Izbori u Srbiji 2023: Opozicija traži novo glasanje, Vučić odgovara da „nije bilo fantomskih birača“

Nedelju dana po zatvaranju birališta u Srbiji napetosti oko izbora ne jenjavaju, posebno oko beogradskih, a dok opozicioni blok Srbija protiv nasilja organizuje proteste traži ponovno glasanje, vlast odbacuje sve primedbe o neregularnostima.

Iz opozicione koalicije danima tvrde da je bilo mnogo nepravilnosti koje su uticale na ishod izbora, što vlast poriče i navodi da nisu pruženi nikakvi dokazi za to, kao i da su potpisani gotovo svi zapisnici sa biračkih mesta.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i doskorašnji lider SNS, izjavio je da su ovo bili „do sada najčistiji i najpošteniji izbori“.

Pristalice opozicije najavljuju blokade pojedinih saobraćajnica u Beogradu u ponedeljak, 25. decembra, a pojedini političari iz bloka Srbija protiv nasilja, predvođeni Marinikom Tepić, nastavljaju štrajk glađu u nameri da izvrše pritisak na vlast da im udovolji zahtevima za ponavljanjem izbora.

Vladimir Dimitrijević, predsednik Republičke izborne komisije (RIK), glavnog organa za sprovođenje glasanja, u više navrata je poručio da RIK ni na koji način ne može da bude uključena u sprovođenje aktuelnog izbornog postupka u Beogradu, a još manje da utiče na raspisivanje novih izbora.

Nedelju dana posle izbora, Vučić nije isključio mogućnost da će biti ponovljenog glasanja za Skupštinu grada Beograda, „ako niko ne bude imao većinu“.

Poručio je i da novih republičkih izbora neće biti do 2027. godine, jer će vlast, kako je rekao, biti usredsređena na velike projekte koje planira.

• Kako se mogu poništiti izbori u Srbiji
• Zašto se pred svake izbore u Srbiji sumnja u birački spisak
• Izbori u Beogradu: Naprednjaci imaju prednost, a šta kaže doktor Nestorović
• Zašto su važni izbori u Beogradu

Prema zvaničnim podacima izbornih organa, vladajuća SNS je na izborima za Skupštinu Srbije osvojila blizu 47 odsto glasova ili 1.779.218, a opoziciona lista Srbija protiv nasilja 23,7 odsto ili 902.664.

SNS ima prednost i na izborima za Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodina, kao i u većini gradova i opština, pa i u Beogradu.

Očekivano, više neizvesnosti je bilo oko izbora za Skupštinu grada Beograda – ukupno 110 odborničkih mesta – i nijedna lista nema većinu niti može sama da napravi vlast.

Prema preliminarnim rezultatima, SNS je osvojila 341.992 glasa, odnosno 39,35 odsto glasova (49 mandata), a opoziciona lista Srbija protiv nasilja 297.751 glas ili 34,26 odsto (42 mandata).

Zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije, dosadašnjim koalicionim partnerom, koja ima šest mandata, SNS bi imala 55 mandata i nedostajao bi im jedan odbornik za tesnu većinu.

Srbija protiv nasilja bi, ako bi napravila postizborni dogovor, zajedno sa još jednom opozicionom listom, koalicija Nada, koja je dobila sedam mandata, imala ukupno 49 odbornika.

Jezičak na vagi mogla bi da bude koalicija „Mi – Glas iz naroda“ koju predvodi doktor Branimir Nestorović, neočekivani dobitnik beogradskih izbora, jer je osvojila šest mandata.

Ipak, iz tog pokreta su još jednom ponovili da neće ulaziti ni u kakve koalicije – više o njihovom stavu pročitajte u posebnom tekstu.

Više o tome ko je Nestorović i njegova koalicija pročitajte u posebnom tekstu.

Predstavnici SNS nisu isključili mogućnost novih beogradskih izbora, ako Nestorovićeva lista ostane pri stavu da ne podrži ni jednu ni drugu stranu.

Zbog debakla na izborima, kako republičkim tako i beogradskim, ostavke na mesta predsednika stranaka podneli su Boško Obradović iz Dveri i nekadašnji ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić iz Narodne stranke.

Šta tvrdi opozicija, a šta odgovara vlast?

Po zatvaranju biračkih mesta u nedelju, 17. decembra, lideri liste Srbija protiv nasilja izneli su tvrdnju da je navodno „oko 40.000 ljudi dovedeno iz Republike Srpske“ da glasaju na izborima u Beogradu, što su iz vlasti odmah porekli.

Pravni tim ove koalicije ponovio je tvrdnje da je „30 odsto fantomskih birača glasalo u Beogradu“, kao i da su se „na pojedinim biračkim mestima gubili prilozi o primedbama na tok glasanja“.

Vučić je odbacio te tvrdnje, navodeći da je izbornim organima podneto mnogo manje žalbi i prigovora nego za prethodne izbore.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova je pregledalo sve pozive za glasanje koje je RIK prosledio, nakon prigovora liste Srbija protiv nasilja, i istakao da je utvrđeno da je svih 496 poziva upućeno ljudima koji su uredno upisani u birački spisak.

„Svih 496 poziva su postojeći ljudi, svi su uredno upisani u birački spisak, nijedan čovek nije ‘fantomski birač'“, rekao je Vučić.

Ističe da je 487 njih mnogo ranije bilo upisano na istom biračkom mestu.

„Od tog broja, svega njih devet je najmanje pre četiri godine bilo upisano u birački spisak, a samo troje njih su došli u Beograd iz drugih gradova Srbije u poslednjih godinu i po dana“, rekao je Vučić.

Negirao je i tvrdnje opozicije da su bili masovno dovođeni ljudi iz Republike Srpske (RS), entiteta Bosne i Hercegovine, da glasaju na izborima u Beogradu.

„U Beogradu je ukupno upisano 5.100 ljudi iz RS koji ovde imaju prijavljeno prebivalište“, rekao je Vučić.

Domaća posmatračka organizacija Crta je dan posle izbora saopštila da izbori u Beogradu „ne odražavaju izbornu volju“ stanovnika srpske prestonice, a potom i da je bilo „neregularnosti koje su presudno uticale na njihov ishod“.

Iz Crte kažu da je „na 14 odsto birališta u Beogradu uočen primer organizovanog dovođenja birača iz drugih mesta u Srbiji, nadgledanog glasanja i mogućih manipulacija identitetom birača“.

„Organizovane migracije birača su vrsta izbornog inženjeringa koja nije ni legalna, ni legitimna“, naveli su prilikom predstavljanja izveštaja o izborima.

Ove tvrdnje, odbacila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, navodeći da nepravilnosti o kojima su posmatrači govorili nisu predate ni Republičkoj ni Gradskoj izbornoj komisiji, kao ni tužilaštvu.

Broj birača u Beogradu od aprila 2022. godine, kada su bili prethodni izbori, povećan za 12.000, što je manje od jedan odsto, kaže Brnabić.

Posmatrači i opozicione stranke su još tokom izbornog dana optuživale vladajuću Srpsku naprednu stranku da je u Beograd organizovano dovela veliki broj ljudi iz Republike Srpske, ali i drugih gradova Srbije, kako bi glasali na lokalnim izborima.

„Zabeleženo je više punktova koji su služili kao logistički centri operacije, odakle su birači upućivani i sprovođeni na biračka mesta u raznim delovima grada“, navode iz Crte.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u subotu, 23. decembra da je formiralo nekoliko predmeta po prijavama u vezi sa eventualnim nepravilnostima tokom republičkih i gradskih izbora održanih 17. decembra i navelo i druge slučajeve.

Dok traju pravna postizborna prepucavanja, nekoliko opozicionih političarki štrajkuju glađu zahtevajući poništavanje izbora.

Srbija protiv nasilja je saopštila da je Marinika Tepić, koja je prva počela štrajk glađu, od danas na svakodnevnim infuzijama.

„Došao sam da branim ono što je osvojeno i ono što ti zakonski pripada, a što ti je oteto. Ovde se brane pravda i zakon, ako toga nema u čemu je onda svrha bitisanja u ovoj našoj zemlji“, izjavio je bivši košarkaš Partizana Miroslav Berić za list Danas šeste večeri protesta opozicije.

Ujedno je opozicioni blok pisao organima Evropske unije, tražeći da ne priznaju rezultate parlamentarnih, pokrajinskih, a posebno lokalnih izbora u Srbiji, dok se ne završi potpuna međunarodna istraga o izbornim nepravilnostima.

Grupa koja sebe naziva „Studenti protiv nasilja“ podnela je zahtev Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave za otvaranjem i revizijom biračkog spiska.

Jedan od vođa studenata, aktivista Ivan Bjelić, najavio je blokade saobraćajnica od ponedeljka, 25. decembra ako ne budu ispunjeni zahtevi.

NAJVAŽNIJE O IZBORIMA U SRBIJI 2023.

• PARLAMENTARNI IZBORI: KAKO JE GLASALA SRBIJA
• KO JE KO NA LISTAMA ZA IZBORE U SKUPŠTINI SRBIJE
• IZBORI U BEOGRADU: KO OSVAJA VLAST U GLAVNOM GRADU
• KO UČESTVUJE NA IZBORIMA ZA VLAST U BEOGRADU
• KOLIKO ĆE SE PROMENITI VOJVOĐANSKA SKUPŠTINA

Šta su rekli međunarodni posmatrači?

Učestalost održavanja izbora u Srbiji narušava nivo demokratije, a umešanost predsednika Srbije u kampanju za parlamentarne i lokalne izbore doprinela je nejednakim uslovima, u kojima su se učesnici izbora borili za poverenje glasača, ocenio je Rejnhold Lopatka, jedan od posmatrača misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

„Fundamentalne slobode su generalno poštovane, ali su takođe uočeni pritisci na birače zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa, kao i narušavanje tajnosti glasanja na sam izborni dan“, dodao je.

Ocenio je da korišćenje Vučićevog imena u nazivu jedne od izbornih lista, doprinelo utisku da „politička figura koja ne učestvuje na izborima pokušava da se nametne kao simbol nacionalnog jedinstva“.

Međunarodni posmatrači izneli su tvrdnje da je bilo radnji koje su probudile sumnju u narušavanje tajnosti glasanja, kao i sumnju u organizovano dovođenje birača na birališta, naročito u Beogradu, rekao je Klemen Grošelj, šef delegacije Evropskog parlamenta.

Međutim, Brnabić je odgovorila da su dvojica međunarodnih posmatrača išla na biračka mesta koje su sami odabrali i da su u potonjim izveštajima napisali da nisu primetili nikakve nepravilnosti.

Iz Evropske unije i SAD zatražili su od državnih organa Srbije da ispitaju navode o neregularnostima.

Nemačko Ministarstvo inostranih poslova objavilo je na mreži Iks da su nepravilnosti poput zloupotrebe javnih resursa, zastrašivanje birača i kupovine glasova „neprihvatljivi za zemlju koja ima status kandidata za Evropsku uniju“.

Pogledajte video: Prvi put na glasanju

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]