migranti kamp krnjača beograd

BBC/Lazara Marinković

Kada čujemo reč „migrant“, retko kada pomislimo na sezonske radnike iz Srbije koji rade u inostranstvu ili strance koji se iz Evrope ili Amerike doseljavaju u Srbiju.

Češće mislimo na one koji sa rancem na leđima prelaze hiljade kilometara u opasnim uslovima.

Međunarodni dan migranata, 18. decembar, hiljade njih u Srbiji dočekuju u dvostrukom riziku – od pandemije korona virusa i rastuće mržnje i nasilja na ulicama, saopštila je organizacija Info park.

Verovatno nisu ni svesni postojanja ovog datuma i većinom žele da nastave kretanje u pravcu neke od država Evropske unije, kaže Marko Štambuk iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Godina 2020. je bila nemilosrdna za ceo svet, a migrantima u Srbiji i drugim zemljama donela je više problema – od zabrane kretanja za vreme vanrednog stanja, širenja lažnih vesti na društvenim mrežama, nasilja na granicama, zastrašivanja i progona, do podizanja ograde na granici sa Severnom Makedonijom.

Ko su migranti, a ko izbeglice?

Izbeglica je pojedinac za kog su nadležni utvrdili da mu u državi porekla preti opasnost od progona i zbog toga mu dodelili specijalnu zaštitu – zajamčenu pre svega Ženevskom konvencijom o izbeglicama iz 1951.

Izbeglice prelaze granice u potrazi za bezbednošću i ne mogu da se vrate kućama jer bi im tamo životi bili u opasnosti.

„Uskratiti utočište ljudima kojima je ono potrebno može imati tragične posledice“, kaže za BBC na srpskom Mirjana Milenkovsk iz Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR).

Međutim, u međunarodnom pravu ne postoji univerzalno prihvaćena definicija migranta.

„Termin ‘migrant’ u najširem smislu podrazumeva osobe koje su u pokretu“, objašnjava Marko Štambuk iz Beogradskog centra za ljudska prava. Ova organizacija pruža pravnu pomoć tražiocima azila i izbeglicama u Srbiji.

Migranti mogu bežati od siromaštva, elementarnih nepogoda prouzrokovanih klimatskim promenama, ratova, progona, ali to su i ljudi koji se sele radi obrazovanja, zaposlenja i drugih razloga.

Za razliku od reči izbeglica, u Srbiji i šire reč migrant neretko ima negativnu konotaciju zbog mogućih razloga iz kojih napuštaju zemlju.

Međutim, „može se reći da je svaka izbeglica najpre bila migrant, jer je bila prinuđena da se kreće i tako pobegne ili skloni od progona“, objašnjava Štambuk.

Migranti mogu krenuti na put iz želje da izbegnu kršenje njihovih ljudskih prava, ugrožavanje života ili fizičkog integriteta, kao i da bi pobegli od nemira u njihovim zemljama.

Ali postoje i druge kategorije migranata – apatridi, žrtve krijumčarenja ljudi, deca bez pratnje i azilanti kojima nije pozitivno rešen zahtev za azil, a koji takođe traže zaštitu po međunarodnom pravu.

„Ono što UNHCR posebno brine je porast broja novopridošle dece bez pratnje, jer su oni jedna od najugroženijih grupa u mešovitim migracijama.

„U Srbiji ih trenutno boravi oko 400″, kaže za Mirjana Milenkovski iz UNHCR.


Migranti i izbeglice u brojkama

Svet

  • U svetu trenutno ima 79,5 miliona prisilno raseljenih osoba (izbeglica, interno raseljenih, trazilaca azila, apatrida) – to je jedan odsto celokupnog čovečanstva;
  • Od toga je 26,4 miliona izbeglica;
  • Iz samo pet zemalja potiče 67 odsto svih izbeglica: Sirije, Venecuele, Avganistana, Južnog Sudana i Mijanmara;
  • Zemlja koja je primila najveći broj izbeglica je Turska (3,6 miliona) a slede Kolumbija (1,8 miliona), Pakistan (1,4 miliona), Uganda (1,4 miliona) i Nemačka (1,1 milion).

