Afrika

Martin Harvey/Getty Images
Danas u južnoj Africi živi između 120.000 i 140.000 pripadnika naroda San

Na obodima Apingtona, u južnoafričkom Severnom kejpu, živi jedna kraljica.

Kraljica je postarija i kad ona umre, možda neće nestati samo ona već i čitavo njeno kraljevstvo.

Katrina Esau ima 88 godina.

Njena zajednica ju je 2015. godine krunisala kao Kraljicu komanijskih Sanova.

Godinu dana ranije, tadašnji predsednik Jakob Zuma uručio joj je Nacionalni red srebrnog baobaba.

Proteklih osam decenija, Esau je prolazila uglavnom neprimećeno.

Njen narod, San – od kog su Komani samo jedna od mnogobrojnih grupa – dobar je u tome.

Njegov opstanak zavisio je od toga: prvo, bezbroj vekova koliko su imali Južnu Afriku samo za sebe, živeći umešno na zemlji kao lovci-sakupljači.

A onda, posle dolaska drugih grupa, da bi izbegli da ih primete oni koji su želeli da im naude.

Esau je rođena na farmi na kojoj su radili njeni roditelji.

Vlasnik farme Afrikaner bezobrazno je preimenovao mladu kraljicu u „Gilmejd“. „Mejd“ znači „služavka“ dok je „gil“ (žuto) nepristojna opaska na boju kože.

Danas je i dalje neki – s ljubavlju – znaju kao Ouma (Baka) Gilmejd.

Ali često je to, ipak, Kraljica Katrina.

Vlasnik farmer takođe je zabranio Esaui da govori maternjim jezikom, Nuom; jezikom koji korene vuče iz samog nastanka čovečanstva.

Umesto toga, novoskovani jezik Afrikans (jedva tristotinak godina star) biće Esauina kamuflaža gotovo čitav ostatak njenog života.

Nu je jedna od poslednjih lingvističkih spona sa najranijim ljudima: lovcima sakupljačima južne i istočne Afrike.

Odsečena na izolovanoj farmi, govoreći Afrikans, Esau je počela da „zakopava“ jezik koji je „isisala iz majčine sise“.

Ovaj čin sahranjivanja bio je samo jedna od mnogih sahrana: jeziku, potomku onih koji su govorili prvi ljudi, već je zadat smrtonosni udarac otprilike deceniju ranije.


Pogledajte video: Pet najvećih pretnji po opstanak starosedelačkih naroda

Ovo je pet najvećih pretnji po opstanak starosedelačkih naroda
The British Broadcasting Corporation

Nacionalni park Kalahari Gemsbok (sada uvršten u Transgranični park Kgalagadi) otvoren je 1931. godine.

Teren je ovde polupustinjski, sa dva isušena rečna korita, Nosob i Auob, u kojima reka poteče s mene pa na uštap.

A opet je za Komani, poslednju zajednicu ljudi koji govore Esauinim jezikom, ovaj pejzaž predstavljao dom.

Otvaranje parka rezultiralo je proterivanjem i rasejanjem porodica Komanija, razbivši jedinu preostalu matičnu ploču jezika.

Deca Komanija će se od sada pa nadalje rađati u svetu Afrikansa.

Zajedno sa Hanom (koji se govori u Namibiji), Amkoem i Taom (oba se govore u Bocvani), Nu je jedan od naših poslednjih lingvističkih veza sa najranijim ljudima: lovcima-sakupljačima južne i istočne Afrike.

Sva četiri jezika su ugrožena: Amkoe ima oko 1.000 govornika; Ta ima 3.000 govornika; a Han između 14.000 i 18.000.

Nu, za to vreme, ima samo dva: Esauu i njenog brata Sajmona Saulsa.

Afrika

Edwin Remsberg/Getty Images
Polupustinjski teren danas poznat kao Transgranični park Kgalagadi nekada je bio dom naroda Komani

Ne znamo kada se jezik Nu tačno razvio – suviše je star da bi mogao precizno da se datira – ali njegovi koreni svakako ne mogu biti dublji.

A opet, ako postane jedan od 600 do 800 jezika koji će najverovatnije nestati u bliskoj budućnosti, nećemo žaliti samo za njegovom starošću.

Nuovo bogatstvo i lepota takođe su zapanjujući: engleski jezik ima 44 različita glasa (foneme), na primer, dok ih Nu ima 114.

A potom su tu njegovi kliktaji.

