U jednom od njenih najnovijih video zapisa, 27-godišnja Marsela Munjoz, u teksas šortsu i kratkoj majici, pleše na suncu, u parku.

Ovakav sadržaj, koji prikazuje bezbrižan i nesputan način života, odražava njenu misiju da slavi njen izbor da nema decu.

Kao vlasnica naloga Childfree Millennial na TikToku, Instagramu i Jutjubu, Munjoz je jedna od sve većeg broja uticajnih ljudi koji prave sadržaje da dokažu zašto nikada ne žele da imaju decu.

„Na pitanje zašto nemam decu, uvek prvo odgovaram – zato što ne želim da imam decu“, kaže Munjoz, vlasnica malog preduzeća koja je rođena u Kanzasu, u Sjedinjenim Državama (SAD).

Smatra da bi joj deca smetala da uživa u njenim strastima kao što su spontana putovanja, fudbalski treninzi i redovno lenčarenje.

U jednoj od njenih nedavnih objava, ona se šali: „Ako žudite za detetom, odremajte, i ako ste uživali u toj dremki, nemojte da imate decu“.

„Ne mogu da vam kažem koliko puta su mi prijatelji koji imaju decu rekli: ‘O moj bože, noćas sam spavao samo dva sata, deca su mi povraćala i morao sam za sve da se pobrinem'“, kaže Munjoz.

„To mi uopšte ne zvuči primamljivo!“.

Iako odluka da se nema dece nije ništa novo, raste broj onih koji žele da se izjašnjavaju „child-free“ (bez dece) i o takvom izboru se sve otvorenije razgovora.

Uporedo sa porastom broja influensera poput Munjoz, poslednjih godina kao pečurke posle kiše rastu i onlajn zajednice i grupe za podršku ljudima koji su izabrali da nemaju decu.

Međutim, iako se širi Pokret za život bez dece, istraživači tvrde da se izbor ljudi da nemaju potomstvo mnogo sporije prihvata i nailazi na razumevanje u društvu.

Biranje života bez dece

Većina onlajn zajednica ljudi koji su odabrali život bez dece definiše njihove članove kao one koji su svesno odlučili da nikada nemaju potomstvo.

Izbor članova ovih grupa je suprotan stavu ljudi koji trenutno nemaju decu, ali ih žele u budućnosti, i onima koji su se nadali da će imati decu, ali nisu mogli da se ostvare kao roditelji obično se označavaju kao „childless“ (nemaju decu).

Ljudi koji nemaju decu su možda imali probleme sa plodnošću ili druge zdravstvene tegobe, ili nemaju potomstvo zbog društvenih okolnosti, kao na primer zato što nisu upoznali odgovarajućeg ili voljnog partnera u pravo vreme.

Pojam „child-free“ postoji od ranih 1900-ih, iako su feministkinje tek 1970-ih počele da ga koriste u širem kontekstu, za označavanje posebne grupe žena koje su izabrale da nemaju decu.

Sufiks „free“ (slobodan/bez) izabran je da se dočara osećaj slobode i život bez obaveza što je upravo ono što osećaju mnogi koji su svesno odlučili da nemaju decu.

Međutim, većina naučnih istraživanja obično „sve ljude koji nemaju decu svrstava u istu grupu“, objašnjava Elizabet Hints, docentkinja za komunikacije na Univerzitetu u Konektikatu, u SAD-u, koja proučava stavove ljudi o onima koji biraju da nemaju decu.

Takvo grupisanje ne odražava veoma različita iskustva i osećanja ljudi čiji izbor je život bez dece i onih koji nemaju decu iz drugih razloga, kaže ona.

Dodaje da to znači da nedostaju dugoročni uporedni podaci za obe grupe pojedinačno.

