Šestogodišnja devojčica koja je nestala u gradu Gazi prošlog meseca pronađena je mrtva, zajedno sa nekoliko njenih rođaka i dvojicom bolničara koji su pokušali da je spasu.
Hind Radžab je bežala iz grada sa tetkom, ujakom i tri rođaka kada se, izgleda, automobil kojim su putovali našao licem u lice sa izraelskim tenkovima, pod vatrom.
Audio snimci razgovora između Hind i operatera hitne pomoći sugerišu da je šestogodišnjakinja jedina ostala živa u automobilu, skrivajući se od izraelskih snaga među telima njenih rođaka.
Njene molbe da je neko spase utihnule su se kada je telefonska linija prekinuta usled pucnjave.
Bolničari iz palestinskog Crvenog polumeseca uspeli su u subotu da stignu do tog područja, koje je ranije bilo zatvoreno kao aktivna borbena zona.
Pronašli su crni automobil Kia u kojem je putovala devojčica – vetrobransko staklo i instrument tabla su razbijeni u komade, a rupe od metaka rasute sa strane.
- Omer i Omar: Četvorogodišnjaci žrtve rata u Izraelu i Gazi, a potom i žrtve društvenih mreža
- „Gde mi je mama? Gde je baka? Gde su otišli?“
- ‘Ranjeno dete bez preživelih članova porodice’: Patnja siročadi u Gazi
Jedan bolničar je rekao novinarima da je Hind bila među šest tela pronađenih u automobilu, na kojima su tragovi pucnjave i granatiranja.
Nekoliko metara dalje bili su ostaci drugog vozila – potpuno izgorelog, dok mu se motor prosuo po zemlji.
Ovo su, kažu iz Crvenog polumeseca, kola hitne pomoći koja su poslata po devojčicu.
Jusuf al-Zeino i Ahmed al-Madhun, bolničari koji su bili unutra, poginuli su kada su izraelske snage bombardovale vozilo hitne pomoći, navodi organizacija.
U saopštenju, Crveni polumesec optužuje Izrael da je namerno gađao vozilo hitne pomoći, čim je ono stiglo na lice mesta 29. januara.
„(Izraelski) okupator je namerno gađao tim Crvenog polumeseca uprkos prethodnoj koordinaciji kako bi se omogućilo da hitna pomoć stigne na mesto događaja ne bi li spasila devojčicu Hind“, dodaje se.
Palestincki Crveni polumesec je za BBC rekao da je bilo potrebno nekoliko sati da se sa izraelskom vojskom koordinira pristup, kako poslali hitnu pomoć po Hind.
„Imali smo koordinaciju, dobili smo zeleno svetlo“, rekla je portparolka palestinskog Crvnog polumeseca, Nibal Farsah, ranije ove nedelje.
„Ekipa je po dolasku potvrdila da mogu da vide auto gde je Hind bila zaglavljena, i mogli su da je vide. Poslednje što smo čuli je neprekidna vatra.“
Snimci Hindinih telefonskih razgovora sa operaterima, koje je javno podelio Crveni polumesec, pokrenuli su kampanju da se otkrije šta joj se dogodilo.
Hindina majka je rekla, pre nego što je njeno telo otkriveno, da je čekala ćerku „svakog trenutka, svake sekunde“.
Ona je pozvala Crveni polumesec da objavi detalje njihove koordinacije sa izraelskom vojskom.
Dva puta su od vojske traženi detalji o njenom dejstvu na ovom području tog dana, kao i o nestanku Hind i hitne pomoći koja je poslata da je povuče – rečeno je da je u toku provera.
Ponovo je zatražen njihov odgovor na navode palestinskog Crvenog polumeseca u subotu.
Ratna pravila nalažu da medicinsko osoblje mora biti zaštićeno, a ne meta u sukobu, i da se povređenima mora pružiti medicinska nega koja im je potrebna – u najvećoj praktičnoj meri i sa najmanjim mogućim odlaganjem.
Izrael je ranije optužio Hamas da koristi kola hitne pomoći za prevoz oružja i boraca.
‘Hoćete li doći po mene? Mnogo se plašim’
Glas sa druge strane veze bio je tih i slabašan; glas šestogodišnjakinje koji je pucketao preko mobilnog telefona iz Gaze.
„Pored mene je tenk. Kreće se.“
Sedeći u kol-centru za hitne pozive palestinskog Crvenog polumeseca, Rana se trudila da joj glas zvuči smireno.
„Da li je veoma blizu?“.
„Veoma, veoma“, odgovorio je tanušni glasić.
„Hoćete li doći po mene? Mnogo se plašim.“
Rana nije mogla ništa da učini sem da produži razgovor što je više mogla.
