Izbori u Hrvatskoj: Ko će u novi sastav skupštine, gužve pred biračkim mestima

Trineasti put od uvođenja višestranačja 1990, u Hrvatskoj se održavaju izbori za narodne poslanike.

Biračka mesta su otvorena od sedam do 19 sati, a pošto je za glasanje odabrana sreda – Hrvatima je ovaj hladan i sunčani dan neradni, ali su otvoreni tržni centri i prodavnice.

Ispred biračkih mesta u glavnom gradu Zagreba oko podneva su bili dugi redovi ljudi koji žele da glasaju.

Prema prvim procenama izlaznosti, do 11.30 sati glasalo je 747.986 birača ili 24,18 odsto, što je za šest procenata više nego pre četiri godine, podaci su Državne izborne komisije Hrvatske.renose hrvatski mediji

Više od 3,7 miliona ljudi sa pravom glasa biraju 151 poslanika, na mandat od četiri godine.

Stranka ili koalicija koja prikupi većinu od 76 glasova u Hrvatskom saboru moći će da formira novu vladu.

Hrvatska, jedna od nekadašnjih šest jugoslovenskih republika, stekla je nezavisnost pre više od tri decenije, članica je NATO saveza od 2009, a od 2013. i Evropske unije.

• Izbori u Hrvatskoj: Tradicionalni rivali u klinču, a odluka možda u rukama trećeg
• Kako su dva susedna sela na severu Hrvatske postala bastioni večitih političkih takmaca
• „Kremljenko“ protiv „Udbašenka“: Hrvatski izbori u senci sukoba premijera i predsednika

Glasa i hrvatska dijaspora, pa je tako do 11.30 sati u Bosni i Hercegovini glasalo 18.285 birača (2020. je glasalo 12.915), a u Srbiji 672 (2020. je glasalo 216), navode izborni organi.

Do podneva su glasali i najveći rivali: predsednik Hrvatske Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković.

Kako se glasa?

Pravo glasa ima ukupno 3.733.283 ljudi.

Oni su podeljeni u ukupno 12 izbornih jedinica: 10 je raspoređeno na teritoriji svih županija u Hrvatskoj, u 11. glasa dijaspora, a 12. čine birači nacionalnih manjina.

U svakoj od prvih 10 izbornih jedinica bira se po 14 predstavnika u parlamentu, dok tri mandata bira dijaspora i Hrvati koji žive u Bosni i Hercegovini, a osam dolazi iz redova partija Srba i drugih manjina.

Glasa se zaokruživanjem liste kandidata, a građani imaju mogućnost da zaokruže i određenog kandidata sa te liste, što je takozvano preferencijsko glasanje.

Izborni cenzus je pet odsto.

Prijavljeno je ukupno 165 lista u 11 izbornih jedinica, uz još 17 kandidata manjinskih lista.

Ove izbore prati 5.400 posmatrača dok ih je na prethodnim – jula 2020. bilo čak 8.500, saopštilo je Državno izborno poverenstvo.

Preliminarni rezultati će verovatno biti poznati već u toku izborne noći.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]