Marsela Munjoz, 27, vodi naloge koji promovišu život bez dece na društvenim mrežama na kojima postavlja objave o njenom načinu života

Bez obzira na to, u našem dobu društvenih medija sa velikim brojem heštegova, upotreba oznake „child-free“ dobija novi zamah, kaže Hints, jer sve više ljudi koji su odlučili da nemaju decu koristi taj pojam da iskaže njihov životni izbor.

Ovaj trend se podudara sa nekim istraživanjima koja ukazuju da sve veći broj odraslih na Zapadu verovatno svesno bira da nema decu.

Studija Istraživačkog centra Pjua (Pew Research Center) iz 2021. godine pokazala je da u SAD-u, oko 44 odsto ljudi između 18 i 49 godina koji nisu roditelji ne veruju da će imati decu, u odnosu na 37 odsto u 2018. godini.

Više od polovine njih je navelo da „ne žele da imaju decu“, a ne druge razloge poput zdravstvenih problema ili da ne žele da odgajaju dete bez partnera.

U Engleskoj i Velsu, studija kompanije za istraživanje javnog mnjenja YouGov iz 2020. godine pokazala je da više od polovine Britanaca starosti između 35 i 44 godine koji nemaju decu ni ne planiraju potomstvo.

Zašto ljudi ne žele da imaju decu

Milenijalci i generacija Z biraju da nemaju decu iz različitih razloga, mada postoji nekoliko zajedničkih obrazloženja, kaže Hints.

„Postoje ljudi koji rano u životu znaju da ne žele decu i nikada se ne pokolebaju.

„Postoje oni koji takvu odluku donesu kasnije u životu i tada je proglase delom njihovog identiteta.

„A postoje i ljudi koji su kao na klackalici i stalno menjaju mišljenje o tome da li da imaju decu“.

Kjara O’Nil, 31-godišnja menadžerka društvenih mreža u Londonu, nepokolebljivo se svrstava u prvu grupu.

„Nikada nisam želela da imam dete i nikada sebe nisam videla kao roditelja“, ističe ona.

„Zaista nemam tu majčinsku čežnju da rodim“.

Njen dečko, sa kojim je tri godine, oseća isto, kaže ona.

Par takođe smatra da bi im deca smetala da putuju ili da donesu odluku da rade u inostranstvu u budućnosti.

Kristina Garsija Trapero, profesorka engleskog jezika koja radi u Španiji, kaže da je do odluke da nema decu došla postepeno.

„Kada sam bila tinejdžerka i u mojim ranim dvadesetim, razmišljala sam o deci, ali to je bilo zato što sam verovala da to svi treba da rade“, kaže ona.

Sada ima 32 godine i trenutno nema partnera.

Oznaku „child-free“ počela je da koristi pre nekoliko godina, nakon što je shvatila da sebe ne vidi u ulozi majke.

„Ja sam osoba koja uživa u tišini i samoći, a to ne bih mogla da imam sa decom“, kaže ona.

Garsija Trapero navodi i „klimatske promene i stanje u svetu“ kao spoljne činioce koji su uticali na njenu odluku.

To su razlozi kojima trenutno mali, ali sve veći broj ljudi obrazlaže odluku da nemaju potomstvo, ustanovili su stručnjaci, poput Hints, koji istražuju ljude čiji izbor je život bez dece.

Prema studiji Istraživačkog centra Pjua iz 2021. godine, devet odsto ljudi koji nisu roditelji navelo je „stanje u svetu“ kao razlog zašto verovatno neće imati decu, a pet odsto je izrazilo zabrinutost zbog stanja životne sredine.

Margaret O’Konor, savetnica i psihoterapeutkinja u Limeriku u Irskoj, radi prvenstveno sa ljudima koji su svrstani u takozvanu grupu „na klackalici“ i vodi podkast „Da li su deca za mene“?

Kaže da pri razmatranju da li da imaju decu, mnogi milenijalci u obzir uzimaju i praktična i finansijska pitanja, kao što je život u nesigurnom iznajmljenom prostoru, honorarni rad i ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti.

