Masovne pucnjave u Americi i Mark Brajant: „Ranije sam pamtio imena, sada ne… Nema više gde da stane“

Mark Brajant živi od prebrojavanja masovnih pucnjava.

To je posao koji se obavlja danonoćno u Sjedinjenim Državama, gde je prošle godine od vatrenog oružja svakog sata stradalo više od dvoje ljudi.

On to radi gotovo čitavu deceniju, na poziciji izvršnog direktora Arhive nasilja vatrenim oružjem, male neprofitne organizacije koja pokušava da u realnom vremenu isprati svaki incident sa nasiljem vatrenim oružjem u Americi.

Godine prebrojavanja mrtvih ostavile su posledice na Brajanta.

„Kad smo prvi put počinjali ovo da radimo, video bih ubijenu devojčicu i zapamtio bih joj ime… Pamtio bih koliko je godina imala, iz kog je grada i okolnosti same pucnjave.

„Sada to više ne mogu, nema više gde da mi stane“, kaže Brajant.

• Tragedija u Beogradu iz ugla Amerikanca: „Ideš i nadaš se da sutra neće biti pucnjave“
• Masovno ubistvo u Teksasu: Napadač navodno imao veze sa krajnjom desnicom
• Pucao u šestogodišnjakinju u Americi jer joj je lopta odskakutala u njegovo dvorište
• „Mediji nisu okidač, nego vodič“: Šta je efekat kopiranja zločina

Brajant je razgovarao sa BBC njuzom početkom prošlog meseca, dan nakon što je pet ljudi ubijeno u masovnoj pucnjavi u banci u Kentakiju, i dve nedelje nakon što su ubijeni ljudi u masovnoj pucnjavi u osnovnoj školi u Tenesiju.

Tokom intervjua, Brajantov telefon je zvrndao od notifikacija o još jednoj masovnoj pucnjavi.

Ova se dogodila u pogrebnom preduzeću u Vašingtonu – 20 minuta nakon što je održana služba za još jednom čoveka ubijenog u martu, saopštila je kasnije policija.

U Americi je od početka 2023. godine bilo je najmanje 170 masovnih pucnjava – Arhiva nasilja vatrenim oružjem njih definiše kao one sa upucanih četvoro ili više ljudi, ne računajući strelca – u kojima je poginulo najmanje 233 ljudi, uključujući i same strelce.

Koliko ovakvih incidenata ima u SAD najbolje vam govori to što će ta cifra najverovatnije već biti zastarela do trenutka kad ovaj članak bude objavljen.

Međutim, masovne pucnjave samo su mali trag na radaru u poređenju sa svakodnevnim užasom sveukupnih incidenata sa nasiljem vatrenim oružjem u Sjedinjenim Državama.

Zaključno sa 26. aprilom, ove godine je poginulo 13.386 ljudi u incidentima nasilja vatrenim oružjem.

U njih spada i dvadesetogodišnja žena koja je ubijena nakon što je automobilom greškom skrenula na pogrešan prilazni put.

Još hiljade njih je ranjeno, kao, na primer, šesnaestogodišnji dečak koji je upucan nakon što je pokucao na pogrešna vrata.

Brajant, koji samog sebe opisuje kao zaluđenika za statistiku, pokrenuo je Arhivu nasilja vatrenim oružjem 2013. godine, kad je primetio „veliku rupu“ u dostupnosti i tačnosti ažurirane statistike.

Odlučio je da preduzme nešto po tom pitanju.

„Kad smo započeli čitavu ovu stvar, mislili smo da će to trajati svega pet godina, ali smo samo rasli i bili sve veći, i veći, i veći“, kaže Brajant.

Baš kao i američko nasilje vatrenim oružjem.

Između 2016. i 2021. godine, broj smrti od nasilja vatrenim oružjem povećan je za 6.000, ili skoro 40 odsto, broj tinejdžera ubijenih ili ranjenih vatrenim oružjem je porastao za 47 odsto, a broj dece ubijene ili ranjene vatrenim oružjem za 60 odsto.

Praćenje ove jezive statistike ostavilo je traga na Brajantu, koji kaže da noću spava oko šest sati – odlazi na spavanje u 05:00, a ustaje u 11:00.

„Ugojio sam se otkako sam počeo da radim ovaj posao… Ne vodim računa o sebi onoliko koliko bi trebalo“, kaže on.

