mačka na trgu sultana ahmeta u istanbulu — Trg sultana Ahmeta gotovo da je prazan

Od izbijanja epidemije Kovida-19, na društvenim mrežama širom sveta pojavili su se postovi o riziku da mačke nose korona virus, izazvavši strah da bi mogle da ga prenesu i na ljude.

Ali u Turskoj, na Fejsbuku i Tviteru pojavili su se malko drugačiji postovi o mačkama.

Sada kada se život ljudi na ulicama u značajnoj meri smanjio i ima manje đubreta i hrane koji im se ostavljaju, mnoge životinje lutalice ostale su bez glavnog izvora prehranjivanja.

Vlada ogromna zabrinutost za njihovu sudbinu u zemlji koja gaji iskrenu ljubav prema mačkama.

čovek hrani mačku — Radnici gradske čistoće ostavljaju im hranu

Intervencija vlade

Turska još nije proglasila blokadu čitave zemlje, ali su uvedena delimična ograničenja kretanja, a ljudi se ozbiljno pozivaju da ostanu kod kuće, dok mnogo kompanije moraju da obustave poslovanje.

Škole su zatvorene, a svako mlađi od 20 i stariji od 65 godina mora da ostane u kući.

Da bi pomoglo četvoronožnim sugrađanima u ova teška vremena, ministarstvo unutrašnjih poslova zatražilo je od mesnih zajednica da obezbede hranu i vodu u svratištima za životinje, parkovima i baštama.

sklonište za mačku — Skloništa za mačke deo su istanulske ahitekture

Grad mačaka

Psi lutalice takođe su obuhvaćeni naredbom za hranjenje koje je izdalo ministarstvo, ali mačke uživaju neprikosnoveni prioritet u srcu javnosti, naročito u Istanbulu.

Otomansko carstvo možda je stvar davne prošlosti, ali u bivšem carskom gradu Turske žive mnogi mačiji kraljevi i kraljice – njihov broj meri se desetinama hiljada.

Prema veterinarskim službama lokalnih vlasti, procenjuje se da u Istanbulu živi 125.000 mačaka lutalica.

Nije neuobičajeno videti priručna mačja skloništa koja su napravili građani Istanbula, neka odmah do Bosfora s izvrsnim pogledom.

mačka u istanbulu — Mačke su mnogobrojni stanovnici Istanbula

Da li mačke mogu da se zaraze?

Istraživanja u Belgiji i Kini pokazuju da mačke mogu da dobiju korona virus od ljudi. Naučnici su pokazali i da mačke mogu da se zaraze virusom od drugih mačaka.

Krupniji član porodice mačaka, tigar, takođe se veruje da se zarazio u njujorškom zoološkom vrtu.

Međutim, do sada nije bilo dokaza da domaće životinje mogu da prenesu bolest nazad na ljude.

Iako su u retkim prilikama mačke bile pozitivne na testu za korona virus, nije poznato da se ijedna životinja do sada razbolela.

žena s kesom u ruci i mačka — Vreme je mačijeg ručka u komšiluku ove gospođe

Dobrovoljci na zadatku

Sahika Jimaz godinama s ljubavlju hrani ove spretne lovce na miševe, a dani korona virusa nisu izuzetak.

Ona ima 65 godina, što znači da se nalazi na samoj granici starosnog ograničenja zvaničnog policijskog časa koji je vlada uvela starijim građanima.

Oni svakodnevno donose hranu napuštenim macama i kucama.

Sahika istrčava sa kesom punom hrane da bi se postarala da životinje neće ostati gladne.

Mačke su u Turskoj ubedljivo najomiljenija životinja za držanje u kući i, povremeno, razlika između lutalice i kućnog ljubimca nije baš najjasnija.

mačka ispred zatvorenog restorana u istanbulu — Restorani i barovi su zatvoreni privremeno, a ova maca je ostala bez hrane

Istrebljivanje štetočina

Mačke su prvi put pripitomljene na Bliskom istoku pre oko 9.500 godina.

Njih su mnoge civilizacije u regionu Mediterana vekovima koristile za istrebljivanje štetočina.

Postoje istorijski dokazi koji pokazuju da su, dugo pre nego što je Istanbul potpao pod tursku vlast 1453. godine, bivši grčki i rimski vladari grada koristili mačke kao čuvare od kuge koju su prenosili miševi i pacovi.

Neki ljudi tvrde da istambulske mačke i dalje imaju ključnu ulogu u kontroli glodarske populacije, ali ta je tvrdnja osporena.

mačka u metrou — Broj putnika istanbulskog metroa je opao, ali neki su i dalje tu

Omiljene u Islamu

Legenda kaže da kad je, mačka sedela uz proroka Muhameda i zaspala na njegovoj odori, on odlučio da odseče rukav da bi mogao da ustane da se pomoli a da ne uznemiri životinju.

Muslimanski teolozi možda imaju drugačije mišljenje o autentičnosti ove anegdote, ali u Turskoj se ona ne dovodi u pitanje.

Islamska tradicija širom muslimanskog sveta mačke doživljava kao ritualno čiste životinje, što im omogućuje ulazak u domove pa čak i džamije, a to je privilegija koja je stroga uskraćena psima.

Istambulske mačke do kraja iskorišćavaju ovu versku privilegiju, lutajući slobodno javnim prostorima bez ikakvih prepreka, uključujući podzemnu železnicu, koja vozi ograničenim režimom od izbijanja epidemije korona virusa.

Posthumna slava

Neke mačke su voljenije od drugih, kao Tombili, koji je postao komšijska maskota u okrugu Ziverbej u Istanbulu.

Kad je on uginuo, stanovnici su organizovali kampanju za donaciju kojom će se platiti umetnik da ovekoveči ovu harizmatičnu mačku.

Kao rezultat toga, trotoar krasi bronzana statua, odmarajući u Tombilijevoj omiljenoj prepoznatljivoj pozi.

Dobrobit životinja

Uprkos ugađanju koje uživaju mačke lutalice, grupe za zaštitu prava životinja ističu neke surove istine.

U poređenju sa kućnim mačkama, prosečan životni vek lutalice smatra se značajno kraćim, što je očigledan znak da život na ulici nije tako ružičast.

U poslednjih deset godina, u Turskoj su se pojavile mnoge grupe za zaštitu prava životinja, koje vrše pritisak na vlasti da ulože više u ulične životinje, uključujući njihovu sterilizaciju.

Ali u poređenju sa ogromnim brojem uličnih mačaka, mere štrojenja i uklanjanja jajnika napreduju veoma sporo.

Neki tvrde da se turska ljubav prema mačkama otrgla kontroli i da joj je potrebna hitno uvođenje reda za dobrobit obe vrste.

Ali pitajte stanovnike Istanbula da li bi voleli da njihov grad bude kao druge evropske prestonice, bez mačaka lutalica na vidiku, i mnogi bi bili zgroženi tom idejom.

Koegzistencija čoveka i mačke izuzetno je cenjena tradicija u ovom drevnom gradu.