Izrael i Palestinci: Zaoštrava se između Izraela i Libana, Blinkenova nova misija na Bliskom istoku

Dok se rat u Pojasu Gaze nastavlja, pojačavaju se i sukobi Izraela i libanske organizacije Hezbolah, u vreme dok je američki državni sekretar Entoni Blinken ponovo na Bliskom istoku.

Baš dok je Blinken razgovarao sa izraelskim zvaničnicima, palestinski izvori iz Gaze su objavili da je blizu 60 ljudi poginulo u novom napadu izraelskih snaga, a prijavljeno je i da je pogođena i srušena najviša zgrada u Kan Junisu, najvećem gradu na jugu Pojasa Gaze.

Uporedo sa nastavkom borbi izraelske vojske i palestinske ekstremističke organizacije Hamas, zaoštravaju se sukobi na severu Izraela, gde je Hezbolah dronom pogodio vojnu bazu u Safedu.

Ovo je prethodio napad izraelskih borbenih aviona koji su u utorak ujutro gađali ono što izraelska vojska naziva „terorističkom infrastrukturom“ u selu Kila u južnom Libanu,

Dan ranije, u očiglednom napadu izraelske bespilotne letelice ubijen je visoki komandant Hezbolaha – o tome više pročitajte ovde.

• Izraelski plan za Gazu za posle rata: Ograničena vlast Palestincima
• Koje su oružane grupe u Gazi i koliko ih ima
• Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku

Napetost između Izraela i Libana pojačana je posle ubistva Saleha al-Arurija u Bejrutu, zamenika političkog lidera Hamasa, palestinske ekstremističke grupe, za koje vođa libanskog Hezbolaha, šeik Hasan Nasralah, poručuje da „neće proći nekažnjeno“.

Više o smrti zamenika lidera Hamasa pročitajte ovde.

Prvih dana nove godine, Izrael je predstavio plan za vreme posle rata.

Izraelski ministar odbrane Joav Galant izjavio je da će postojati ograničena palestinska vlast na toj teritoriji, Hamas više neće kontrolisati Gazu, a Izrael bi zadržao ukupnu bezbednosnu kontrolu.

Više o planu pročitajte ovde.

Najveći sukob Izraela i Hamasa poslednjih decenija pokrenut je posle iznenadnog upada palestinskih ekstremista na jug Izrael 7. oktobra, u kojem je ubijeno 1.200 ljudi, većinom civila, a još oko 240 ljudi uzeti su za taoce.

Ukupan broj ljudi ubijenih u Pojasu Gaze od početka izraelske odmazde dostigao je više od 22.400 do 4. januara, što čini skoro jedan odsto od 2,3 miliona stanovnika enklave, saopštilo je palestinsko Ministarstvo zdravlja pod upravom Hamasa.

Tokom sukoba, koji traje tri meseca, samo jednom su obustavljena neprijateljstva na sedam dana tokom kojih su razmenjeni zarobljenici sa obe strane.

Bilo je pokušaja da se ponovo uspostavi primirje, ali bez uspeha.

Izraelske vlasti kažu da će rat trajati sve do ispunjenja ciljeva, a prvi je potpuno uništenje Hamasa.

Strah na granici Izraela i Libana

Vajar Dejvis, dopisnik iz severnog Izraela

Efrat Eldan Šehter je rodom iz Severne Galileje i nikada nije ni pomišljala da se sa porodicom preseli negde drugde – sve do 7. oktobra.

Kada je čula i gledala izveštaje o tome šta se dešavalo u južnom Izraelu tog jutra, dok su teško naoružani Hamasovi naoružani napadači probijali ogradu Pojasa Gaze, odmah se podsetila na priče iz „Jom Kipura“ ili bliskoistočnog rata 1973. godine, kada je Izrael istovremeno napadnut – na dva fronta.

„Bila sam užasnuta. Mislila sam da će se ponoviti 1973. godina i da će i Hezbolah doći po nas“, kaže Efrat, dok naš intervju u njenoj bašti prekida glasni topot izraelske artiljerijske vatre.

„Odmah sam sve probudila i vrlo brzo smo se spakovali i odvezli do kuće rođaka u centralnom Izraelu“, priča ona.

