I dalje se zovem Uroš Dimitrijević i i dalje sam, verovatno, hipohondar.

Shvatio sam jednu stvar kada je u pitanju moja hipohondrija – ja ne želim da budem u pravu.

Da, želim da načelno budem u pravu i da mi svi bespogovorno veruju kada kažem da je Lijam Galager najveća faca na svetu ili da bi ljudi trebalo da prestanu da nose kačkete.

Ali kada se pojavi novi virus i kažem: „Uh, ovo bi moglo da preraste u nešto ozbiljno“, tada želim da grešim. Želim da me svi demantuju i dokažu da apsolutno nema razloga za brigu.

Ali izgleda da je sada malo kasno za to.

Nalazim se u samoizolaciji otkako je moja devojka doputovala iz Francuske prošlog ponedeljka.

O prvoj nedelji sam već pisao. Međutim, period samoizolacije traje ukupno 28 dana.

U prevodu – tek smo počeli.

Ponedeljak, 23. mart – osmi dan samoizolacije

Pao je sneg. Sada znam kako se putari osećaju svake godine. Potpuno sam iznenađen. Devojka kaže, da me ne poznaje, rekla bi da sam šokiran.

Evo šta sam naučio o samoizolaciji za sedam dana.

To je jedna lukava prevtrljivica, ako moram tako da se izrazim u nedostatku reči prihvatljivih za BBC.

Sneg u Srbiji kad mu vreme nije: Ne ostavljajte tragove, ostanite kod kuće

Pre nego što započne samoizolaciju, čovek kaže: „Okej, ovo je period kada ću se posvetiti sebi. Vežbaću jogu, pročitaću stotine onlajn naslova koje Njujorška biblioteka sada nudi besplatno i konačno ću srediti plakar“.

Ne bih da rušim Sneška – s obzirom na vremenske prilike napolju, jedina prihvatljiva floskula – ali to se neće desiti.

U samoizolaciji, čovek samo radi i naglas peva turbo folk hitove sa osamnaestih rođendana iz perioda kada je on sam imao osamnaest godina.

Sedamnaest u mom slučaju, jer sam krenuo ranije u školu.

Broj zaraženih od korona virusa se danas popeo na 249.

Čini mi se da je aplauz sa terasa danas bio nešto slabiji.

Utorak, 24. mart – deveti dan samoizolacije

Kasnim na posao. Posao koji radim od kuće i koji počinje u jedan popodne.

Niko to ne primećuje, ili samo ja mislim da niko ne primećuje.

U stanu je kolektivni moral malo opao.

Spremam jaja na oko i, sa željom da impresioniram devojku, pokušavam da razbijem jaje jednom rukom, kao što to rade ljudi na televiziji.

Rezultat: čitavo belance se sliva u sudoperu.

Kažem devojci da sam je razočarao. Ona me ubeđuje da nisam. Sve je zabeleženo njenom kamerom.

Nadalje koristim obe ruke.

Trudim se da ne razmišljam o korona virusu dok ne sednem da radim.

Još uvek nemam potrebu za izlaženjem napolje. Što sam duže u kući, to sam mirniji.

Nema ni psihosomatskih simptoma, fantomskog kašlja i slično.

Samo mi se i dalje dosta jede slatko.

Potvrđena su još 54 slučaja korona virusa, ukupno 303. Među njima su i dve bebe.

Saznajemo da su srpski državljani danima zaglavljeni na aerodromu u Parizu koji su sleteli juče u Beograd. zapravo odvedeni u nekadašnji izbeglički kamp u Subotici.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje masovna testiranja. Dobijamo prve fotografije Hale 1 Beogradskog sajma.

Zvuči kao najgori kliše, ali obliva me hladan znoj. Srećom, to nije simptom.

Sreda, 25. mart – deseti dan samoizolacije

Mali jubilej za nas. Prvi okrugli dvocifreni broj. Dobro smo.

Danas imamo sastanak preko video poziva. Nisam video kolege 12 dana, pa im se obradujem.

Lazara i Marija imaju veštačke pozadine. Lazara je „na moru“, a Marija „u San Francisku“. Njih dve uvek imaju neke luckaste ideje.

Ruke su dobro, ali mi se koža lica isušuje. Srećom, kreme ovih dana u kući ima više nego hleba.

Broj zaraženih korona virusom porastao je na 384. Dosad su preminule četiri osobe, od toga jedna u Nišu.

Ne sećam se da sam čuo aplauz u 20 časova, ali ga je verovatno bilo.

Lepo je videti barem ljude koji šetaju pse oko osam uveče.

Vučić kaže da će možda biti ukinuta odredba o šetanju kućnih ljubimaca tokom policijskog časa.

21:00 – gledamo rediteljski debi Gordana Kičića, ali bez tona.

21:10 – prestajemo da gledamo rediteljski debi Gordana Kičića.

Četvrtak, 26. mart – jedanaesti dan samoizolacije

Redakcija BBC Njuz na srpskom danas slavi drugi rođendan. Ponovo organizujemo zajednički video poziv.

Razmišljam da konačno stavim vosak na kosu. Devojka me odvraća od te ideje, kaže da nema smisla, neće se primetiti zbog kvaliteta snimka.

Oblačim novu košulju koju nisam stigao da nosim dok sam još izlazio iz kuće.

Ne peglam je. Pa nema smisla, neće se primetiti zbog kvaliteta snimka.

U Srbiji je potvrđeno ukupno 457 slučajeva korona virusa. Dosad je preminulo sedam osoba. Broj umrlih u svetu je premašio 22.000.

Neko na Instagramu kači sliku iz serije Rik i Morti.

„Na kraju će biti sve u redu, Morti. Ako ne bude, to znači da još nije kraj“, kaže Rik.

Gledamo nekoliko epizoda Rika i Mortija.

Petak, 27. mart – dvanaesti dan samoizolacije

Danas čistimo kuću. Usisavamo, ribamo podove i brišemo prašinu.

Čistimo sa jednakim entuzijazmom kao kada dolaze gosti. To je ohrabrujuće.

Dosta je bilo apatije. Više neću samo pasivno posmatrati svet oko sebe. Trudiću se da mu doprinesem, makar i iz ovih uslova.

Vratiću se hobijima i strastima i ponovo otključati svoju kreativnu stranu.

Ali od sutra.

Korona virus je potvrđen kod 528 ljudi u Srbiji. Još jedna osoba je preminula.

Donete su prve presude zbog kršenja mera samoizolacije. Jedan čovek u Dimitrovgradu osuđen je na tri godine zatvora.

U Požarevcu dve presude – na dve i dve i po godine zatvora.

Najlepše je kod svoje kuće.

Bolje upoznajemo jedno drugo. Saznajem da moja devojka nikada nije probala Bigmek. To me malo potrese, ali dogovaramo se da ispravimo tu nepravdu kada prođe ovo.

Beogradom se proširio aplauz podrške medicinskim radnicima u borbi protiv korona virusa. Ovako se aplaudiralo na Novom Beogradu pic.twitter.com/lZmLXvctdS
— BBC NEWS na srpskom (@bbcnasrpskom) March 18, 2020

Večeras je aplauz ponovo glasan. Komšije iznad počinju da tapšu u 19:58, pa prestanu, pa nastave opet u 20:04, kada svi prekinu.

Uvek oni moraju da se prave pametni.

Subota, 28. mart – trinaesti dan samoizolacije

Zvanično ustajem iz kreveta tek oko tri popodne, u vreme novog preseka.

Korona virus je registrovan kod 659 osoba u Srbiji. Zabrana kretanja će vikendom važiti već od 15 časova.

Vadim stari midi kontroler, sa željom da strimujem specijalni di-džej set iz stana. To je ovih dana popularno.

Ukoliko se uključi sva rodbina – a ne vidim razlog zašto ne bi, nije kao da imaju šta pametnije da rade u popodnevnim časovima – imaću pozamašnu publiku.

Pesmom protiv korona virusa

Mašina radi, ali program koji sam dobio uz kontroler pre 11 godina je toliko star, da ne uspevam da ga pokrenem.

Pokušavam da nađem noviju verziju, ali mapiranje deluje previše komplikovano. Lako je u ovim uslovima imati vremena, ali to ne znači da imam strpljenja.

Ponovo palim Netfliks.

Nemam predstavu da li sam danas oprao zube. To je sramota za sina jednog stomatologa. Oče, razočarao sam te.

S tom mišlju i odlazim u krevet. Perem zube dvaput pre odlaska na spavanje.

Nedelja, 29. mart – četrnaesti dan samoizolacije

Perem zube čim otvorim oči.

Čak i pre 3 popodne, gotovo da nema ljudi na ulicama. U 15 sati nema apsolutno nikog.

Nema više ni šetanja pasa između 20 i 21 čas.

Kada bi napolju bilo isuviše hladno ili ne bi bilo ničega u gradu, ljudi bi to često opisivali rečima „kao da je pandemija“.

E pa sada je u toku pandemija, i nije ništa nalik tome kada četvrtkom u gradu nema ničega osim pab kviza na koji ne želite da idete.

Okej, otključavanje kreativnosti, pokušaj drugi.

Neposredno pre pandemije, spremao sam se da pošaljem moj prvi roman izdavačima.

Ukoliko to uradim sad, postoje dva moguća odgovora:

„Roman? Sad? Dečko, ko će to da ti štampa? Na čemu? Morali smo da damo sve zalihe hartije za izradu toalet papira. A i da se izda, gde da se prodaje?“
„Ovo je genijalno. Ovako nešto smo čekali i mnogo pre pandemije, ali trenutak sada ne može biti bolji. Ljudima je potrebno nešto čime će skrenuti misli sa svakodnevnih briga. Ne samo da ćemo izdati, nego ćemo odmah uputiti predlog vladi da se uvede obavezno čitanje na javnom servisu. U prajmtajmu, odmah posle Slagalice“

Do kraja dana igramo Rejmen na Iksboksu.

Broj zaraženih korona virusom porastao je na 741. Do sada je preminulo 13 osoba.

Da je sve ostalo po starom, ovo bi bio naš poslednji dan samoizolacije.

Ali nije, čeka nas još 14 dana, isto ovoliko.

Kada napolju nema ničeg, i postoji mogućnost da se zarazite novim virusom ili da imate problema sa policijom, lako je ostati kod kuće.

Sada kreće druga runda.