvoli nerede u zemlji, naročito ne u Minsku“, službi državne bezbednosti KGB da „stavi tačku na rad organizatora protesta“, a vojsci da „prati kretanje NATO trupa“.

Svetlana Tihanovskaja, prognana liderka opozicije, javljajući se iz Litvanije rekla je da je Lukašenko „izgubio sav legitimitet u očima naše nacije i sveta“.

Prema zvaničnim podacima izborne komisije, ona je osvojila deset odsto glasova, a Lukašenko više od 80, što je pokrenulo 10 dana uličnih protesta i štrajkova.

Lukašenko je na vlasti u Belorusiji od 1994. godine. Optužio je opoziciju za „pokušaj oduzimanja vlasti“ i odbacio je zahteve za odražavanjem novih izbora.

Na izborima nije bilo nezavisnih posmatrača, a opozicija tvrdi da je Tihanovskaja žrtva masovne krađe glasova.

Više hiljada ljudi je uhapšeno tokom protesta, a mnogi demonstranti javno su optužili policiju i tajne službe za brutalnost i prekomernu upotrebu sile.

Stotine demonstranata je ranjeno prethodne nedelje u sukobima sa policijom, a dvojica su podlegla povredama.

Video: Iako nije imala političke ambicije, Svetlana Tihanovskaja se kandidovala za predsednicu.

Šta se desilo na video sastanku Evropske unije?

Čelnici Evropske unije saopštili su, posle video sastanka, da ne priznaju rezultate predsedničkih izbora u Belorusiji „jer nisu bili ni slobodni, ni pošteni“.

Nemačka kancelarka Angela Merkel dodala je da lideri EU osuđuju „brutalno nasilje nad demonstrantima, njihovo zatvaranje i korišćenje sile nad hiljadama stanovnika Belorusije“.

Ursula fon der Lejen, predsednika Evropske komisije rekla je da je „narod Belorusije mirno izašao na ulice, a vlast je odgovorila nasiljem, što je neprihvatljivo“.

Ona je dodala da će EU „sankcionisati odgovorne za nasilje, represiju i falsifikovanje izbornih rezultata“.

Merkel i Fon der Lejen su istakle da je potrebno da počne dijalog vlasti i opozicije u Belorusiji.

Pre sastanka francuski predsednik Emanuel Makron i kancelarka Merkel pozvali su Rusiju, saveznicu Lukašenka, da pomogne u uspostavljanju dijaloga između vlasti i opozicije.

Oni su u utorak razgovarali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Merkel je jasno stavila do znanja da se pravo na protest mora poštovati.

Iz Kremlja je saopšteno da je Putin protiv stranog mešanja.

Dok se očekuje uvođenje sankcija, Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije već je Lukašenku zabranilo ulazak u zemlju.

Video: Ogroman broj demonstranata protetsivao je protiv vlasti u prestonici Belorusije tokom vikenda

Šta kaže Rusija?

Rusija i dalje drži stav da su izbori unutrašnja stvar Belorusije.

Lukašenko kaže da je Putin obećao pomoć u slučaju bilo kakve spoljne vojne pretnje.

Portparol Kremlja Dimitri Peskov u sredu je rekao da trenutno nema potrebe da Rusija vojno ili na bilo koji drugi način pomaže Belorusiji.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da se nada da će se obe strane u Belorusiji uključiti u pregovore i da nema potrebe za spoljnom posredovanjem.

Šta kaže Lukašenko?

Nakon kraćeg pokušaja dijaloga sa narodom i obilaska fabrika gde se štrajkuje, Lukašenko je u sredu ponovo pooštrio retoriku i pred policiju i obaveštajce stavio zadatak da „definitivno stave tačku proteste“.

On je javno poručio MUP-u da „ne dozvoli nerede u zemlji, naročito ne u Minsku“, službi državne bezbednosti KGB da „stavi tačku na rad organizatora protesta“, a vojsci da „prati kretanje NATO trupa“.

U sredu, specijalci OMON-a su, po prvi put od početka fabričkih štrajkova, počeli da rasteruju demonstrante. Lukašenko je inicijatore štrajkova uporedio sa nacističkom specijalnom policijom Gestapo.

„Ako neko misli da se vlast poljuljala, znajte da greši. Treba da znate da vlast ima na koga da se osloni. Nećemo ustuknuti“, rekao je predsednik.

„Vlast nije sama. Apsolutno nismo sami“.

BBC dopisnik iz Minska Džona Fišer javlja da su na ulicama već vidljivi prvi znaci promene policijske taktike.

