Korona virus: Zašto slepi miševi nisu krivi i ne treba ih proganjati

Doktor Matje Burgarel svako malo traži dozvolu od seoskih starešina da poseti svete pećine, noseći darove da umiri duhove.

Navukavši masku, zaštitno odelo i tri sloja rukavica, on ponire u mrak, spuštajući se niz lestve od konopa i provlačeći se kroz uske pećinske odaje.

Prepoznatljivi miris slepih miševa je svuda, njihov izmet leži u slojevima na zemlji, kao da se probijate kroz sveži sneg.

• Da li slepi miševi prenose korona virus
• Zašto slepim miševima lakiraju nokte
• Kako bi epidemija mogla da bude blagoslov za divlje životinje

Povremeno se neki slepi miš naglo probudi iz sna i prhne odatle lepetajući krilima.

Ljudi u ovom kraju Zimbabvea slepe miševe zovu „krilati zmajevi“, „leteći pacovi“ ili naprosto „zlice“.

Kao i svuda u svetu, ovi leteći sisari potpuno su neshvaćeni, iako su za ovog oni prelepa i izuzetna stvorenja.

„Fascinantni su“, kaže on. „Ljudi se plaše nečega što ne poznaju.“

Doktor Burgarel je lovac na viruse, a radi za francuski istraživački institut Cirad.

Sarađujući sa kolegama sa Univerziteta u Zimbabveu, on odlazi u pećine sa slepim miševima da sakuplja uzorke i izmet slepih miševa.

Po povratku u laboratoriju, naučnici izvlače i sekvenciraju genetski materijal virusa iz slepog miša, a već su otkrili različite korona viruse, uključujući i onaj u istoj porodici kao i Sars i Kovid-19.

• Zašto su slepi miševi otporni na korona viruse
• Kako vi možete pomoći ugroženim životinjama Srbije
• Šta da radite kad u gradu nađete divlje životinje

Istraživanje je deo svetskih napora da se istraži diverzitet i genetski sastav virusa koje nose slepi miševi, pružajući alate za brze reakcije, ukoliko ljudi počnu da oboljevaju.

„Lokalno stanovništvo često posećuje ovo stanište slepih miševa, da bi sakupljalo guano koji im služi kao đubrivo za useve“, kaže doktorka Elizabet Gori sa Univerziteta u Zimbabveu.

„Stoga je od ključne važnosti da se poznaju patogeni koje nose ovi slepi miševi, zato što bi oni mogli da se prenesu na ljude“, dodaje.

Stručnjaci su zato pokrenuli kampanju Ne krivite slepe miševe, kako bi razvejali neosnovane strahove od slepih miševa koji ugrožavaju konzervaciju.

Oni kažu da su slepi miševi jedni od najneshvaćenijih i najpotcenjenijih životinja na planeti.

Dugo meta prezira, progona i kulturoloških predrasuda, okrivljavani su za čitav niz zala koja bi zadesila ljude, a strahovi i mitovi o slepim miševima samo su se pogoršali u vreme Kovida.

Činjenice o slepim miševima

• Slepi miševi su jedini sisari koji umeju slobodno da lete
• Slepi miševi koji jedu insekte uštede farmerima godišnje i do 3,7 milijardi dolara smanjujući štetu po useve
• Preko 500 biljnih vrsta zavisi od slepih miševa za oprašivanje
• Slepi miševi se trenutno nalaze pod jedinstvenom pretnjom od uništenja staništa, klimatskih promena, lova i drugih pritisaka

Izbor: Međunarodna organizacija za očuvanje slepih miševa

Tačno poreklo virusa koji je naneo toliko štete širom sveta nije još utvrđeno, ali ogromna većina naučnika slaže se da je prešao na ljude sa neke životinjske vrste, najverovatnije slepog miša.

Međutim, to ne znači da su za to krivi slepi miševi.

Dakle, u korenu problema nalazi se naše sve veće petljanje sa ovim divljim stvorenjima.

Za to vreme većina epidemija novih bolesti može se povezati sa ljudskim uništavanjem prirode.

Kad se šume ili pašnjaci krče da bi stoka mogla da pase, da bi se posadili soja ili izgradili putevi i naselja, divlje životinje se nagone da prilaze sve bliže ljudima i domaćim životinjama, dajući priliku virusima da preskoče na drugu stranu.

„Neporecivo je da slepi miševi, kao i mnoge druge životinjske grupe, predstavljaju realnu opasnost kao domaćini potencijalno opasnih bolesti“, kaže Rikardo Roha sa Univerziteta u Portu, u Portugalu.

Ali on ističe da ako uzmete u obzir broj vrsta slepih miševa (neverovatnih 1.400 ili više), broj virusa kojima oni mogu da zaraze ljudi veoma je sličan drugim grupama sisara, kao što su ptice, domaće životinje i glodari.

Naučnici procenjuju da tri od svake četiri nove zarazne bolesti koje se pojave kod ljudi potiče od životinja.

Upozorenje na ovu opasnost stiglo je 2002. godine, kad se misteriozna bolest Sars prvi put javila u Kini, ubivši skoro 800 ljudi širom sveta.

Istraživači su 2017. godine identifikovali koloniju slepih miševa potkovičara koji žive u zabitim pećinama u provinciji Junan i koji su sadržali genetske parčiće ljudskog virusa Sarsa.

Oni su tada upozorili da bi slična bolest mogla ponovo da se javi i ispostavilo se da su bili u pravu.

• Mače iz Bosne obilazi svet na biciklu
• Upoznajte prvog „sajber pastira“ iz Srbije
• Beloglavi sup Dobrila voli selfije i ljude

Ali umesto da krivimo jednu ili drugu životinjsku vrstu, moramo da preispitamo naš odnos prema svetu prirode, kaže doktor Roha.

On ističe da su slepi miševi od vitalne važnosti za zdrave ekosisteme i blagostanje ljudi.

Slepi miševi suzbijaju insekte koji uništavaju useve, biljke u tropima oslanjaju se na njih za oprašivanje, uključujući kakao, vanilu i durijan.

Takođe, oni raznose semenje drveća koje se mogu naći u prašumama, pomažući u borbi protiv klimatskih promena.

„Ishod bi bio katastrofalan“ ako bi slepi miševi bili satanizovani, budući da širenje bolesti sa životinja na ljude ima mnogo više veze sa zadiranjem ljudi na njihov teren nego obrnuto, kaže doktor Dejvid Robertson sa Univerziteta u Glazgovu.

Preteče Kovida-19 verovatno su kružile među slepim miševima vekovima, kaže on, sa sposobnošću da zaraze druge životinje.

Postoje izolovani izveštaji o osvetničkim napadima na slepe miševe zbog Kovida, uključujući direktna, ciljana ubijanja u Peruu, Indiji, Australiji, Kini i Indoneziji.

Naučnici upozoravaju da nekoliko nepromišljenih akcija može da ima ozbiljne posledice po ugrožene vrste slepih miševa i čak povećaju rizik od prenošenja bolesti.

„Najviše smo zabrinuti zbog toga što mnogim vrstama slepih miševa preti istrebljenje, tako da čak i mali brojevi slučajeva nepromišljenog nasilja mogu da napravi nepopravljivu štetu i imaju katastrofalne lančane posledice po ekosisteme od kojih ljudi zavise“, kaže Daglas Makfarlan sa Univerziteta u Kembridžu.

Slepi miševi su živeli kraj ljudi vekovima, na obostranu korist.

U univerzitetskom gradu Koimbra u Portugalu, slepi miševi su živeli u biblioteci iz 18. veka više od 300 godina, gosteći se insektima koji bi inače uništili rukopise koji se tamo čuvaju.

Navratite u sumrak i možete ih videti kako izleću kroz prozore biblioteke i spuštaju se niz strme kaldrmisane ulice.

Rikardo Roha kaže da ne smemo da zaboravimo da su slepi miševi integralni deo kompleksa prirodnih mreža koje održavaju ekosistem zdravim.

„Ukoliko postoji neka velika lekcija koja treba da se izvuče iz ovog baksuznog trenutka u istoriji to je da ako učinimo da se priroda razboli, i mi ćemo se razboleti“, kaže on.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]