Ubrzo po proglašenju vanrednog stanja zbog korona virusa – i usred čitave konfuzije – građani Srbije su počeli da se organizuju na društvenim mrežama. I dobro im ide.

„Kruševac, centar, neka se javi kome je potrebna pomoć“, „Novi Beograd, blok 21/22/23″, „Nudim pomoć u Požarevcu“, „Nudim pomoć #NovaPazova“…

To su samo neki od postova na Fejsbuk grupi „Pomoć sugrađanima u karantinu – Srbija„, a koja je za veoma kratko vreme dobila više hiljada članova iz cele zemlje.

A pomažu svi, pa i Sakib Hasan iz Bangladeša – inače reprezentativac Srbije u kriketu.

„Trenutno sam na doktorskim studijama, a budući da ovde živim već 10 godina, na Srbiju i srpski narod gledam kao na moj, ovde se osećam kao kod kuće“, ističe Hasan.

Kako kaže, u Srbiju je došao 2010. sa namerom da studira Mašinski fakultet i ostvari dečački san – postane inženjer vazduhoplovstva.

„U mojoj zgradi ima mnogo starih i samih ljudi, a mislim da svako od nas može da doprinese – naše malo je nekome mnogo“.

Higijena ruku predstavlja prvu liniju odbrane u borbi protiv virusa.

Kako je sve počelo?

Grupa je nastala ubrzo po proglašenju vanrednog stanja, a napravila ju je Ana Parabucki, biološkinja koja radi i živi u Izraelu.

Tako joj telefon stalno zvoni zbog brojnih notifikacija i poruka u poslednjih 48 sati.

„Umorna sam jer nikad duže nisam boravila na društvenim mrežama – nisam vična grupama i tom tipu organizacije, pa pretpostavljam da plaćam danak neiskustvu“, kaže ona uz osmeh.

Kako se navodi, cilj je „okupiti na jedno mesto one u karantinu i one koji žele da pomognu“.

„Pomoć može biti bilo šta – od odlaska u prodavnicu do šetnje psa. Ovde možete da potražite/ponudite pomoć u svom gradu ili komšiluku“, piše u opisu grupe.

Ana ističe da oni ne samo što povezuju ljude, već ih i edukuju kako da to urade na ispravan način, u skladu sa preporukama nadležnih.

Kaže da je ovo „sasvim obična grupa ljudi“ koja se udružila zbog borbe protiv korona virusa i da nemaju veza ni sa kim.

„Svi sada moramo biti na istoj strani. U suprotnom, svi smo na pogrešnoj“, kaže ona.

A kako izdržavaju?

„Admini odvajaju veliku količinu vremena na grupu, veliki broj ljudi želi da pomogne… Svi oni su pravi junaci ove priče“, ističe ona.

„A posebni heroji su ljudi u izolaciji koji traže pomoć – oni su odabrali da budu odgovorni i ostanu kod kuće, a to nije lako“, dodaje.

Korona virus: Šta je pandemija

Ko pomaže?

Jedan od ljudi koji pomaže je 25-godišnji Nikola Đorđević.

„Cela akcija mi deluje fantastično zbog toga što se u grupi iz minuta u minut javljaju ljudi širom Srbije koji žele da pomognu sugrađanima“, kaže on.

„Beograd, Pančevo, Novi Sad, Bačka Palanka, Leskovac – cela Srbije se aktivirala“.

Kako kaže, njegova uloga je da beležim sve koji su ponudili ili tražili pomoć i doda ih na mapu i u eksel tabelu.

Mapa je dostupna svima i tamo je moguće videti lokacije volontera koji žele da pomognu, ali i lokacije ljudi kojima je pomoć potrebna.

„Iako je sve virtuelno, oseća se ta energija solidarnosti među članovima grupe, neko ima super savet, neko želi da pomogne, nekome treba pomoć“, ističe Nikola.

Tu je i 26-godišnja Margita koja kaže da je „rođendansku žurku morala da odloži zbog korona žurke“.

„#Nudimpomoć u vidu odlaska u kupovinu, šetanja pasa i plaćanja računa – Vračar, Crveni Krst, širi krug oko Tehničkih fakulteta #Beograd #CrveniKrst #Vračar“, glasi njen post.

„Niko se još nije javio jer sam tek nedavno na društvenim mrežama objavila da nudim pomoć u vidu obavljanja svakodnevnih poslića svima koji imaju ograničeno kretanje u naselju“, kaže ona.

Isto obaveštenje će okačiti na ulazu u zgradu, lokalnu poštu, prodavnicu i ambulantu.

„Po mojoj babi znam da penzioneri nisu baš redovni na Fejsbuku“, kaže uz osmeh.

„Mislim da svako treba da pomogne koliko je u mogućnosti onima u težoj situaciji, sve dok ne ugrožava sebe“, dodaje.