Na prilazu državnoj televiziji nikao je kontrolni punkt, gde policija proverava lična dokumenta svakoga ko pokuša da se približi zgradi.

Šta je rekla Tihanovskaja?

Tridesetsedmogodinja predstvanica opozicije, koja je prebegla u Litvaniju nakon što je provela u pritvoru nekoliko sati posle završetka glasanja, u sredu je objavila video saopštenje.

Ona je pozvala EU da podrži ono što je nazvala „buđenjem Belorusije“.

„Ljudi koji su izašli da brane svoj glas na ulicama svojih gradova širom Belorusije bili su brutalno pretučeni, zatvoreni i mučeni dok se režim očajnički drži vlasti. od strane režima. Ovo se dešava upravo sada u sred Evrope.“

• Kako su Ukrajinci u Bosni spasili hiljade ljudi od masakra
• Lukašenko protiv Putina: Kraj prijateljstva ili burna izborna kampanja

Tihanovskaja je formirala „koordinaciono veće“ čiji je plan da se održe „novi, pošteni i demokratski predsednički izbori sa međunarodnim posmatračima“.

BBC dopisnik iz Minska Džona Fišer kaže da Tihanovskaja pokušava da oblikuje narodni ustanak koji je do sada imao zamah, ali ne i jasanu predstavu o smeru.

Koje korake je preduzela opozicija?

Lideri opozicije su osnovali Koordinaciono telo za mirnu predaju vlasti. Oni su u sredu održali prvi sastanak i usvojili rezoluciju, kojom se zahteva obustava policijskog nasilja, oslobađanje političkih zatvorenika i održavanje novih izbora.

U četvrtak ujutro, u izjavi za Interfaks, jedna od liderki opozicije Marija Kolesnjikova ocenila je da „Lukašenko ima pravo da učestvuje na ponovljenim izborima“.

„Verujemo da svaki građanin Belorusije ima pravo da učestvuje na izborima i verujemo da će Lukašenko iskoristiti tu mogućnost“.

Ona je dodala da punomoćja aktuelnog predsednika ističu 5. novembra.

„Posle toga, planiramo da organizujemo izbore u skladu sa međunarodnim standardima i pozovemo posmatrače iz inostranstva, potrebno je promeniti sastav RIK-a“, rekla je Kolesnjikova.

Pored Kolesnjikove, u upravni odbor Koordinacionog tela ušli su, između ostalog, beloruska Nobelovka Svetlana Aleksijevič i Sergej Duljeski, predsednik štrajkačkog odbora Minske fabrike traktora (rus. MTZ), najvećeg izvoznika proizvoda iz Belorusije i bivši ministar u Lukašenkovoj vladi Pavel Latuška.

„Ovo definitivno vidimo kao pokušaj da se preuzme vlast“, prokomentarisao je Lukašenko.

Na članove koordinacionog tela već se vrši pritisak: kuća u kojoj živi Latuška u četvrtak ujutro osvanula je polivena crvenom farbom, a u izjavi za agenciju Interfaks, Latuško je rekao da ima informacije kako može biti uhapšen.

Opozicioni lideri organizovanjem štrajkova održavaju pritisak na vlast.

Štrajkovi počeli da utiču na rad državne televizije i najvažnijih fabrika u zemlji, pošto učestuje sve više radnika.

Šta se dešavalo na protestima?

Protesti se nastavljaju.

U Minsku i drugim gradovima, kako javlja BBC ruski servis, bilo je manje ljudi nego prethodnih dana.

U Minsku, Babrujsku i Borisovu održani su kontramitinzi u znak podrške Lukašenku.

U sredu, specijalci OMON-a pokušali su da prekine štrajk u Minskoj fabrici traktora.

U utorak, ispred zatvora u Minsku okupilo se više stotina demonstranata da proslave 42. rođendan, Sergeja Tihanovskog, supruga opozicione liderke Svetlane, gde se nalazi zbog optužbi da je podsticao na nasilje.

On je zatvoren, zajedno sa još nekoliko protivnika aktuelnog predsednika države.

Njegova supruga Svetlana rekla je da Sergej provodi rođendan u zatvoru zbog „zločina koji nije počinio“.

„Ne postoji vladavina zakona, ovo je nepravda koja pokazuje kako ovaj truli sistem funkcioniše. Jedan čovek kontroliše sve, već 26 godina drži celu zemlju u stragu i onemogućio je ljudima pravo na izbor“, rekla je ona u video poruci.

Mnogi demonstranti smatraju Tihanovsku za legitimnu predsednicu države. Ona tvrdi da bi ubedljivo pobedila da su glasovi brojani pošteno.