„Ova pitanja se možda mogu rešavati i usmeravati do određenog nivoa, ako je želja za potomstvom dovoljno jaka.

„Možete da se preselite ili pronađete drugi posao“, objašnjava ona.

Međutim, dodaje da sve veći broj mladih ljudi koji nisu sigurni da li da imaju decu prestaje da razmatra „žrtvovanja“ koje bi to podrazumevalo, za razliku od prethodnih generacija koje su verovatno bile sklonije da slede društvene norme i osnovale bi porodicu bez obzira na sve.

Viši nivo svesti o mogućoj fizičkoj i mentalnoj ceni osnivanja porodice takođe ima uticaj, kaže O’Konor.

„Žene sa kojima radim zaista uzimaju u obzir uticaj trudnoće i porođaja, kao i njihovu sposobnost da budu angažovane fizički i mentalno onoliko koliko bi želele“, kaže O’Konor.

„Važna je i blizina porodice ili prijatelja“.

Porast broja zagovornika života bez dece

Munjoz kaže da iako su milenijalci generacija koja je odrasla deleći sve o njihovom životu na društvenim mrežama, oni koji su doneli odluku da nemaju decu su u početku oklevali da to i objave i da slave njihov izbor na mrežama.

Međutim, poslednjih godina je načinjena „velika promena“, dodaje ona.

Ovaj trend je uporedila sa efektom kotrljajuće grudve snega.

Objašnjava da sledeći primer onih koji veoma otvoreno i ponosno govore o izboru da ne žele da imaju decu, sve je više ljudi koji žele da podele njihova iskustvima.

„Kada sam otvorila Instagram nalog, postojala su možda još tri ili četiri druga naloga sa oznakom „child-free“ na Instagramu…

„Ali sada, dve godine kasnije, ima stotine, stotine i stotine takvih naloga“, kaže ona.

„Jasno je da u pitanju neka vrsta pokreta“.

Na Instagramu, hešteg #childfree do sada ima više od 311.000 objava.

A na TikToku, na kom je Munjoz takođe aktivna, hešteg #child-free i #childfreebychoice su doživeli neverovatnu popularnost u poslednjih nekoliko godina.

Prvi ima 570 miliona, a drugi 391 milion pregleda.

Na njenom TikTok nalogu Munjoz postavlja lagane i šaljive sadržaje, ali kaže da ova tema i dalje izaziva mnogo dublje rasprave o pritiscima kojima su izloženi ljudi koji su odlučili da nemaju decu.

Na primer, neki od njenih pratilaca znaju da ne žele decu, ali se plaše da bi zbog takve odluke mogli da izgube prijatelje ili razočaraju njihove roditelje.

„Nisam od onih koji se upuštaju u prepirke niti raspravljam o stvarima prema kojima gajim strast, pa kroz humor izražavam moj izbor da nemam decu“, kaže Munjoz.

„Dodaću samo da na kraju svih mojih Jutjub videa uvek kažem: ‘Ovo je tvoj život, ovo su tvoje odluke, živi tvoj život najbolje što možeš’…

„Ne živi ga onako kako to tvoja mama želi.

„Nemoj da radiš ono što tvoj najbolji prijatelj želi da radiš.

„Ne radi ono što tvoj komšija želi“.

Kaže da oni koji objavljuju sadržaje o životu bez dece stvaraju zajednicu koja joj je nedostajala kada je oko njene 25. godine počela da shvata da ne želi da ima potomstvo, a nije poznavala nijednog istomišljenika.

„Zaista sam mislila da sam jedina osoba na svetu koja ne želi da ima decu“, kaže ona.

„Zajednica je samo donekle učvrstila moju odluku i pomogla mi je da otvorim oči drugim ljudima da je život bez dece stvar izbora“.