Posle mesec dana porodica se vratila u svoju kuću u blizini Kirijat Šmone, frustrirana jer još žive na ivici ratne zone – „tampon zone“ kako je Efrat naziva – u dometu raketa Hezbolaha ispaljenih iz južnog Libana.

„Najviše se plašimo da ništa neće biti urađeno jer Hezbolah samo čeka na granici da uđe i izvrši invaziju na Izrael“, kaže majka troje dece.

„Ne mogu da spavam. Želim da se moja vlada pobrine da ovde budemo potpuno bezbedni. Ako je potrebno, treba da deluju i unište infrastrukturu Hezbolaha u Libanu“, kaže ona.

Otkako je nasilje ovde izbilo 8. oktobra, kada je Hezbolah ispalio rakete i artiljeriju „u znak solidarnosti“ sa Palestincima, a Izrael uzvratio, sukobi na severu su uglavnom ograničeni na pet-šest kilometara na granici.

Ali borbe su sve intenzivnije i smrtonosnije – devet vojnika i četiri civila je ubijeno u Izraelu, kažu zvaničnici, dok su vlasti u Libanu izvestile da je ubijeno više od 120 ljudi, među kojima i najmanje 21 civil.

Pogranične zajednice severnog Izraela danas su poput gradova duhova.

Više od 80.000 stanovnika evakuisano je u južnije delove zemlje, ali Nisan Zevi je jedan od retkih koji je ostao.

Biznismen, i član civilne zaštite, pokazuje mi svoj kibuc – Kfar Giladi, severno od Kirijat Šmone.

Pejzaž je očaravajući dok gledate na bujnu, zelenu dolinu Hula i planinu Hermon u daljini, ali ova granica je oduvek bila nemirna.

Kao i Efrat, i Nisan ne veruje da većina ljudi može da se vrati domovima i poslovima dok ne postoji garancija trajnog mira.

Posebno je frustriran što rezolucija 1701 Saveta bezbednosti UN, koja je pomogla da se okonča rat u Libanu između Izraela i Hezbolaha 2006. godine, nije u potpunosti sprovedena.

Najvažnije, kaže Nisan, 1701 poziva na demilitarizaciju naoružanih grupa (posebno Hezbolaha) u južnom Libanu.

A to, jasno, nije postignuto.

Nisan je član Lobija 1701, koji poziva na primenu rezolucije „bilo diplomatskim putem ili vojnom akcijom Izraela“.

„Ono što tražimo od naše vlade je da vodi računa o Hezbolahu, da uguši pretnju koja dolazi iz južnog Libana“, kaže mi on.

Dodaje da mnoga libanska sela može da vidi iz svoje kuće i odakle, kaže on, dolazi mnogi napadi.

Kada ga pitam da li bi podržao još veću akciju izraelske vlade u južnom Libanu, Nisan odgovara:

„Apsolutno! Ne samo ja. Veliki deo stanovništva Izraela zahteva isto.

„Ako to ne uradimo, zadesiće nas još jedan 7. oktobar“, dodaje on.

Novom zaoštravanju na Bliskom istoku doprinelo je i ubistvo jednog od vođa Hamasa Saleha al-Arurija u Bejrutu, u Libanu.

Bio je ključna figura u brigadama Kasam, Hamasovom vojnom krilu, i najbliži saradnik Ismaila Hanijea, koji se smatra prvim liderom Hamasa.

U Libanu je bio veza Hamasa sa Hezbolahom i Iranom.

Više o njemu pročitajte ovde.

Hasan Nasralah, vođa Hezbolaha, rekao je da je ubistvo Hamasovog visokog zvaničnika „veliki i opasan zločin o kojem ne možemo da ćutimo“.

Ako Izrael bude pokrenuo rat u Libanu, „neće postojati ni ograničenja, ni pravila“, poručio je.

Nasralah je ranije rekao da bi bilo kakva ubistva na teritoriji Libana bila crvena linija za Hezbolah.

Ko je Nasralah pročitajte u posebnom tekstu.

Hezbolah, ili Božja stranka, šiitska je politička i vojna organizacija koja ima veliku moć u Libanu, ali se u zapadnim i arapskim državama smatra terorističkom organizacijom.

Ova organizacija podržava palestinske ekstremiste u Pojasu Gaze, ali nije objavila da će ući u direktan sukob sa Izraelom zbog ofanzive na palestinske teritorije.

