Do sada je zdravstvena poruka bila savršeno jasna – što ste stariji, to je veći rizik da teže obolite od korona virusa. Ali Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je mlade da ne doživljavaju sebe kao „nedodirljive“.

Doktorka Rozena Alin-Kan, poslanica britanske laburističke stranke i lekarka hitne službe, rekla je za BBC da bolest „nije prosto ograničena samo na starije i one sa hroničnim zdravstvenim problemima“.

Ona je govorila jedan dan posle vesti da je 18-godišnji pacijent sa hroničnim zdravstvenim problemom preminuo od virusa u Engleskoj. Ova osoba se smatra do sada najmlađom žrtvom virusa u Velikoj Britaniji.

Doktorka Alin-Kan je rekla da je do sada lečila pacijente koji su bili „pravi i zdravi“ u tridesetim i četrdesetim, a sada su na intenzivnoj nezi i „bore se za živote“.

Koji su rizici po različita godišta?

I dalje stoji da su, sveukupno gledano, stariji ljudi u najvećoj opasnosti.

Istraživači sa Imperijalnog koledža u Londonu pronašli su jasnu vezu između starosti i verovatnoće da obolelom od korona virusa bude neophodna bolnička nega. Takođe je mnogo verovatnije da će starijima, jednom kad se nađu u bolnici, biti potrebna urgentna nega.

Manje od pet odsto mlađih od 50 godina moralo je da bude hospitalizovano zbog simptoma, ali ova brojka skače na 24 odsto za ljude starosti između 70 i 79 godina.

Kako držanje distance pomaže u borbi protiv korona virusa

Na sličan način, samo pet odsto mlađih od 40 na bolničkom lečenju, moralo je da primi urgentnu negu, za razliku od 27 odsto ljudi u šezdesetim godinama i 43 odsto ljudi u sedamdesetim.

To drastično skače na 71 odsto za ljude starije od 80 godina, prema procenama zasnovanim na slučajevima u Kini i Italiji – dve najteže pogođene zemlje.

Prosečno godište ljudi primljenih na urgentnu negu u Engleskoj, Velsu i Severnoj Irskoj bilo je 63 godine, pokazala je revizija koju je sprovela jedna dobrotvorna istraživačka organizacija.

U međuvremenu, američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) saopštio je da rani podaci ukazuju na to da je 53 odsto hospitalizovanih ljudi starije od 55 godina – što znači da je oko polovina mlađa.

Ali kad su u pitanju prijemi na intenzivnu negu i smrtni slučajevi, mnogo je veća proporcija u kategoriji najstarijih (oko 80 odsto umrlih bilo je starije od od 65 godina).

Telefoni institucija u Srbiji koje možete kontaktirati ukoliko imate pitanja o korona virusu:

Kontakt centar Ministarstva zdravlja: 19819

Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235

Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut: 011 2684 566

Brojeve telefona instituta i zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite možete pronaći na stranici covid19.rs.

Pojedinci nisu prosek

Ovo su proseci, tako da je među njima bilo i mlađih koji pate od težih oblika bolesti, a neki od njih su umrli.

U Italiji je preminulo 0,4 odsto obolelih u četrdesetim godinama, za razliku od 19,7 odsto slučajeva pacijenata u osamdesetim, dok se u SAD procenjuje da je umrlo oko 0,7 odsto pacijenata u četrdesetim.

Direktor američkog Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti Entoni Fauči rekao je da ukupan broj smrti „u ogromnoj meri naginje ka starijoj populaciji i onima sa hroničnim stanjima“, ali je dodao da virus „nije matematička formula“.

„Biće ljudi koji su mladi, a koji se će ozbiljno razboleti.“

SZO kaže da „iako dokazi koje imamo pokazuju da su oni stariji od 60 godina u većoj opasnosti, umirali su do sada i mladi ljudi, kao i deca.“

Jedna kineska studija rađena na više od 2.000 dece koja su se zarazila pokazala je da „iako su kliničke manifestacije dečjih slučajeva Kovida-19 uopšteno gledano manje ozbiljne nego kod odraslih pacijenata, mala deca, pogotovo bebe, podložne su zarazi.“

Postojeća stanja

Hronična zdravstvena stanja takođe igraju veliku ulogu, bez obzira na godine.

Na primer, u Velikoj Britaniji živi oko 4.3 miliona odraslih osoba sa astmom, što ih izlaže većem riziku od težeg oblika bolesti ukoliko se zaraze korona virusom – a to pogađa ljude svih godišta.

Korona virus: Kako da znam da li sam zaražen

Godine 2013, poslednji put kad je Biro za nacionalnu statistiku sprovodio anketu opšteg načina života, 21 odsto onih starosti između 25 i 44 godina prijavilo je da ima dugogodišnju bolest neke vrste.

A neki bi mogli da imaju hronična stanja kojih nisu čak ni svesni.

Zaustaviti širenje

I iako su možda manje šanse da se mlađi ljudi ozbiljno razbole, oni jednako lako mogu da prenesu virus na druge.

Oni mogu da ne osećaju simptome ili da imaju veoma blage manifestacije i da ne budu svesni da su zarazni.

A čini se da je korona virus prilično zarazniji od gripa – svaka osoba sa virusom u proseku ga prenese na između dve do tri druge osobe, procenjuju stručnjaci.

To dvoje ili troje ljudi mogu da ga prenesu na još dvoje ili troje i tako dalje. To znači da se mali broj zaraženih brzo pretvara u stotine ili hiljade njih.

Socijalno distanciranje prekida lanac prenosa bolesti.

Pratite Rejčel na Tviteru