Još jedna rastuća onlajn zajednica je We Are Childfree (Naš izbor je da nemamo decu), koju vode Zoi Nobl, rođena u Britaniji, i njen partner Džejms Glejzbruk.

Oboje su u ranim 40-im i žive u Berlinu.

Grupa koristi fotografsko novinarstvo, podkastove i debate da prikaže kako ljudi koji su odlučili da nemaju potomstvo vode ispunjen život.

Od osnivanja grupe tokom pandemije korona virusa, pridobila je 66.000 pratilaca na društvenim mrežama.

Rast belež i sabredit (subreddit) posvećen životu bez dece, na veb sajtu u vidu foruma Reditu (Reddit).

Nedavno je dostigao 1,5 miliona pretplatnika, u odnosu na manje od pola miliona koliko je imao pre decenije, kada je Hints sa Univerziteta u Konektikatu počela da proučava sadržaje na ovom forumu.

Na njemu ljudi objavljuju anegdote o nekim nepoželjnim komentarima ili pritiscima članova porodice i stranaca (kao što su „predomislićeš se“, „samo si previše usredsređen na tvoju karijeru, zar ne“ ili „zar ne želiš malog tebe“?).

Drugi koriste ovaj forum da razgovaraju o raznim temama koje su vezane za život bez dece, kao što je dostupnost sterilizacije, iskazivanje odluke da se ne žele deca unutar LGBTK zajednice ili kako partneru saopštiti da ne želite potomstvo.

Od procvata do burnih reakcija

Stručnjaci smatraju da je veliki porast broja uticajnih ljudi i onlajn zajednica koji slave život bez dece, s jedne strane pokazatelj da se društvene norme menjaju.

Primetan je velik broj ljudi koji putem interneta pronalaze druge koji dele njihove stavove, kaže Hints.

„Mislim da su neki ljudi postali glasni i ponosni na to, jer je ta tema sve manje tabu“.

Tačni razlozi zbog kojih je ova tema sve manje tabu verovatno se svode na sticaj različitih okolnosti, smatra Hints.

Ono što je najvažnije je da ljudi koji nisu roditelji postaju sve svesniji drugih koji nemaju decu, bilo preko njihovih društvenih krugova ili onlajn zajednica – jednostavno zato jer je to sve učestalija pojava.

„Lično poznavati nekoga ko pripada stigmatizovanoj grupi može da bude jedan od najmoćnijih pokretača za promenu sopstvenih predrasuda“, ističe ona.

U međuvremenu, „kako se sve više utabava put za život bez dece, onlajn zajednice postaju mesta gde ljudi koji ne žele da budu roditelji mogu da predahnu“.

Takođe, pandemija kovida-19 je možda odigrala ulogu, jer su javne rasprave o izazovima sa kojima se suočavaju mnogi roditelji dospele u prvi plan, ukazuje Hints.

Roditelji su počeli otvoreno da govore o njihovim problemima u vezi sa onlajn nastavom, zatvaranjem vrtića i podmirivanjem osnovnih životnih troškovima zbog ekonomski posledica kovida-19, što je dalo sigurniji osnov za razgovor o prednostima života bez dece.

Ipak, Hints ističe da sadržaji o životu bez dece takođe podstiču „mnoga snažna mišljenja“ izvan ove zajednice, što ukazuje da neki još ne poštuju ili ne razumeju ljude koji biraju da nemaju potomstvo.

Sadržaji koji na društvene mreže postavlja Munjoz često izazivaju oštre komentare onih koji omalovažavaju njene izbore, opisujući ih da su „protiv dece“ ili „sebični“, ili njenih pratilaca koji jednostavno ne veruju da joj je život ispunjen.

„Mnogi roditelji jednostavno ne shvataju da je to bio moj izbor.

„I oni to vide kao napad na njihov izbor da imaju decu“, kaže ona.