Šestogodišnja Hind Radžab našla se zatočena pod udarom paljbe u gradu Gaza i preklinjala je za pomoć krijući se u ujakovim kolima, okružena mrtvima telima rođaka.
Ranin glas bio je njena jedina krhka veza sa poznatim svetom.
Hind je pošla iz doma u gradu Gaza ranije toga dana sa ujakom, ujnom i petoro rođaka.
Bio je ponedeljak, 29. januar.
Tog jutra je izraelska vojska poručila ljudima da se evakuišu iz oblasti na zapadu grada i da pođu južno uz obalsku magistralu.
Visam, Hindina majka, priseća se kako je došlo do žestokog granatiranja oblasti.
„Bili smo prestravljeni i želeli smo da pobegnemo“, rekla je ona.
„Bežali smo od mesta do mesta, da bismo izbegli vazdušne napade.“
Porodica je odlučila da se uputi ka bolnici Ahli na istoku grada, u nadu da će to biti bezbednije mesto za skrivanje.
Visam i njena starija deca uputila su se tamo sama pešice; Hind je dobila mesto u ujakovim kolima, crnom automobilu kia pikanto.
„Bilo je veoma hladno i kišovito“, objasnila je Visam.
„Rekla sam Hind da uđe u kola zato što nisam želela da se pati po kiši.“
Čim su kola krenula, kaže ona, čuli su glasne pucnje iz istog pravca.
Dok je Hindin ujak vozio ka slavnom gradskom Univerzitetu Al Azar pretpostavlja se da se auto neočekivano našao licem u lice sa izraelskim tenkovima.
Oni su skrenuli su na obližnju benzinsku pumu Fares da bi se sklonili i izgleda da su se našli na udaru paljbe.
Iz kola, porodica je zvala rodbinu u pomoć.
Jedan od njih kontaktirao je sedište za hitne pozive palestinskog Crvenog polumeseca, 80 kilometara dalje na okupiranoj Zapadnoj obali.
Sada je bilo oko 14.30 i operateri u kol-centru Crvenog polumeseca u Ramali pozvali su broj mobilnog telefona Hindinog ujaka, ali se umesto njega javila njegova 15-godišnja ćerka Lajan.
Na snimljenom telefonskom razgovoru, Lajan kaže osoblju Crvenog polumeseca da su njeni roditelji i njena braća i sestra mrtvi, i da je pored kola tenk.
„Pucaju na nas“, kaže ona, pre nego što se razgovor završava zvukom puščane vatre i vrištanjem.
Kad je tim Crvenog polumeseca pozvao ponovo, javila se Hind, njen glas gotovo nečujan, onemoćao od straha.
Uskoro je postalo očigledno da je ona jedina preživela u automobilu i da se još uvek nalazi na liniji vatre.
„Sakrij se ispod sedišta“, poručuje joj tim.
„Ne daj im da te vide.“
Operaterka Rana Fakih je satima ostala na vezi sa Hind, dok je Crveni polumesec apelovao na izraelsku vojsku da dozvoli njegovim ambulantnim kolima da priđe lokaciji.
„Drhtala je, tužna, moleći za pomoć“, priseća se Rana.
„Rekla nam je da je sva njena rodbina mrtva. Ali kasnije ih je opisala kako ‘spavaju’. I zato smo joj rekli da ih ‘pusti da spavaju, ne želimo da ih uznemiravamo’.“
Hind je molila, iznova i iznova, da neko dođe po nju.
„U jednom trenutku mi je rekla da počinje da se smrkava“, kaže Rana za BBC.
„Bila je preplašena. Pitala me je koliko je daleko moja kuća, Osećala sam se paralisano i bespomoćno.“
Tri sata nakon što su započeli razgovori, ambulantna kola su poslata po Hind.
U međuvremenu, Crveni polumesec je uspeo da dopre do Hindine majke Visam i da spoji njenu telefonsku liniju na poziv koji je bio u toku.
Hind je počela još više da plače čim je čula majčin glas, priseća se Rana.
„Preklinjala me je da ne prekidam vezu“, kaže Visam za BBC.
„Pitala sam je gde je ranjena, a potom sam joj odvraćala pažnju čitajući iz Kurana sa njom i molile smo se zajedno.
„Ponavljala je svaku reč koju sam izgovorila za mnom.“
Pao je mrak kad je ekipa iz ambulantnih kola – Jusef i Ahmed – obavestila operatere da se približavaju lokaciji i da će morati da prođu kontrolu izraelskih snaga.
To je poslednji put da su se operateri čuli sa kolegama – ili sa Hind.
Veza sa obojicom bolničara i sa šestogodišnjom devojčicom koju su došli da je spasu prekinula se zauvek.
Pogledajte video iz Gaze: Porođaj pod granatama
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