Tokom vikenda, više od 100.000 ljudi okupilo se na opozicionom protestu. To je bio najveći takav protest od 1990. kada je Belorusija stekla nezavisnost.

Zvižduci i zahtevi za ostavkom

Tokom posete fabrici traktora u ponedeljak, Lukašenko je ponovo potvrdio da ne namerava da podnese ostavku.

„Održali smo izbore. Dok me ne ubijete, neće biti drugih izbora“, rekao je Lukašenko grupi radnika.

U izjavi za državne medije, Lukašenko je rekao da bi svaka podela vlasti u Belorusiji morala da bude u skladu sa ustavom, a ne na ulici. Dodao je da se radi na promeni nekih delova važećeg ustava.

Dok je Lukašenko držao govor u fabrici, napolju su radnici glasno negodovali, zviždali i uzvikivali „Ostavka“.

I prošle nedelje su radnici nekoliko fabrika bojkotovali Lukašenkovu posetu, u znak podrške demonstrantima u Minsku.

Demonstranti su uzvikivali anti-režimske parole u znak prkosa

Beloruska policija koristila je bojevu municiju u sukobu sa demonstrantima u gradu Brestu na jugozapadu zemlje, potvrdilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Nakon toga, žene na protestima formirale su „ljudski lanac“ u Minsku i drugim gradovima Belorusije kako bi osudile nasilno suzbijanje demonstracija i zahtevale kraj policijske brutalnosti i oslobađanje svih pritvorenih demonstranata.

„Sobe za mučenje“

Neki od oslobođenih pritvorenika su podelili slike preko aplikacije Nekta, na kojima se vide njihove modrice i natečena tela, uključujući povrede leđa i zadnjice, koje im je navodno nanela policija.

Organizacija Amnesti Internešnal saopštila je da su ljudi koji su uhapšeni opisali da su bili skinuti goli, pretučeni i da im se pretilo silovanjem.

„Bivši zatvorenici rekli su nam da su jedinice za pritvor postale odeljenja za mučenje, gde su demonstranti primorani da leže u prljavštini, dok ih policija tuče palicama,“ rekla je Mari Straters, direktorka Amnestija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.

U audio snimku koji je podelio novinar BBC, čuli su se krici iz zatvora Okrestina u glavnom gradu Minsku.

• Lukašenko protiv Putina: Kraj prijateljstva ili burna izborna kampanja
• Ko su najubedljiviji pobednici izbora u Evropi ove godine

Grupa od pet stručnjaka UN za ljudska prava saopštila je da je reakcija snaga bezbednosti na mirne proteste bila oštra, uz često korišćenje prekomerne, nepotrebne i neselektivne sile.

„Izgleda da su vlasti zainteresovane za brzo razbijanje protesta i hapšenje što većeg broja ljudi“, rekli su u zajedničkoj izjavi.

Ministar unutrašnjih poslova Jurij Karajev preuzeo je odgovornost za ljude koji su povređeni tokom protesta, kao i da želi da se izvini onima koji su pretrpeli nasilje.

Šta se još dešavalo pre izbora?

Prošlog meseca je uhapšeno više od 30 ruskih državljana koji su optuženi za zaveru i organizovanje nasilnih protesta protiv vlasti zajedno sa opozicioni političarima.

Rusija je odbacila optužbe, saopštivši da je ovih 33 ljudi – navodno članova tajne plaćeničke grupe – prolazilo kroz Belorusiju na putu za Tursku.

I pored, naizgled, razdora u odnosima između Moskve i Minska, neki analitičari smatraju da bi Rusija želela Lukašenkovu pobedu, ali manjeg obima, da bi ga prisilila ne snažniju povezanost sa Kremljom.

U subotu su uhapšena trojica ruskih opozicionih aktivista na putu za Belorusiju da bi posmatrali izbore, saopštila je grupa Otvorena Rusija.

• Jedina zemlja u Evropi koju ne brine korona virus
• Zašto samo u Belorusiji igraju fudbal u doba korone
• Jedina zemlja u kojoj je održana vojna parada za Dan pobede

Bes protiv Lukašenkove vlade delom je motivisan i potezima vlasti tokom epidemije virusa korona.

Lukašenko neprestano umanjuje opasnost virusa i savetuje stanovnike zemlje da piju votku i koriste saune u borbi protiv bolesti.

U Belorusiji, zemlji u kojoj živi 9,5 miliona stanovnika, zabeleženo je skoro 70.000 slučajeva zaraze, dok je 600 ljudi preminulo.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]