„Oni odmah pređu u odbrambeni režim govoreći: ‘O, ala ćeš se kajati’, ‘umrećeš sama’, ‘ko će se brinuti o tebi kad budeš starija?’, i ‘nikada nećeš spoznati pravu ljubav'“.

Munjoz, koja je hrišćanka, kaže da je kritikuju i neki članovi njene verske zajednice, kako na društvenim mrežama tako i na okupljanjima u crkvi, koji veruju da odbacuje hrišćanski način života koji podrazumeva potomstvo.

Drugi je optužuju da je okrenula leđa njenom hispanskom poreklu.

„Ljudi vam govore: „Tvoja kultura, tvoje nasleđe, moraš to prenositi sa generacije na generaciju – šta radiš?!'“.

Hints ističe da je veliki deo kritika upućenih zagovornicima života bez dece uglavnom rodno zasnovan.

„Odluka o potomstvu je oduvek predstavljala veći teret za žene nego za njihove partnere“, ističe ona.

„I majčinstvo i ženstvenost su tako tesno povezani, tako da je i to, mislim, deo toga“.

To znači da su i dalje žene češće pod većim pritiskom od muškaraca da slede tradicionalni „životni scenario“ i osnuju porodicu, čak i u zapadnim zemljama koje su napravile velike iskorake ka jednakosti, smatra Hints.

Novi ‘životni scenario’

Osnovni cilj mnogih zagovornika života bez dece je da pomognu generaciji Z i milenijalcima da bolje razumeju kako bi njihovi alternativni „životni scenariji“ mogli da izgledaju.

„Većina ljudi o tome još ne razmišlja.

„Dakle, ako je drugačije, to je zastrašujuće“, kaže O’Konor.

„Postoji određeni pritisak da ako nemate decu, morate da prestanete da živite ovaj divni, glamurozni i filantropski život, ili da morate da postignete nešto značajno“.

Umesto toga, ona se nada da njeni podkasti, kanali na društvenim mrežama i savetovanja koji drži mogu da doprinesu podizanju svesti o tome da život bez potomstva takođe može da bude „vaš redovni svakodnevni život u kome samo nema dece“.

„To bi moglo da bude volontiranje.

„To može da bude pružanje podrške u svakodnevnom životu vaših porodica ili prijatelja.

„Ali zapravo, to je bilo šta što vam je važno, ili šta god vi želite da to bude“.

Veronika Prager, 46, i Rik Grajms, 51, vode onlajn zajednicu Childfree Connection

Verenici Veronika Prager, 46, i Rik Grajms, 51, su par koji se nada da će biti primer starijih ljudi koji vode srećan, redovan život bez dece.

Oni vode onlajn zajednicu Childfree Connection, sa sedištem u Ostinu, u Teksasu, u kojoj dele sve ono što su naučili o životu bez dece u njihovim 30-im i 40-im godinama, i kasnije.

„Na TikToku i drugim mrežama ima mnogo izjava poput: „Radije bih bio u klubu nego da se brinem o detetu’.

„To je zanimljivo i to je u redu, i u tim godinama ima smisla.

„Ali dođe vreme kada nećete ići u klubove“, kaže Prager.

Par trenutno vozi kajak, čuva njihove pse i radi fleksibilno sa različitih mesta.

Iako nikada nisu poželeli da imaju sopstvenu decu, vole da se druže sa njihovim bratancima i bratanicama, a sadržaji koje postavljaju nudi savete o tome kako da se ljudi ponašaju i održavaju odnose sa bliskim prijateljima i članovima porodice koji su roditelji.

„Postoji mnogo naloga koji se mnogo ‘protive deci’ i na kojima ima izjava, poput: ‘Ha, nama je bolje’ i slične stvari.

„Mi ne radimo tako u našoj zajednici“, objašnjava Grajms.

„Mi delimo iskustva samo o tome kakav je ovakav život, kako se osećamo i šta možete da očekujete“.