Ko traži pomoć?

Sunčica Tasić je za to vreme tamo tražila pomoć za roditelje.

„Nemaju ni internet, ni društvene mreže, niti bilo šta slično, pa sam pitala da li može neko ko živi blizu da im se nađe, ako zatreba“.

„Imaju više od sedamdeset godina i žive u Guberevcu, selu između Sopota i Barajeva, gde baš nema svuda prodavnica, a mi smo u Beogradu, pa možda ne stignemo uvek“, kaže ona.

Sunčica je preko grupe dobila informaciju kako u lokalnoj zajednici može da dobije pomoć.

„Oduševljena sam zaista… Da su se ljudi udružili i da su spremni da izađu u susret. To mi je baš lepo. Pokazali smo solidarnost.

„Znamo, nažalost, iz prethodnih iskustava, da možemo da budemo bolji ljudi kad nas nešto veliko pritisne“, ističe ona.

Bojana Bodroža je takođe tražila pomoć za roditelje – oni žive u Bačkoj Palanci, a ona u Novom Sadu.

Kako kaže, ona je psiholog i radi u prosveti, a bila je u kontaktu sa rizičnim osobama.

„Prvo što sam shvatila je da ne smem da idem kod roditelja zbog tih kontakata. Zbog ovoga sam se trudila da ne izlazim iz stana prethodnih par dana, jer mogu da budem opasnost za sve – ne samo za roditelje“.

Pomoć je našla preko interneta – posle jednog statusa javili su joj se prijatelji i članovi porodice.

Ipak, ona ističe da internet ima i dobre i loše strane.

„Sa jedne strane, loša strana može biti širenje dezinformacija, koje može doprineti ugroženosti mnogih građana koji takve informacije uzimaju zdravo za gotovo.

„Sa druge strane, internet omogućava lako i brzo organizovanje akcija kojima se štiti zajednica. Bez svih ovih prednosti interneta, cela planeta bi bila mnogo više ugrožena.

„Zamislite kako bi izgledala pandemija korone da se odvija u neko vreme pre interneta…“

Pesma o koronavirusu koja je postala svetski hit uči nas kako da pravilno peremo ruke.

Sakibova priča

U ovakvim kriznim situacijama su solidarnost i zdrav razum nešto što je preko potrebno.

Stoga bih želeo da poručim ljudima da ne paniče, da slušaju savete stručnjaka i da se toga pridržavaju.

Nivo higijene mora da bude na nivou, održavanje odstojanja, smanjivanje kontakta, sve su to stavke koje mogu da pomognu u suzbijanju virusa koji uzima danak.

Hajde da damo maksimum i sprečimo katastrofu sa kojom su se suočile pojedine zemlje.

U početku sam, priznajem, osećao malu dozu straha, ali nisam dopustio strahu i anksioznosti da me preplave. Jesam u stranoj zemlji, daleko od kuće i nije lako biti sam ili bolestan daleko od najdražih.

Međutim, ovde imam mnogo prijatelja i ljudi na koje uvek mogu da računam i mnogo sam ponosan na tu činjenicu.

Živim sam, trenutno imam dosta slobodnog vremena, zašto ne iskoristiti to vreme da pomognem nekom kome bi to mnogo značilo.

Šta dalje?

Ništa, tek je počelo. Dan po dan, pa šta bude.

Sagovornici BBC-ja kažu da ne odustaju, ali ima li straha?

„Ne znam šta da vam kažem. Čekam da vidim šta će firma da odluči, ja imam nekih zdravstvenih problema, najbolja prijateljica ima pet od pet simptoma, tu mi je dete… Videćemo šta će biti“, kaže Sunčica Tasić.

Đorđević, inače apsolvent na Saobraćajnom fakultetu, kaže da je odlučio da bude u kućnom karantinu zato što ima astmu.

„Pošto ne mogu da volontiram na terenu, rešio sam da volontiram ovde“, ističe.

Korona virus: Kako očistiti telefon sapunom i vodom

„Najvažnije je slušati odluke stručnjaka, to je broj jedan… Prevencija je veoma važna. A naravno, važna je i solidarnost. Srećom to imamo u grupi“, dodaje on.

A šta je najvažnije u periodu krize’?

„Solidarnost, odgovornost, vojnička disciplina, informisanost putem isključivo kredibilnih izvora, higijena“, navodi Parabucki.

Bojana Bodroža dodaje da svi moramo preuzeti deo odgovornosti.

„Treba da razmislimo o svim ljudima u neposrednoj sredini kojima je možda potrebna pomoć i da je nesebično ponudimo.

„Solidarnost je ono što će nam najviše pomoći u ovakvim teškim situacijama…“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

Ostali komentari (0)