Ko kontroliše najotrovnije hemikalije na svetu

Međunarodni stručnjaci okupili su se u Velikoj Britaniji kako bi testirali uzorke nervnog agensa upotrebljenog u pokušaju ubistva bivšeg špijuna i njegove ćerke. Kako možemo da uđemo u trag najtoksičnijim hemikalijama na svetu?

Pošto su prikupili uzorke otrova korišćenih u napadu na Sergeja Skripalja i njegovu ćerku Juliju, tim iz Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) započeće testiranje čiji se rezultati očekuju za najmanje dvadeset dana.

Britanska vlada tvrdi da je upotrebljena supstanca novičok – grupa nervnih agensa koju Rusija, prema Londonu odgovorna za ovaj napad, „skladišti u velikim količinama“. Vlada je odbacila tvrdnje Rusije da je otrov poreklom iz britanske ustanove Porton Daun.

Ova organizacija obavlja posao u okviru međunarodnog režima kontrole koji određuje šta jeste, a šta nije dozvoljeno kada je reč o veoma toksičnim hemikalijama. Pravila su određena Konvencijom o hemijskom oružju iz 1997. godine koju su potpisale 192 zemlje. Samo četiri zemlje nisu potpisnice Konvencije – Severna Koreja, Izrael, Egipat i Južni Sudan, koji je trenutno u procesu potpisivanja. One su, prema međunarodnom pravu, ipak u obavezi da se pridržavaju odredaba ugovora.

Operativni ogranak Konvencije, haški inspektorat OZHO-a, nadgledao je uništenje gotovo 97 procenata prijavljenih svetskih zaliha hemijskog oružja.

Zemlje su se dogovorile da nikad neće proizvoditi, skladištiti ili koristiti hemijsko oružje – niti da će drugima pružati pomoć u tome. Od njih se takođe tražilo da prijave sopstvene zalihe hemijskog oružja i mesta na kojima bi moglo da se proizvodi.

Konvencija o hemijskom oružju

Član 1, deo prvi

Svaka država potpisnica ove Konvencije obavezuje se da ni pod kojim uslovima neće:

a) razvijati, proizvoditi ili na bilo koji drugi način pribavljati, skladištiti ili zadržavati hemijsko oružje, kao i obezbeđivati hemijsko oružje, direktno ili indirektno, bilo kome drugome;

b) koristiti hemijsko oružje;

c) učestovati u bilo kakvim vojnim pripremama upotrebe hemijskog oružja;

d) pomagati, ohrabrivati ili poticati na bilo koji način bilo koga da učini neko delo zabranjeno državama potpisnicama ove Konvencije.

Inspektori OZHO-a koriste ove podatke kako bi nadgledali uništavanje hemijskog oružja i pogona za njihovu proizvodnju – što je proces koji bi trebalo da se odigra tokom narednih deset godina.

Većina zemalja poštuje ovaj rok – osim Rusije, koja je nasledila zalihe bivšeg Sovjetskog Saveza, i Sjedinjenih Američkih Država. Razlog za to kašnjenje je veličina njihovih arsenala, kao i tehnički problemi i troškovi razoružanja.

Pre nekoliko meseci, Rusija je izjavila da je završila uništenje gotovo 40.000 tona prijavljenih agensa – najveće zalihe na svetu. Ta akcija ni po čemu nije sporna, pošto je ceo proces izveden pod budnim okom inspektora OZHO-a.

Sjedinjene Američke Države su uništile oko 90 procenata prijavljenih zaliha, odredivši 2021-2022. godinu kao datum okončanja procesa. Jedan od problema bio je kako ubediti lokalne zajednice da će se posao bezbedno obaviti u njihovom komšiluku.

Ali šta je sa drugim hemikalijama, a posebno novičocima?

Novičoci – oni za koje se sumnja da su upotrebljeni u napadu na Skripaljove – nisu prijavljeni OZHO-u i te hemikalije nikad nisu podlegale bilo kom režimu kontrole, delom zbog toga što njihova hemijska struktura nije posve jasna.

A precizni nazivi su od ključne važnosti, pošto Konvencija dozvoljava zemljama da legalno poseduju širok spektar hemikalija koje je moguće identifikovati.

Prema Konvenciji, zemljama je dozvoljeno da skladište toksične hemikalije i njihove prekursore za mirnodopsku upotrebu u industriji, poljoprivredi, naučnim istraživanjima i medicini.

Prepoznato ili potencijalno hemijsko oružje, kao i hemikalije koje bi mogle da se koriste u njegovoj proizvodnji, sme da se skladišti samo u ograničenim količinama.

Potpisnicama je dozvoljeno da poseduju ukupno jednu tonu, i vode jednu ustanovu, obično laboratoriju, u kojoj se te supstance proizvode.

Te zalihe mogu da se koriste u razvoju zaštitne odeće, gas maski, protivotrova, kao i za razvoj metoda kojima će se hemijsko oružje identifikovati.

OZHO proverava količinu tih zaliha do u jedan miligram.

Pomno se nadziru i zalihe drugih supstanci koje imaju širu industrijsku primenu, ali se mogu koristiti i u proizvodnji hemijskog oružja.

Vlade država su u obavezi da vode kompletnu evidenciju o proizvedenim, prodatim, upotrebljenim ili uništenim količinama i te informacije se svake godine moraju predati OZHO-u.

OZHO proverava te izveštaje i svake godine sprovodi stotine inspekcija industrijskih kompleksa širom sveta.

Iako novičoci ne potpadaju pod ovu kontrolu, i nijedna zemlja ih nije prijavila OZHO-u, za njihovo postojanje se zna od devedesetih godina prošlog veka.

Vrlo je verovatno da su se u nekim državnim laboratorijama proizvodile vrlo male količine.

Njihove karakteristike bi trebalo da budu sačuvane u bazama podataka, kako bi njihov identitet mogao da bude potvrđen u kasnijim fazama, ako bi se otkrilo da predstavljaju do tada nepoznat otrov u nečijoj krvi.

Još uvek se ne zna da li se baš to odigravalo i u britanskim laboratorijama za hemijsku odbranu.

Ali veoma je važno što su naučnici koji u njima rade bili u stanju da tako brzo identifikuju novičok nervni agens upotrebljen u napadu na Skripaljove.

Prepoznavanje agensa je ključno za medicinski tretman koji će dobiti Skripaljovi i detektiv Nik Bejli – policajac povređen u napadu.

O ovom tekstu

BBC je naručio ovu analizu od stručnjaka koji radi za organizaciju koja nije ni na koji način povezana sa BBC-jem.

Alaster Hej je profesor emeritus environmentalne toksikologije na Univerzitetu u Lidsu. Takođe je član OZHO-ovog saveta za obrazovanje i širenje znanja, i jedan je od dobitnika OZHO-ove Haške nagrade za izuzetan doprinos prevenciji upotrebe hemijskog oružja za 2015. godinu.