Hezbolah i Izrael počeli su 2006. godine rat posle napada libanskih ekstremista na sever Izraela.

Izraelska vojska tada je izvršila invaziju na južni Liban, ali je Hezbolah pokazao snagu primoravši tada Izrael da se povuče.

Od najnovijeg sukoba, od oktobra 2023, više od 100 ljudi je ubijeno u Libanu, većinom borci Hezbolaha, ali među poginulima su i civili, među kojima i trojica tri novinara.

Sa izraelske strane, poznato je da su najmanje četiri civila i devet vojnika poginuli na granici sa Libanom od početka neprijateljstava.

Izraelska vojska je evakuisala hiljade civila koji žive u desetinama zajednica u pograničnoj oblasti.

Više o Hezbolahu pročitajte ovde.

Hronologija najvažnijih događaja:

• Hamas, ekstremistička grupa koja kontroliše Pojas Gaze, izvela je 7. oktobra iznenadni napad na Izrael
• Tada je ubijeno 1.200 ljudi, a oteto oko 240
• Izrael je odmah odgovorio masovnim serijskim vazdušnim udarima na Pojas Gaze, a poslednjih dana pojačava kopnene napade
• Više od 22.000 ljudi poginulo je u Pojasu Gazi do sada, kažu palestinski izvori pod upravom Hamasa
• Izrael je 13. oktobra upozorio Palestince u Gazi da se sa severa presele na jug
• Tokom izraelske opsade Gaze, više od 700.000 Palestinaca otišlo je iz severnog u južni deo Pojasa
• Izrael je pokrenuo kopnenu ofanzivu, opkolivši grad Gazu i presekavši Pojas Gaze na dva dela
• Izraelska vojska poručuje da bi napadi na Gazu mogli da potraju nekoliko meseci „dok na kraju ne bude više Hamasa“
• Izraelska vojska izvela je 31. oktobra vazdušni napad na izbeglički kamp Džabalija, u severnom delu Pojasa Gaze, ubivši i ranivši desetine ljudi
• Hamas je izgubio kontrolu nad severom Pojasa Gaze, zauzeli smo njegovo uporište u Džabaliji, objavila je izraelska vojska 9. novembra
• Oko 300.000 ljudi učestvovalo je 11. novembra u propalestinskom maršu u Londonu
• Izraelska vojska ušla je 15. novembra u kompleks glavne bolnice u Gazi, tvrdeći da se u tunelima ispod nje nalazi komandno mesto Hamasa
• Stotine pacijenata i lekara izašli su u 18. novembra iz bolnice Al-Šifa u Gazi, noseći bele zastave. Izrael danima pretražuje bolnicu
• Tridesetak prevremeno rođenih beba evakuisano je 20. novembra iz bolnice Al-Šifa u Gazi u Egipat
• Prvo i jedino primirje Izraela i Hamasa trajalo je sedam dana, od 24. novembra do 1. decembra kada su oslobođeni zatočeni sa obe strane
• Izrael je 1. decembra, posle sedam dana primirja, nastavio napade na Pojas Gaze, a 3. decembra je saopštio da su njegove snage ušle i u Kan Junis, najveći grad u južnom delu područja
• SAD blokirale rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a o prekidu vatre
• U decembru su učestali napadi jemenske pobunjeničke grupe Huti na brodove u Crvenom moru, lanci snabdevanja poremećeni
• Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je krajem decembra rezoluciju u kojoj se traži stvaranje uslova za dostavljanje pomoći u Gazi, ali bez pominjanja obustave neprijateljstava
• Južna Afrika je krajem decembra 2023. podnela Međunarodnom krivičnom sudu tužbu protiv Izraela optužujući ga za genocid,
• Saleh al-Aruri, zamenik političkog lidera Hamasa, ubijen je u libanskom glavnom gradu Bejrutu 2. januara 2024. Izrael još nije potvrdio da je izvršio ovaj napad, Hezboloh poručuje da ubistvo neće proći nekažnjeno
• Izraelski ministar odbrane izneo je 5. januara 2024. plan za Gazu posle rata: Ograničena palestinska uprava, a Izrael će potpuno bezbednosno kontrolisati područje

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]