Kineska vojska saopštila je da nastavlja velike vojne vežbe oko Tajvana nakon što su ranije najavljene vežbe sa bojevom municijom završene u nedelju.
Istočna komanda kineske vojske saopštila je da će vežbati protivpodmorničke napade i napade sa mora.
Prethodna četiri dana vežbi bila su odgovor Pekinga na posetu predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu.
Tajvan je optužio Kinu da koristi ove vežbe kako bi pokazala kako bi izgledala invazija na ostrvo.
SAD, zajedno sa Australijom i Japanom, osudile su vežbe, rekavši da je njihov cilj da se promeni status kvo u Tajvanskom moreuzu – vodenoj površini između kopna i ostrva.
Zbog posete Pelosi Tajvanu, Kina je prekinula saradnju sa Amerikom u nekim ključnim oblastima, poput rešavanja problema klimatskih promena i borbe protiv organizovanog kriminala.
- Kina i Tajvan: Jednostavno objašnjenje pozadine sukoba
- Nensi Pelosi završila posetu Tajvanu – kakav je odgovor Kine
- Napetosti sa Kinom najveće u poslednjih 40 godina, kaže Tajvan
Kina je objavila da je Pelosi i njenu porodicu stavila na listu sankcija, a njenu posetu doživela je kao pretnju politici Pekinga prema Tajvanu koje smatra svojom teritorijom.
Kina vidi Tajvan kao otcepljenu provinciju koja će na kraju biti stavljena pod njenu kontrolu – silom ako bude potrebno.
Amerika zvanično ne priznaje Tajvan, ali održava snažne odnose sa ostrvom, što uključuje i prodaju oružja Tajvanu.
Kineske vlasti su najavile da će se vojne vežbe održati i na drugim lokacijama.
U Žutom moru, između Kine i Korejskog poluostrva, nove svakodnevne vojne vežbe trebalo je da počnu od subote do sredine avgusta i uključuju vežbe gađanja.
U subotu je počela jednomesečna vojna operacija u delu Bohajskog mora – severno od Žutog mora.
Vojne vežbe Kine
Kao odgovor na posetu Nensi Pelosi Tajvanu, Kina je organizovala petodnevne vojne vežbe, ispalivši 11 balističkih projektila u vode oko severoistočne i jugozapadne obale Tajvana.
Više od 100 ratnih aviona i 10 ratnih brodova učestvovalo je u vežbama sa bojevom municijom, a, prema tvrdnjama tajvanskih vlasti, mnogi su prešli nezvaničnu tampon zonu Kine i Tajvana.
Tajvan je optužio Kinu da „imitira Severnu Koreju“ ispaljivanjem projektila u more oko ostrva.
Severna Koreja, jak saveznik Kine, optužena je za rasplamsavanje napetosti u regionu uzastopnim lansiranjem raketnih testova poslednjih meseci.
Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je ranije da „nema opravdanja za ovaj ekstreman, nesrazmeran i eskalirajući vojni odgovor“.
„Kina je preterano reagovala i iskoristila posetu predsednice Pelosi kao izgovor za povećanje provokativnih vojnih aktivnosti u i oko Tajvanskog moreuza“, rekao je on.
Pogledajte video:
Odnosi Kine i Tajvana – osnovni detalji:
- Zašto Kina i Tajvan imaju loše odnose? Kina i Tajvan su se podelili tokom građanskog rata 1940-tih, ali Peking insistira da će ostrvo u nekom trenutku biti vraćeno, silom ako je potrebno
- Ko upravlja Tajvanom? Ostrvo ima ustav, demokratski izabrane lidere i oko 300.000 aktivnih vojnika u oružanim snagama
- Ko priznaje Tajvan? Samo nekoliko zemalja priznaje Tajvan. Većina umesto toga priznaje kinesku vladu u Pekingu. SAD nemaju zvanične veze sa Tajvanom, ali imaju zakon koji od njih zahteva da ostrvu obezbede sredstva za odbranu
Pogledajte video kako se na Tajvanu spremaju za vazdušne udare
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
