Desetine vojnika poginulo je u borbama vojski Jermenije i Azerbejdžana, dve bivše sovjetske republike u regionu Kavkaza.
Tokom noći u borbama je poginulo 49 vojnika, rekao je Nikol Pašinjan, premijer Jermenije.
Dve zemlje vodile su dva rata i još nekoliko sukoba manjih intenziteta tokom prethodne tri decenije.
Rusija je saopštila da je posredovala u prekidu vatre u ponedeljak, ali iz Jermenije navode da su se borbe samo smirile, ne i okončale.
- Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
- Kako opozicioni aktivisti u Azerbejdžanu ostaju bez posla
- Koji su uzroci sukoba oko Nagorno-Karabaha
U središtu spora je region Nagorno-Karabah.
Prema međunarodno priznatim granicama, ovaj region je deo Azerbejdžana, ali je naseljen etničkim Jermenima.
Kulturna podela se proteže i dalje od politike – do religije.
Jermenija je većinski hrišćanska zemlja, dok u Azerbejdžanu uglavnom žive muslimani.
Spor je doveo do ratova tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, kao i 2020.
Pre dve godine, sukobi su trajali šest nedelja.
Vlasti dve države međusobno se optužuju za najnoviju poslednje izbijanje nasilja.
Vlada Jermenije tvrdi da je azerbejdžanska vojska granatirala nekoliko gradova duž granice i da je usledio odgovor na provokaciju.
Zvanični Baku tvrdi da su prvo napadnuti položaji vojske Azerbejdžana.
Sukobi su nastavljeni u ponedeljak uveče pre nego što je Moskva saopštila da je pregovarala o prekidu vatre koji je trebalo da stupi na snagu u utorak rano ujutro.
Pašinjan je izjavio da je „intenzitet neprijateljstava smanjen, ali da se nastavljaju napadi na jednom ili dva fronta u Azerbejdžanu“.
Nadležni nisu saopštili broj nastradalih i povređenih na azerbejdžanskoj strani.
Sukob je osuđen i na međunarodnom nivou, a američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da vojno rešenje ne treba da bude opcija.
Iz Rusije, koja je istorijski bliska Jermeniji, kažu da spor „treba da bude rešen isključivo političkim i diplomatskim sredstvima“.
Obe strane su pozvane na uzdržanost.
Turska neguje bliske veze sa Azerbejdžanom i čini se da se vlasti u Ankari imaju nešto drugačije tumačenje najnovijeg razvoja događaja.
„Jermenija treba da prestane sa provokacijama i da se usresredi na mirovne pregovore“, rekao je Mevlut Čavušoglu, ministar spoljnih poslova Turske.
Veruje se da su borbe u ponedeljak uveče najžešće od sukoba 2020, u kojem je poginulo na hiljade ljudi.
Taj rat je okončan sporazumom uz posredovanje Rusije, kada je Jermenija povukla trupe iz okupiranih područja oko Nagorno-Karabaha.
Ruske mirovne snage od skoro 2.000 ljudi raspoređene su u tom području.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
