Dan nakon što je Specijalno tužilaštvo u Hagu otkrilo da je podiglo optužnicu za ratne zločine protiv Hašima Tačija i još 10 ljudi, politička bura na Kosovu ne jenjava.
„Tajming nije mogao da bude dramatičniji, iz Tačijeve kancelarije često pominju zaveru da ne dođe do sastanka u Beloj kući“, kaže za BBC na srpskom Serbeze Hadžiaj, kosovska novinarka.
Predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, trebalo je da se ove subote sastanu u Beloj kući u Vašingtonu, u posredstvu Ričarda Grenela, američkog izaslanika za pregovore Beograda i Prištine.
Sastanak je sada otkazan i beogradski zvaničnici su prilično mirni – niko se do sada nije oglasio – za razliku od kosovskih, koji su osudili podizanje optužnice.
- Kosovska diplomatija na tri strane sveta
- Koliko je ukupno pregovora o Kosovu
- Tači za BBC: „Ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine“
Veselji je odbacio optužbe, dok se Tači nije oglašavao, ali je na Fejsbuk okačio znak Oslobodilačke vojske Kosova.
„Vlada smatra da su rat na Kosovu i Oslobodilačka vojska Kosova bili oslobodilački i ostaće jedan od najvažnijih perioda istorije zemlje“, naveo je kosovski premijer Avdulah Hoti.
Hadžiaj, novinarka sa dugogodišnjim iskustvom izveštavanja o ratu na Kosovu, kaže da je optužnica protiv Tačija „prelomni trenutak ne samo za Kosovo, već i za Zapad“.
„Kosovska javnost uglavnom smatra da je sud pristrasan, a rat OVK potpuno čist“, ističe ona.
„Međutim, optužnica za ratne zločine protiv predsednika Kosova će zakomplikovati mirovne pokušaje i podići pitanje saradnje Tačija i kosovskih vlasti [sa Specijalnim sudom]“.
Za šta bi Tači mogao da bude optužen?
U izveštaju Saveta Evrope iz 2011. godine, čiji je autor švajcarski senator Dik Marti, Hašim Tači se dovodi u vezu sa organizovanim kriminalom i ratnim zločinima.
Navodi se da je Tači bio vođa moćne grupe unutar OVK – takozvane Dreničke grupe – i da je imao veze sa organizovanim kriminalnim grupama i obaveštajnim službama u Albaniji.
„Agencije koje se bore protiv krijumčarenja droge iz najmanje pet zemalja, u poverljivim izveštajima tokom više od deset godina, navode da su Hašim Tači i drugi članovi Dreničke grupe kroz nasilje kontrolisali trgovinu heroinom i drugim narkoticima“, navodi se u izveštaju.
Od drugih članova Dreničke grupe koji se dovode u vezu sa kriminalom pomilju se Džavit Haljiti, Azem Sulja, Fatmir Ljimaj i Kadri Veselji, protiv koga je specijalno tužilaštvo takođe podnelo optužni predlog.
- Ko je Ričard Grenel, privremeni šef svih američkih tajnih službi
- Ko je Miroslav Lajčak, novi evropski posrednik za Kosovo
- Ko je Avdulah Hoti, novi premijer Kosova
„Naši izvori su verodostojno povezali Haljitija, Veseljija, Sulju i Ljimaja, uz Tačija i druge njegove bliske saradnike, sa naređivanjem – i u nekim slučajevima ličnim nadziranjem – ubistava, pritvaranja, prebijanja i ispitivanja ljudi u različitim delovima Kosova“, navodi se u izveštaju Dika Martija.
Martijeva istraga otkrila je navodne zločine protiv Srba, Roma, drugih manjina i Albanaca koji su bili politički protivnici OVK.
Izveštaj takođe navodi da su na severu Albanije postojali tajni zatvori u kojima su neki Srbi i Albanci bili tretirani neljudski i na kraju „nestali“.
Nalazi koji su najviše odjeknuli u javnosti Srbije ukazali su na postojanje tajne klinike u Albaniji – ozloglašene „žute kuće“ – gde su zarobljenicima vađeni organi koji su prodavani u inostranstvu.
Upravo je nakon tog izveštaja Saveta Evrope inicirano osnivanje Specijalnog suda za zločine na Kosovu sa sedištem u Hagu – o njegovom uspostavljanju pregovaralo se od 2011. do 2015. godine.
Specijalno tužilaštvo navelo je u saopštenju da se Tači i Veselji sumnjiče za skoro 100 ubistava, prisilno nestajanje lica, progon i mučenje, ali nije objavilo više detalja.
Tužilaštvo je do sada saslušalo više od stotinu ljudi u svojstvu svedoka ili osumnjičenih za zločine počinjene u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000.
Saslušani su većinom bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, od kojih su neki postali istaknuti političari.
Jedan od nekadašnjih vođa OVK i bivši premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, podneo je ostavku na premijersku poziciju u julu 2019. godine nakon što je pozvan na saslušanje kao osumnjičeni.
U novembru te godine saslušan je i Kadri Veselji, predsednik Demokratske partije Kosova i bivši predsednik kosovske skupštine, jedan od osnivača OVK.
Među nekadašnjim rukovodiocima OVK pozvanim u Hag su i Azem Sulja, Sami Ljuštaku, Rustem Mustafa i Šukri Buja.
Kako su reagovali kosovski zvaničnici?
Prilično burno.
Vljora Čitaku, ambasadorka Kosova u Americi, navela je na Tviteru da će „kada se prašina slegne OVK i dalje biti najuspešniji oslobodilački pokret u modernoj istoriji“.
When the dust settles & the smoke clears, #KLA will remain the most successful liberation movement in modern history. #UÇK #Kosovo 🇽🇰
— Vlora Çitaku (@vloracitaku) June 24, 2020
Vjosa Osmani, predsednica Skupštine Kosova, navela je da bi pravosuđe trebalo da „dužnost vrši nezavisno i bez pritisaka“.
Osmani je dodala da „Srbija još nije odgovarala za užasne zločine protiv civila na Kosovu“ i da je Srbija „genocidna država, što bi trebalo ponavljati svakog dana, svuda u svetu“.
Aljbin Kurti, lider opozicionog pokreta Samoopredeljenje i bivši premijer, kritkovao je prethodne postupke vlasti.
On navodi da su poslanici kosovske skupštine pogrešili što su pre pet godina izglasali ustavne promene, kojima je omogućeno formiranje specijalnog suda za zločine na Kosovu.
Kurtija su novinari ispred kancelarije njegovog pokreta pitali i da li veruje da je Tači nevin.
„Verujem u nevinost OVK i mislim da bi trebalo da Kosovo odavno ima nezavisno i nepristrasno sudstvo, kako bismo istražili i osudili sve ratne zločine koje je Srbija počinila“.
- Koja je tajna kosovskog pokreta Samoopredeljenje
- Kako je korona virus zbližio Beograd i Prištinu
- Kako da ne zaboravimo albanske žrtve sukoba na Kosovu pokopane u Batajnici
Isa Mustafa, lider Demokratske lige Kosova, kratko je naveo da je za njih „rat OVK bio pravedan“ i da su se „borci OVK borili za odbranu građana i Kosova, a protiv genocida i terora Srbije“.
„Potpuno podržavamo nezavisan rad specijalnog tužilaštva, ali mi moramo da rat OVK ocenimo onako kako ga mi osećamo“.
Bekim Čolaku, Tačijev šef kabineta, naveo je na društvenim mrežama da je visoka cena plaćena za slobodu i nezavisnost Kosova, tako da su „svi pokušaji da se to uništi, i da istorija prekroji, osuđeni na propast“.
Špend Ahmeti, gradonačelnik Prištine, izjavio je da je njegova porodica na sopstvenoj koži osetila „etničko čišćenje, represiju i agresiju koju je Srbija vršila na Kosovu“ i da je zato on „protiv suda koji se bavi samo zločinima Albanaca“.
„Želim da naša zemlja istraži sve zločine. Ukoliko su neki Albanci počinili zločine, to nisu uradili u moje ime, iako verujem da OVK kao organizacija nije imala nameru da na organizovan način počini zločine“.
U međuvremenu se oglasio i albanski premijer Edi Rama, ističući da je „dugo pokušavao, ali nije uspevao da formuliše rečenice koje će izraziti količinu ogorčenja“.
On je dodao i da će „uvek biti uz one koji su se borili da oslobode Kosovo iz pakla Slobodana Miloševića“.
Šta se desilo?
Do susreta zvaničnika Beograda i Prištine trebalo je da dođe u subotu u Vašingtonu, ali su predstavnici Kosova otkazali učešće.
Prvi je to uradio Tači.
„Predsednik Kosova nas je upravo obavestio da je otkazao put u Vašington, posle objave Kancelarije specijalnog tužilaštva.
„Poštujem njegovu odluku da ne prisustvuje sastancima dok se pravna pitanja tih optužbi ne reše“, naveo je Ričard Grenel, američki diplomata zadužen za pitanje Kosova.
Grenel je tu dodao da se raduje „razgovoru između predsednika Vučića i premijera Hotija“.
- Gde su bili današnji lideri kad je Kosovo proglasilo nezavisnost
- Bekim Fehmiu na ničijoj zemlji
- Dan koji dve porodice nikada neće zaboraviti
Međutim, ubrzo je i Hoti otkazao put u Vašington.
„Zbog nedavnih dešavanja u Prištini, koje su rezultat optužbi iz Kancelarije Specijalnog tužilaštva, vratio sam se u Prištinu kako bih se bavio time“, naveo je on na društvenim mrežama.
Tači se do sada nije oglasio po tom pitanju, samo je na Fejsbuk profilu postavio sliku amblema OVK.
Kadri Veselji je naveo da je optužnica protiv njega „neosnovana“ i „politički motivisana“.
Kako navodi, neobičan je trenutak u kojem je objavljeno da je protiv njega podignuta optužnica.
„Imajući u vidu trenutak i okolnosti, da se sve dogodilo nekoliko dana pre sastanka u Beloj kući, sumnjam da je to slučajnost.
„Nijedan tužilac nikada ne bi trebalo da dozvoli da se njihove odluke vode političkim motivima“, izjavio je on.
Veselji je istakao i da je „od prvog dana bio deo OVK“, da je „Srbija počinila zločine, a ne Albanci“ i da će se „ako to bude potrebno, oslobodilački rat još jednom braniti činjenicama“.
Predlog optužnice
U optužnom predlogu u deset tačaka koje je tužilaštvo podnelo Specijalizovanim većima koja se bave zločinima počinjenim tokom sukoba na Kosovu, navodi se da Tači, Veselji i drugi osumnjičeni snose krivičnu odgovornost za skoro 100 ubistava.
Specijalizovana veća, posle ispitivanja optužnice, treba da odluče da li će je potvrditi i pokrenuti postupak protiv osumnjičenih.
„Žrtve krivičnih dela iz optužnice su stotine lica čiji je identitet poznat i među kojima su kosovski Albanci, Srbi, Romi i lica drugih nacionalnosti, kao i politički protivnici“, navodi Specijalizovano tužilaštvo.
Optužnica je „rezultat dugotrajnih istraga i odražava uverenje tužilaštva da može da dokaže van razumne sumnje sve optužbe sadržane u njoj“, dodaje se u saopštenju iz Haga,
Drugi detalji predloga optužnice nisu poznati, ali se zna da je tužilaštvo u Hagu još od kraja 2017. godine vodilo istragu protiv Tačija – u vreme sukoba na Kosovu političkog vođe OVK, Veseljija, kasnijeg šefa tajne policije i drugih visokih predstvnika OVK, poput bivšeg premijera Haradinaja.
Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
