Bilo da su u pitanju romani Isaka Asimova o robotima, filmski lik iz 1980-tih Džoni 5, holivudski Osvetnici: Doba Ultrona ili naučnofantastična serija na Kanalu 4 Ljudi, popularna kultura je već dugo fascinirana robotima koji postaju svesni – bića koja mogu da iskuse osećanja i ljudsku svest.
Ali koliko su realistični – i poželjni – izgledi da roboti postanu takvi da gotovo ne možemo da ih razlikujemo od ljudi?
Doktor Ben Gercel, koji je razvio softver veštačke inteligencije za Sofiju, društvenog humanoidnog robota kog pravi hongkongški Henson Robotiks, smatra da bi roboti trebalo da izgledaju kao ljudi kako bi „razvejali moguće sumnje i rezervisanost ljudi“ u vezi sa interakcijom sa njima.
- Suze na kiši: Kako je Roj Beti ipak dobio večni život
- Malo gledaš, pa se sakriješ: Scene kojima nas je Džon Karpenter kupio
„Imaćete humanoidne robote zato što ih ljudi vole. Oni bi radije da izdaju naređenja ili se požale na svoju devojku humanoidnom robotu nego Rumbi [robotu usisivaču]“, kaže on za BBC.
„Mislim da je Softbenkov robot Peper veoma ružan. Izgleda kao neka vrsta kotrljajućeg kioska. Sofija će vas pogledati u oči, oponašaće vaše pokrete lica. To je drugačije iskustvo nego kad zurite u ekran na Peperovim grudima.“
Trenutno postoji 20 robota Sofija, a njih šest koristi se širom sveta da bi držali govore i demonstrirali tehnologiju.
Kompanije su se obratile Henson Robotiksu u želji da Sofiju upotrebe za dočekivanje mušterija, ali humanoidni roboti kao što su Sofija i Peper i dalje su veoma skupi za proizvodnju, priznaje doktor Gercel.
Mnogi robotičari se ne slažu s ovim pristupom.
Dor Skuler, suosnivač i generalni direktor Intuišn Robotiksa, oštro se protivi robotima koji izgledaju ili zvuče kao ljudi.
Njegova firma pravi ElliQ, malog društvenog kućnog robota za starije osobe čiji je cilj da se bori protiv usamljenosti. Može da govori i odgovara na pitanja, ali ulaže veliki napor da neprestano podseti korisnike da je on samo mašina, a ne čovek.
Njega brine efekat „Doline jeze“ – ideja Masahira Morija da što više roboti liče na ljude, više će nam biti jezivi i odbojni.
I on misli da je etički pogrešno da se roboti pretvaraju da su ljudi.
Ljudi će neizbežno uvek iznova shvatati da robot nije stvaran, tvrdi on, i onda će se osećati iznevereno: „Ne vidim vezu između pokušaja da budete prevareni i pokušaja da dobijete ono što želite.“
„ElliQ je sladak i on je prijatelj. Na osnovu našeg istraživanja zaključujemo da objektoid i dalje može da stvori pozitivnu naklonost i otkloni usamljenost bez želje da se pretvara da je čovek.“
Doktor Rid Simons, naučni savetnik sa Robotskog instituta pri Univerziteti Karnegi Melon i direktor njegovog studentskog kursa iz veštačke inteligencije, slaže se sa tim.
„Mnogi od nas veruju da je dovoljno da robot ima rudimentarne karakteristike ljudskog pogleda i gestova, bez potrebe da se ide na hiperrealistični ljudski oblik.“
„Veliki sam pobornik toga da treba da se klonimo Doline jeze, zato što postavlja očekivanja koje tehnologija ne može da ispuni.“
Ali doktor Gercel, koji je osnovao SingularitiNet, tržište za veštačku inteligenciju koje programerima omogućuje da razvijaju i prodaju aplikacije veštačke inteligencije za upotrebu u robotima kao što je Sofija, smatra da će roboti jednog dana postati jednako pametni – ako ne i pametniji – od ljudi.
I što više humanoidnih verzija budemo viđali, brže ćemo se navići na njih. Ponekad je ljudima lakše da se povere neljudskoj mašini, sugeriše on.
Ali hoćemo li ikad dosegnuti onu naučnofantastičnu tačku kad roboti steknu svest, slobodu izbora i možda čak i zakonska prava?
„Mislim da ako roboti budu imali istu inteligenciju kao ljudi, imaće i istu svest“, kaže doktor Gercel.
Ovo uverenje nije retko u okviru polja veštačke generalne inteligencije (AGI), ali nije ni široko rasprostranjeno.
„Pre pet godina, AGI je bio veoma opskuran mali ćošak istraživanja, ali sada su počeli ozbiljno da ga shvataju veliki igrači kao što je Gugl DipMajnd“, kaže on.
„Roboti moraju da postanu saosećajniji prema ljudima, a ne da podražavaju ljudske emotivne navike.“
Ali mnogi robotičari i kompjuterski naučnici se ne slažu sa tim.
„To je nemoguće“, kaže Skuler. „Emocija je jedinstveno ljudska osobina. To je svojstvo živih bića.“
„Moral ili samospoznaja ne mogu biti svedeni na niz pravila i algoritama. To je osećanje i zasnovano je na etici sa kojom odrastamo kao ljudi.“
Ali veštačka inteligencija može da nauči ponašanje ljudi i da razume kako da reaguje, čak i ako ne može sama da iskusi emocije, kaže on.
Intuišn Robotiks trenutno sarađuje sa Tojotinim istraživačkim institutom na razvijanju automobilskog društvenog agenta koji se ponaša kao digitalni saputnik u vozilu.
U sklopu pružanja veće bezbednosti ljudima, veštačka inteligencija će moći da prepoznaje i razume emocije u rečima koje oni izgovaraju.
„Osećam da se nalazimo u istom pred-naučnom stadijumu veštačke inteligencije, u smislu razumevanja inteligencije. Postoje razni impresivni podvizi u mašinskom učenju, ali što se tiče same inteligencije, još uvek ne razumemo dovoljno iste osnovne principe“, kaže doktor Simons.
„Ljudi žele da ostvare AGI, ali mislim da ne posedujemo neophodno razumevanje koje bi nas u ovom trenutku dovelo do te tačke.“
U skorašnjoj epizodi Crnog ogledala, Majli Sajrus igra pop zvezdu čiji se um prebacuje u sistem veštačke inteligencije tako da male robotske lutke po imenu Ešli Tu mogu da se proizvode i prodaju kao drugarice za tinejdžerke.
Ovo će zauvek ostati područje fikcije, smatraju mnogi eksperti.
„Mislim da je prebacivanje mozga ili ličnosti u robota nemoguće – daleko smo od toga da možemo da reprodukujemo ljudski mozak“, kaže doktor Simons.
Ali doktor Gercel insistira da kad je naučnik Nikola Tesla prvi put predstavio robote 1920-tih godina prošlog veka, niko mu nije verovao, a sada ih imamo.
„Stvari će odlaziti dalje od onoga što ljudi mogu da zamisle.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