Lestvicu u Nuu predstavlja kliktajući suglasnik – konkretno dentalni kliktaj, artikulisan vrhom jezika koji se brzo odlepljuje od gornjih zuba.

Pre jednog veka, u južnim i istočnim oblastima Afrike najverovatnije se govorilo najmanje 100 domorodačkih kliktajućih jezika.

Oni kojima nisu poznati kliktaji, može da izgleda kao da su se usta govornika kliktajućeg jezika pretvorila u perkusionistički instrument.

Imajte na umu da Nu pravi značenjsku razliku između neverovatnih 45 kliktaja; čuti jezik kako se govori tečno znači iskusiti pravi pravcati lingvistički vatromet.

Zvezda repertoara kliktaja u jeziku Nuu fenomenalno je retki bilabijalni „kliktaj poljubac“, koji zvuči neobično slično vazdušnom poljupcu i pojavljuje se u svega dva od oko 7.000 jezika na svetu. (Drugi je Ta, koji ima 111 kliktajućih fonema.)


Pogledajte video: Reči koje se ne mogu prevesti

Svetski dan prevođenja proslavlja se 30. septembra. Evo nekoliko neprevodivih reči.
The British Broadcasting Corporation

Kako je Esau starila, njena potreba da poseje nova semena Nua samo se povećavala.

Ranih 2000-tih, ona je počela da predaje jezik u vlastitoj zajednici u školskoj učionici napravljenoj u njenom prednjem dvorištu u Rouzdejlu, gradskom naselju blizu Apingtona, uz pomoć pesme, plesa i predstave.

Njeni učenici, koji variraju od trogodišnjaka do 19-godišnjaka, jedini su učenici Nua na svetu.

Afrika

Matthias Brenzinger
Katrina Esau predaje jezik Nu u školskoj učinioci u svom dvorištu kako bi sačuvala ovaj kliktajući jezik

Poslednjih godina, drugi su podržali Esauine napore.

Tim lingvista pomogao je da se napravi edukativni materijali za Nu, što znači da njena unuka Klaudija Snajman može da uči druge pisanom jeziku (Esau ne zna da čita).

Kornjača i noj, dečja knjiga na Nuu, Afrikansu i engleskom objavljena je u maju.

Ali lepota Nua ne sme da se koristi da bi se slikala nerealno romantična slika Esauinog naroda – Sana.

Majkl Dajber je upravnik Centra kulturne baštine Khva tu, na oko sat vremena voženja od Kejp Tauna, koji sebe naziva „ambasadom“ Sana.

On kaže da je centar, koji nudi i smeštaj, protivotrov slici Sana kao „zalaska sunca, silueta i nasmešenog naroda.“

„Establišment je promovisao sliku golog Bušmana lovca-sakupljača“, objasnio je Dajber.

„Služio se svim tim frazama kao što su ‘poslednji preživeli’, ‘jedinstveni susret’, ‘dođite i vidite dok je još tu’.

Lideri koji su osnovali Khva tu 1996. godine su govorili: ‘To nije naša priča. Naša zemlja nam je oduzeta. Imali smo veoma tešku istoriju.'“

„Tamo gde žive San, sve izgleda kao nenastanjeno zemljište“, dodao je Džoram Uiseb, pripadnik naroda San iz namibijske grupe Haiom, koji je koordinator kulturne baštine u Khva tuu.

„Zemlja je život. Od prirode uzimaj samo ono što ti stvarno treba.“


Pogledajte video: Emodžiji sa kojima možemo da se poistovetimo

„Emodžiji sa kojima možemo da se poistovetimo“
The British Broadcasting Corporation

Za San, suština zemlje je u njenom održavanju a ne u vlasništvu nad njom, a Južna Afrika im je lako oduzeta.

„Osamdesetih godina mi je rečeno da više nije ostalo Bušmana“, kaže Dejber.

„A četrdeset godina kasnije izgradio sam karijeru radeći samo sa narodom San. Kako ga merite i ko o tome odlučuje?“.

On, naravno, govori o identitetu Sana.

Čak i sam „San“ je eksonim za prvobitne stanovnike Južne Afrike.

Počeli su da ga koriste Koikoi, narod koji je stigao iz savremene Bocvane. Izraz „Bušman“, u međuvremenu, prevod je reči „Bosman“ kako su Holanđani – koji su naselili ovu oblast u drugoj polovini 17. veka – zvali lovce-sakupljače.

