U prvih deset meseci 2017. godine, zabeleženo je 27 slučajeva napada na pripadnike LGBT populacije, a više od polovine napadnutih odnos policije opisuje kao „negativan i ponižavajući“, objavljeno je u istraživanju portala „Da se zna“.
„Možemo da kažemo da su podaci zapravo i gori od ovoga što nam statistike pokazuju, jer žrtve često ne znaju svoja prava“, kaže Miloš Kovačević, autor istraživanja.
Organizacija „Da se zna“ beleži slučajeve nasilja i diskriminacije nad pripadnicima LGBT populacije na portalu gde žrtve mogu da popune upitnike i prijave slučajeve nasilja.
„I Kenediji je ubijen pa se još ne zna ko je kriv“
Kada je u aprilu prošle godine u Beogradu napadnuta četrdesetosmogodišnja trans žena, taksisti su odbili da je prevezu u bolnicu, iako je pretrpela teške telesne povrede.
Ovo je jedini primer ekstremnog nasilja u proteklih godinu dana i jedan od primera negativnog odnosa sa policijom predstavljen u istraživanju „Podaci, a ne zvona i praporci – diskriminatorni incidenti i zločini motivisani homofobijom i transfobijom“.
Nakon što su je taksisti ostavili krvavu na ulici, žrtva je pozvala policiju, ali bezuspešno – dežurna služba policije joj je prosledila broj telefona dežurne službe na opštini na kojoj se nalazila.
Spasao ju je slučajni prolaznik.
Kada je trans žena nakon napada sama otišla u policijsku stanicu da slučaj prijavi, na pitanje kada će počinioci biti otkriveni, dobila je sledeći odgovor:
„Sada su praznici i za vreme njih nećemo raditi na prijavi. I Kenediji je ubijen pa se ne zna još ko je kriv“.
Ljubaznost i prava
Polovina ispitanih u istraživanju je odnos policije ocenila kao negativan, 11 odsto kao ponižavajući, 11 odsto kao uvredljiv i 11 odsto kao podržavajući. Sedamnaest odsto nije imalo stav.
„Čak i u ovih 11 odsto slučajeva, gde je rad policije ocenjen kao „podržavajući“, kasnije se u razgovoru sa ispitanicima ispostavi da baš i nije tako“, kaže Kovačević.
Objašnjava da je pored upitnika koji su učesnici u istraživanju popunjavali, sa žrtvama nasilja razgovarao kad god je to bilo moguće.
U paklu seksualnog zlostavljanja
Nacionalni SOS telefon zvoni u prazno
Navodi primer gej muškarca iz Požarevca kome je izostanak homofobije u policijskoj stanici bio dovoljan da rad policije oceni pozitivnim, iako se kasnije ispostavilo da nije tako.
„To što je policijski službenik bio ljubazan i nije bio homofobičan, njemu je bilo dovoljno da rad oceni kao podržavajući. Međutim, u daljem razgovoru saznam da mu policijski službenik nije ponudio kopiju službene beleške koja mu je potrebna da bi se slučaj dalje procesuirao“, kaže.
Žrtve ne znaju svoja prava
Jedan od problema je taj što veliki broj pripadnika LGBT populacije ne zna svoja prava i kako da ih ostvari, smatra Kovačević.
Istraživanje je pokazalo da se pripadnici LGBT populacije sa diskriminacijom susreću i u zdravstvenim centrima, najčešće kada su u pitanju dobrovoljna davanja krvi.
Kovačević kaže da je, pored nepoznavanja sopstvenih prava, problem i poverenje prema institucijama.
„Nemam utisak da se situacija popravlja. Žrtve ne veruju institucijama, što je potpuno razumljivo“, kaže.
Od incidenata 2017. godine, više od polovine je prijavljeno policiji, 29 odsto nije prijavljeno, a za jedan slučaj se ne zna.
„Ne znam da je i jedan od ovih slučajeva, a mnoge pratim, došao do suda ili tužilaštva“, kaže Kovačević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