Sadržaj se takođe bavi praktičnim i finansijskim pitanjima, među kojima je i kako planirati odlazak u penziju ako niste roditelj.

„Postoji veliki strah od starenja i ‘ko će se brinuti o meni’ i ‘kako će izgledati moja budućnost’?

„Dakle, sada upravo starimo sami kako bismo to iskustvo mogli da podelimo sa našom zajednicom“, kaže Prager.

Par čak nudi savete članovima koji dugo preispituju njihov izbor da nemaju decu.

„Ima dana kada ćete biti veoma sigurni u vaš izbor, a onda odjednom, sledećeg dana vas je strah što ste propustili roditeljstvo“, kaže Grajms.

„Ta unutrašnja borba za i protiv je važna da razumete problem i da se sa njim izborite, i zato je mnogima potrebno da imaju mesto gde će dobiti tu podršku“.

Promena društvene stigme

Koliki uticaj bi pokret za život bez dece mogao da ima na odluke budućih generacija da se ostvare kao roditelji, ili na širi stav o ljudima koji nisu roditelji, još se ne zna.

O’Konor smatra da je važno istaći da su većina zagovornika života bez dece veliki pobornici „slobode izbora za sve“ i da im nije cilj da „ubeđuju ljude da nemaju decu“ ili da „regrutuju nove članove zajednice“.

Ali se nada da će rast broja ovakvih onlajn grupa i njihovog značaja pomoći većem broju ljudi koji nisu sigurni da li da imaju decu da bolje razumeju njihove mogućnosti, a onima koji su već odlučili da nemaju decu pružiti više načina da im se „olakša“ život koji su izabrali.

Hints je uverena da će se život bez dece još više „normalizovati“ u narednim godinama, jednostavno zbog sve većeg procenta ljudi koji sada nemaju decu.

Nada se da će to pomoći u borbi protiv nekih stigmi poput onih da su „ljudi koji su odlučili da nemaju decu sebični i jadni“, jer će oni koji imaju ili žele decu prirodno početi da sreću sve više ljudi bez partnera i parova koji su odabrali da žive bez dece i koji mogu da doprinesu razbijanju tog mita.

Međutim, da li će ovo dovesti do većih promena u javnom mnjenju, verovatno zavisi i od šireg političkog, medijskog i verskog ambijenta na datom mestu.

Na primer, manje je verovatno da će oni koji žive u pretežno desničarskim, hrišćanskim i sredinama koje su „pro-life“ (za život, koje podrazumeva poštovanje i zaštitu vrednosti ljudskog života od začeća do prirodne smrti) promeniti njihove stavove prema ljudima koji su odabrali da nemaju potomstvo, nego oni koji žive u većim, liberalnijim gradovima, čak i kada u njihovim zajednicama raste broj ljudi koji su izabrali život bez dece.

O’Konor je saglasna da mediji igraju važnu ulogu u postizanju napretka po ovom pitanju.

„Nedostaju pozitivni prikazi života ljudi koji nemaju decu ili onih koji su odlučili da ne budu roditelji“, kaže ona.

„U TV emisijama i na filmu ne pojavljuju se stariji ljudi koji su izabrali život bez dece, a koji su srećni i ispunjeni“.

S druge strane, uticajni ljudi na društvenim mrežama poput Munjoz tvrde da već postoji mnogo razloga za slavlje u pogledu toga koliko je pokret za život bez dece postao vidljiviji tokom poslednjih nekoliko godina

„Sve je više i više članaka o ljudima koji nemaju decu… i gledati kako se pojavljuje sve više naloga i sve više kanala otvara na Jutjubu, to je vrlo osvežavajuće“, kaže ona.

„Ne diskriminišem ljude koji imaju decu.

„Imam mnogo prijatelja koji su roditelji.

„Ali, jednostavno volim što ljudi sada razmišljaju malo dublje o roditeljstvu, umesto da samo pretpostavljaju da treba da imaju decu“.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.