Ali iako su jezici i način života Sana uglavnom izbrisani, ljudi nastavljaju da žive.

Afrika

Michael Daiber
Južnoafrički centar kulturne baštine Khva tu slavi istoriju, kulturu i nasleđe Sana

„Neverovatno je kako su uspeli da prežive“, kaže Dajber.

Postoji između 120.000 i 140.000 pripadnika naroda San koji danas žive u južnoj Africi: oko 60.000 u Bocvani, 40.000 u Namibiji i ostatak u Južnoj Africi, sa malim brojem u Angoli, Zambiji i Zimbabveu.

Khva tu predstavlja San onakvim kakvi su sada: preživeli bez vlastite zemlje na kojoj bi mogli da sprovode vlastitu tradiciju.

Šina Šah, koja je radila sa kolegom lingvistom Marijasom Brencingerom na stvaranju ortografije Nua sa Esau, smatra da centar poseduje posebnu energiju zahvaljujući svojoj ulozi kao mestu učenja jednako za San kao i za posetioce sa strane.

„San se ovde uče kompjuterskoj pismenosti i finansijskom menadžmentu.

Ali oni dobijaju i obuku kako da koriste tradicionalno znanje kao što je etnobotanika za ekoturizam. Mogu da vežbaju veštine na posetiocima“, kaže Šah.

„Dopala nam se naša tura kroz finboš, sa vodičem Sanom koji nam je pokazao biljke koje koristi u narodnoj medicini ili za hranu.“

„Posetioci Khva tua sreću pripadnike naroda San na svim nivoima: kao turističke vodiče, konobarice, prodavce“, dodaje Dajber.

„Prelepo je čuti priče od samih pripadnika Sana.“

A čuti ih prava je privilegija.

„Narod San veoma je stidljiv“, kaže Uiseb. „Oni ne žele da kažu: ‘Ja sam San’. Samo mali broj ljudi govori: ‘Ja sam San.'“

Afrika

Karin Schermbrucker
Posetioci Khva tua imaju priliku da upoznaju pripadnike naroda San i čuju njihove priče

Da biste samo stekli sliku o tome koliko su oni obespravljeni, dovoljno je da znate da Južna Afrika ima 11 zvaničnih jezika a da nijedan nema nikakve veze sa prvim narodom ove zemlje.

Retko je, takođe, da San imaju pravo na zemlju ili pristup prirodnim bogatstvima.

Tamo gde im je dozvoljeno da koriste zemlju, obično je dele sa stočarima koji preteruju sa ispašom.

Elinor Sisulu, izvršna direktora Pukua, fondacije za dečju književnost koja stoji iza projekta slikovnica na jeziku Nu, savršeno je svesna politike koja prati identitet.

„Zapadnjačka izdavačka paradigma bila je veoma eksploatatorska prema domorodačkim jezicima“, kaže ona.

„Katrina Esau je ekspertkinja, tako da smo bili veoma nedvosmisleni po pitanju toga da ona mora da bude plaćena. Mi se svi koristimo njenim znanjem.

„Ona mora da bude priznata kao profesorka, ali akademska paradigma ne priznaje originalno znanje.“

Prelepo je čuti priče od samih pripadnika naroda San

„Nemoćni smo sada“, kaže Uiseb.

„Pre dve hiljade godina, San su bili strašno moćni, ali mi smo sada samo posmatrači, gledamo ljude kako uništavaju zemlju. Kad bi Stona planina samo mogla da govori…

„Prisustvovala je mnogim stvarima: sa najjužnije tačke Afrike mi smo naselili čitav svet.

„Veoma je važno da dobijemo priznanje na ovaj ili onaj način.“

Ali na horizontu se sada javio tračak nade.

Prvog aprila na snagu je stupio Zakon o tradicionalnom i Koi-san liderstvu, što otvara vrata za predstavnike Sana i Koikoija da imaju glas u južnoafričkim Nacionalnim i pokrajinskim kućama tradicionalnih lidera.

„To nam daje moć da pregovaramo iznutra“, kaže Uiseb.

„Ako vam dozvole da se proces odvija, onda ste sada vi sami zakonodavac.“

Zakon bi na kraju mogao da dovede do dodeljivanja zemlje pripadnicima Sana.

Jedna osoba koja se apsolutno ne snebiva da kaže: „Ja sam San“ jeste Esau, kraljica Južne Afrike za koju se ona nada da neće umreti sa njom.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk