Dvorane, trgovi, transparenti, slogani, zastave, stranačka obeležja, kamere i najvažnije, ljudi – recept je to za uspešan politički miting.
Ali masovnih skupova i rukovanja političara sa pristalicama je sve manje, a prisustvo stranaka na malim ekranima telefona godinama raste.
Iako društvene mreže ne mogu da zamene mitinge, Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda i član Srpske napredne stranke (SNS), kaže da sa ljudima mora da se komunicira i na taj način.
„Ranije su političari išli na vašare, pijace, odlazili su tamo gde se ljudi skupljaju – a to mesto su danas mreže.
„Nema tu neke velike razlike, samo je drugo vreme“, navodi on za BBC na srpskom.
A to drugo vreme bile su i devedesete godine prošlog veka kada je opozicija u Srbiji, u nemogućnosti da dobije termine u programima državne televizije, organizovala masovne skupove kako bi se čuo njen glas.
„Naši mitinzi bili su karnevali duha Srbije, a u državi je tada plamtela vera u civilizacijski preokret“, kaže Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove i nekadašnji „Kralj trgova“ kako su ga nazivali, za BBC na srpskom.
- Kako su izgledali izbori pre 100 godina i da li se promenila politička kultura na Balkanu
- „Ide glas“: Prvi put sa mladima na izbore u Srbiji
- Zašto se u Srbiji sve manje glasa na izborima
Predsednički, parlamentarni i lokalni izbori u više od deset opština i dva grada, biće održani 3. aprila 2022. godine.
Za mesto šefa države nadmeće se osam kandidata, a za poslaničke klupe 18 lista.
Dok funkcioneri najveće i vladajuće partije SNS, kao i jedne od najdugovečnijih Socijalističke partije Srbije (SPS), obilaze državu i čak organizuju prevoz pristalica autobusima u okviru predizborne kampanje, deo opozicionih stranaka zamenio je mitinge za, ne toliko masovne, konvencije i društvene mreže.
TikTok – ‘investicija u budućnost’
U ovoj kampanji, sve je popularnija društvena mreža TikTok.
Većina predsedničkih kandidata ili partija postali su aktivni i na ovoj platformi.
Istakao se Goran Vesić, koji ima više od 40.000 pratilaca i preko 15 miliona pregleda.
„TikTok je sada jedna od najbrže rastućih mreža, ali i način da se dopre do mlađe publike.
„Videćete da često šaljem ozbiljne političke poruke, ali koristeći trendove koji se pojavljuju na TikToku, što je ljudima zanimljivo i hoće da gledaju“, navodi.
Razlog ulaganja vremena u ovu društvenu mrežu, kaže, jeste što mlađe generacije ne prate tradicionalne medije u tolikoj meri i što se njihov život odvija na telefonima.
„Procenjuje se da je u Srbiji više od trećine korisnika ove mreže starija od 18 godina.
„S druge strane, i ti koji su mlađi od 18 će glasati za godinu, dve ili pet“, ističe.
Osim potencijalnih glasova na nekim narednim izborima, Vesić kaže da želi da mladima približi politiku.
„Jedan od problema naših mlađih generacija je što nisu mnogo zainteresovani za bilo koju društvenu aktivnost, a na njima će ostati ova zemlja.
„Dobro ih je zainteresovati za politički ili društveni život, njihovim jezikom“, objašnjava.
Dodatnu vrednost predstavlja, ističe, to što u razgovoru sa ljudima preko mreža saznaje za njihove probleme.
- Kako je TikTok promenio svet 2020.
- Stigla je nova generacija – zumeri: Ko su oni, zašto su važni i kako utiču na današnji svet
- Revolucija na klik – da li je to najveća zabluda 21. veka
Jelena Kleut, profesorka političkog marketinga na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, smatra da se mladi glasači koji sada izlaze na izbore pretežno nalaze na Instagramu, ali da je TikTok investicija u budućnost.
„Mislim da je to deo pomodarstva, zato što 90 odsto stranaka u Srbiji nema kome da se obrati na TikToku.
„Stranke nisu usredsređene na tako mlad deo stanovništva, one im se uglavnom ne obraćaju ni temama, ni stilom komunikacije“, objašnjava.
Ali ističe da, na primer, iz ugla opozicionog i desno nastrojenogSrpskog pokreta Dveri, koji rade na pridobijanju mladih, TikTok nije loša odluka.
Iz Dveri za BBC na srpskom potvrđuju da su im upravo mladi „središte politike, ali i budućnosti Srbije“.
Kojim mrežama su se stranke okrenule?
Iako je većina stranaka otvorila naloge na skoro svim društvenim mrežama koje su popularne u Srbiji, njihovo prisustvo nije jednako.
„Čini mi se da je najveći deo stranaka opozicione orijentacije usmeren ka Tviteru, jednim delom ka Fejsbuku, a Srpska napredna stranka ka Instagramu.
„Ali, Fejsbuk je mreža ukoliko hoćete do nekoga da stignete u Srbiji“, navodi Kleut.
U ovo doba prošle, 2021. godine, zabeleženo je više od četiri miliona korisnika Fejsbuka u Srbiji.
Nešto manje je imao Instagram, skoro tri miliona, a podaci od početka ove godine pokazuju da je na Tviteru prisutno višestruko manje ljudi – malo više od 400.000.
Mitinzi devedesetih godina – ‘karneval duha Srbije’
Dokaz da društvene mreže nisu potrebne da bi se veliki broj ljudi okupio u Srbiji jesu devedesete godine prošlog veka – period obeležen masovnim skupovima protiv tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.
Sve je počelo kada je Milošević osvojio ubedljivu većinu na predsedničkim izborima održanim 9. decembra 1990. godine.
Tačno četiri meseca kasnije, 9. marta, na poziv Srpskog pokreta obnove (SPO), više desetina hiljada nezadovoljnih građana izašlo je beogradske ulice, a lider ove partije Vuk Drašković na balkon Narodnog pozorišta.
Uz njega su bili i lideri opozicione Demokratske stranke Dragoljub Mićunović i Reformske stranke – kasnije prerasla u Građanski savez Srbije – Vesna Pešić.
Ovo je bio samo prvi u nizu mitinga koje je organizovao SPO.
„Naša centrala zakazala je samo Deveti mart 1991, Vidovdanski sabor 1992. i tromesečne demonstracije 1996. godine.
„Mnoge druge mitinge, kojima su prisustvovale stotine hiljada ljudi, zakazivali su opštinski i gradski odbori SPO širom Srbije“, kaže Vuk Drašković.
Kako se učesnici demonstracija sećaju Devetog marta?
Pet godina kasnije, Demokratska stranka, SPO i Građanski savez Srbije ujedinili su se i kao koalicija Zajedno nastupili na izborima.
Ubrzo su se ujedinili i građani u borbi protiv, kako su navodili, izborne krađe, optužujući Miloševićevu Socijalističku partiju Srbije da je falsifikovala rezultate izbora.
Višemesečni protesti su urodili plodom i opozicija je uspela da preuzme vlast u desetinama lokalnih samouprava.
- Dan kada je Srbija bila na ivici građanskog rata
- Koliko su uspešna septembarska okupljanja opozicije
Vesna Pešić kaže da su ta okupljanja bila uspešna zato što su građani vodili demonstracije, voleli su opoziciju i imali su povod – da odbrane izborne rezultate.
„Postojala je veza između ljudi i stranaka, a društvo je bilo daleko homogenije devedesetih godina nego što je danas.
„Građani su sami donosili zastave i transparente, a mi, lideri opozicije, pravili smo maskarade“, priseća se ona za BBC na srpskom.
Jedan od primera jeste kada su svi došli na miting kolima, otvorili haube i počeli da „popravljaju kola“, zbog čega su saobraćajnice u Beogradu bile blokirane.
„Svaki dan smo morali da smišljamo šta ćemo da govorimo.
„To je bila neka druga atmosfera, drugi ljudi, drugo vreme“, kaže.
Ali, Vesna Pešić priznaje da je bilo veoma teško napraviti miting bez Draškovića.
„On je mogao da okupi ljude – gde god da ode, oni bi došli“, navodi.
Drašković kaže da je građane nosila nada u preokret i volja da se porazi, kako kaže, vladajuće zlo.
„Ljudi su na mitinge, uglavnom organizovane na centralnim gradskim trgovima, pozivani plakatima, članovi SPO su obaveštavali komšije, poznanike.
„Pomagali su nam propagandno i oslobođeni lokalni mediji posle pobede koalicije Zajedno u gotovo svim većim gradovima“, navodi.
Seća se da se na transparentima, koje su ljudi sami pisali, moglo svašta pročitati – ali uvek sarkastično i duhovito.
„Naši mitinzi bili su karnevali duha Srbije, a u državi je tada plamtela vera u civilizacijski preokret.
„Srbija koja se borila protiv Miloševićevog državnog terorizma tada nije bila zagledana ni u ruski KGB (sovjetska obaveštajna služba) ni u komunističku Kinu“, kaže Drašković.
On navodi da su tadašnji mitinzi imali glavnu ulogu, uz jasan politički program – ne ratu i ratnim zločincima, režimskim medijima, nego Srbija u Evropi i Evropa u Srbiji.
Sada bi, smatra Pešić, ovakve mitinge bilo teško izvesti.
„Mislim da nešto danas ne štima u odnosu građana i lidera.
„Ljudi su imali više snage, energije, motivacije, imali smo narod koji je hteo da izađe, a bez njih ne može“, objašnjava.
Kako je izgledao kontramiting vlasti 1996. godine:
Šta sve čini jedan miting?
Okupljanje relativno većeg broja pristalica stranke, kandidata ili koalicije, prema rečima Kleut, za svrhu ima pružanje osećaja zajedništva.
„Mitinzi imaju vrlo jasnu ulogu, ne toliko da informišu neke zainteresovane birače nego da osnaže izbor onih koji su već doneli odluku i pronašli stranku za koju će glasati.
„Ali u vremenu kada se politika izrazito odvija preko medija, takve slike okupljanja velikog broja ljudi nikada nisu samo za internu upotrebu“, objašnjava profesorka političkog marketinga.
Dodaje da se ti prizori putem medija ili predizbornih spotova kasnije upućuju onima koji još nisu izabrali za koga će da glasaju.
„Takve slike saopštavaju da je stranka veoma jaka“, navodi.
Dodaje da je, pored scenografskih elemenata, poput izbora govornika, boja i logotipa stranke koje krase mesto održavanja, slogana, državnih oznaka, transparenata podrške, najvažniji broj okupljenih pristalica.
„Po pravilu, ta scenografija treba da deluje izrazito moćno, a elementi treba da budu uklopljeni na takav način da saopštavaju da se radi o jednom grandioznom događaju.
„Uglavnom će se pristalicama obratiti lideri i poslati vrlo snažne, emocionalne poruke koje treba da ih homogenizuju i potvrde njihovu odluku“, objašnjava.
Ističe da su mitinzi vrlo retko mesta gde se mogu čuti detaljna objašnjenja programa stranke i da se za to koriste neka druga sredstva komunikacije.
„Takođe, stranke mogu pozvati poznate ličnosti bliske partiji koje dodatno potvrđuju njen legitimitet kao dobre opcije na izborima“, navodi.
- Raspisani izbori za 3. april – za šta sve glasa Srbija
- Ko je ko na listama za parlamentarne izbore u Srbiji
- Ko su kandidati za predsednika Srbije
- Ko je ko na beogradskim izborima i ko bi mogao da bude gradonačelnik
Mogu li mreže da zamene mitinge i skupove?
Kratko i jasno, ne – saglasni su predstavnici vladajuće partije, ali i njihovi protivnici u aktuelnoj parlamentarnoj trci.
Kao glavni razlog navode to što nema neposrednog susreta sa biračima.
Zato su, kako kažu iz Srpskog pokreta Dveri, neprestano na terenu i u direktnom kontaktu sa biračima.
„Konvencije su veoma važne u kampanji, upravo prilika da se sretnu saborci iz različitih odbora, da se obodre, ali i da ohrabrimo građane kroz lični kontakt, da im stavimo do znanja da smo tu za njih i da znamo njihove probleme“, navode iz Dveri za BBC na srpskom.
Tako i Goran Vesić, koji se u prethodnom mandatu proslavio kao zvezda društvene mreže TikTok, a sada je zamenik šefa Izbornog štaba SNS-a, kaže da više voli da poseti neko mesto i rukuje se sa ljudima.
„To što sam prisutan na mrežama ne može da zameni moju potrebu da popričam sa ljudima“, objašnjava.
Ali zašto onda ne svedočimo istoj brojnosti mitinga kao ranije?
Kleut kaže da SNS pravi mitinge, ali da partijama koje imaju relativno mali broj pristalica oni nisu prioritet.
„Male stranke ne mogu da okupe mnogo ljudi i samim tim će značajno više koristiti mreže.
„SNS nije bežao od velikih mitinga, kao ni SPS, ali na primer opozicione koalicije NADA, Moramo, Ujedinjeni za pobedu Srbije do sada nisu imali tako velike masovne mitinge“, navodi.
Dodaje da se jedan deo stranaka okrenuo društvenim mrežama zato što nije pronalazio dovoljno prostora u tradicionalnim medijima da biračima saopšti njihove stavove.
„Društvene mreže su se tu pokazale kao idealan kanal koji nema taj stepen filtracije koji imaju masovni mediji“, kaže Kleut.
Ipak, skupovi i mreže se odavno prepliću.
„Imamo mitinge koji se prenose uživo na društvenim mrežama.
„Međutim, drugačije je obraćati se nekome uživo u dvorani ili nekome ko će to gledati na telefonu dva sata kasnije“, objašnjava Kleut.
Dodaje da vrsta mitinga koja se organizuje da bi se prenosila na društvenim mrežama, a čemu pribegavaju stranke sa manje pristalica, gubi snagu sa kojom je prvobitno zamišljena.
„Nema te pompeznosti koju uobičajeni mitinzi imaju, te vidimo da oni malo menjaju tradicionalnu formu kakvu su imali do sada“, navodi.
Korisno je, ipak, što jednom emitovan skup uživo, ostaje pohranjen na toj mreži.
Kako su izgledale pripreme za miting Srpske napredne stranke u okviru kampanje „Budućnost Srbije“:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