„Moja žena je ušla kod mene pre neki dan a ja sam bukvalno spavao za kompjuterom. Jedna ruka mi je bila na mišu, druga na tastaturi.“

Statistiku američkog nasilja vatrenim oružjem prati iz njegovog doma u Kentakiju.

U njegovoj organizaciji radi još 24 ljudi i to takođe na daljinu – raspoređeni su po čitavoj zemlji.

Da bi uspeli da održe ono što se praktično svodi na 24-časovne podatke o nasilju vatrenim oružjem, Brajant kaže da on i njegov tim svakodnevno prolaze kroz 3.000 do 4.000 izvora – internet stranica policijskih službi, lokalnih vesti, društvenih mreža i blogova.

„Nije teško fizički, teško je psihički“, kaže on.

„Oguglao sam. Ništa me više ne iznenađuje.

„Ako dobijem notifikaciju sada da je došlo do masovne pucnjave sa 42 mrtvih, pomisliću: ‘dobro, ode mi na to ostatak dana’.“

Ni drugim ljudima u njegovom timu nije lako.

„Imali smo još zaposlenih, ali posle previše smrti beba nisu to više mogli da podnesu“, kaže Brajant.

„U stalnoj sam potrazi za novim ljudima.“

Čovek bi pomislio da će, budući da je toliko svestan štete koju nanosi oružje – uzročnik broj jedan smrti tinejdžera i dece u SAD – Brajanta to učiniti protivnikom oružja.

Nije tako.

Prvi put je pucao iz pištolja kad je imao samo pet godina.

Naučio je da puca od muškaraca iz istočnog Kentakija koji bi se sakupili posle crkve nedeljom i gađali pacove koji su trčkarali po deponiji.

Danas je, kaže, vlasnik nekoliko vrsti vatrenog oružja, od kojih je većinu nasledio.

„Umro bi mi ujak, a njegova žena bi došla i rekla: ‘Evo, uzmi ovo’… tako da sam završio sa vrlo neobičnom kolekcijom“, kaže Brajant.

„Nisam protivnik oružja. Neko je pretpostavio da sam, zato što vodim ovaj projekat, sigurno protivnik oružja, ali, gle iznenađenja, ja sam vlasnik oružja.

„Jednu stvar koju nemam, doduše, jesu puške. Ne lovim.

„Ne zanimaju me automatske puške kao što su AR-15. Nemam interesovanja za jurišna oružja“, dodaje.

Što se više širila epidemija američkog nasilja vatrenim oružjem, veća je bila potražnja za pouzdanom statistikom iz jasno navedenih izvora.

A Brajantov posao ne pokazuje znake usporavanja.

„Ne razumem šta čini ljude takvima“, kaže Brajant.

„Mnogo je besa i mržnje.“

Arhiva je započela kao projekat za internet stanicu Slejt i formalno je pokrenuta uz finansijsku pomoć biznismena sa interesom da se pojača transparentnost.

Ona je postala omiljeni izvor BBC njuza i većine drugih velikih američkih medijskih kuća, zakonodavaca pa čak i Vrhovnog suda – svih onih koji pokušavaju da razumeju nasilje vatrenim oružjem.

Iako FBI i Centar za kontrolu bolesti sakupljaju slične podatke, njihove informacije obično se ne objavljuju mesecima – ili čak godinama.

Poređenja radi, Brajant kaže da arhiva postavlja većinu pucnjava na svoju internet stranicu u roku od oko 72 sata.

„Postoji nivo neodgovornosti kod oružja koji mora da se razreši da ljudi ne bi ginuli“, kaže on.

„Želim da zaustavim nasilje.“

Sam čin vođenja statistike o bremenitoj, politički i emocionalno polarizujućoj temi kao što je nasilje vatrenim oružjem, međutim, doneo je pritiske i kritike.

„Ponekad iznerviram ljude na strani prevencije nasilja vatrenim oružjem, a svakako ponekad iznerviram ljude na strani zaštite prava posedovanja oružja, ali moj najbolji dan bio je kad sam objavio informaciju, a obe strane su bile ljute na mene“, kaže on.

„To mi je pokazalo da radim svoj posao kako treba.

„Mi smo samo statistika. Mi bukvalno samo sakupljamo brojeve“, kaže Brajant.

„Samo brojimo. To mi radimo – samo uporno nastavljamo da brojimo.“

Pogledajte video: Gde na svetu ima najviše oružja

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]