Srbija

  • U 19 prihvatnih i centara za azil boravi 6.015 migranata, prema podacima od 18. decembra;
  • Od toga je 660 dece;
  • Oko polovina migranata i izbeglica u Srbiji dolazi iz Avganistana, Pakistana, Sirije i Bangladeša
  • Van centara i kampova boravi više od 1.000 ljudi;
  • Stranaca koji su izrazili nameru da zatraže azil u Srbiji je tokom 2020. bilo 984;
  • Od početka godine pa do kraja novembra 119 osoba podnelo je zahtev za azil;
  • Međunarodnu zaštitu dobilo je 28 osoba (16 izbeglički status, a 12 supsidijarnu zaštitu);
  • Od 2008. kada je Srbija usvojila prvi Zakon o azilu pa do kraja novembra 2020, međunarodnu zaštitu u Srbiji dobilo je 193 ljudi
  • Većina izbeglica i migranata nastavlja da vidi Srbiju kao zemlju tranzita, na šta ukazuju podaci o broju podnetih zahteva za azil, te odobrenih zaštita.

Izvor: UNHCR, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, Kancelarija za azil


stavovi o migrantima u srbiji

BBC
Politiku Vlade prema migrantima odobrava 30 odsto građana, 32 odsto ne odobrava, dok 30 odsto ne smatra da je s njom dovoljno upoznato, pokazuje i istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava

Teška godina za migrante

Početkom godine u Beogradu su se pojavile „Narodne patrole“, kada su pripadnici organizacije Nema predaje Kosova i Metohije, u crnom, sa kapuljačama na glavama presretali manje grupe migranata u Beogradu.

Tokom vanrednog stanja u Srbiji, migranti i izbeglice su Odlukom vlade bili 24 časa dnevno zatvoreni u kampovima i nisu smeli da ih napuste.

Ovakvo ograničavanje kretanja se moglo oceniti kao lišavanje slobode, ocenio je tada Beogradski centar za ljudska prava.

Poslednjeg dana vanrednog stanja u Srbiji, član pokreta Levijatan Filip Radovanović je vozeći automobil u punoj brzini kroz ogradu upao u centar za migrante u Obrenovcu, prenoseći celi incident preko videa na Fejsbuku.

Hajka protiv migranta na društvenim mrežama produbila se je osnivanjem Fejsbuk grupe Stop naseljavanju migranata koja od aprila broji više od 300.000 članova.

U ovoj grupi, ali i na drugim stranicama i društvenim mrežama i dalje se objavljuju lažne vesti i dezinformacije, pozivi na nasilje i progon migranata i druge objave.

„U Srbiji je ove godine po prvi put zabeleženo psihičko i fizičko nasilje nad migrantima u policijskom postupanju, koje je sistematski sprovođeno od oktobra u Beogradu“, tvrde iz Info parka.

Zaposleni ove organizacije kažu da su svedočili neovlašćenoj primeni sile policajaca koji su prekoračili granice policijskog postupanja i fizički zlostavljali izbeglice i druge migrante.

Dodaju da se ne radi o izolovanim incidentima, jer su se u narednom periodu ponavljali.

Ministarstvo unutrašnjih poslova nije se oglašavalo o ovim konkretnim navodima, ali predstavnici vlasti poriču da država postupa neprimereno prema migrantima.

Info park smatra da ovi navodni prestupi vuku korene iz perioda vanrednog stanja kada je došlo do „snažne militarizacije upravljanja migracijama“.

Ministarstvo odbrane je tada angažovalo snage i oklopna vozila oko migrantskih centara, a kasnije i u opštni Šid.

Posle vanrednog stanja, to ministarstvo je pokušalo da sprovede javnu nabavku pribavljanja žilet žice i drugog materijala za ograđivanje prihvatnih i centara za azil u Srbiji, od koje se odustalo.

U avgustu je otpočela izgradnja zaštitne ograde na granici sa Severnom Makedonijom, s ciljem odvraćanja izbeglica, migranata i tražilaca azila od prelaska granice.

„Srbija je tim činom odlučila da na nehuman način pokuša da zaustavi ulazak u zemlju globalno najranjivijoj i najugroženijoj grupi“, navode iz Info parka.

Tokom leta je u javnost dospeo video snimak na kom se vidi kako pripadnici privatnog obezbeđenja u Centru za azil u Bogovađi maltretiraju i udaraju tinejdžere koji bez pratnje putuju iz Avganistana ka zapadnoj Evropi.

U prethodnom periodu putem društvenih mreža „neistinama i predrasudama“ su mobilisani ljudi kako bi „očistili“ Srbiju od migranata u Beogradu, Subotici, Somboru, Šidu, Pirotu i drugim gradovima, navode iz Info parka.


Migranti se suočavaju sa brojnim opasnostima na putu:

Opasna igra: Iranski migranti pokušavaju da izađu iz Srbije
The British Broadcasting Corporation

Regularni“, „iregularni“ i „ilegalni“ migranti

Ne postoji „ilegalni“ migrant –enezakonit može biti samo postupak ili čin, ali ne i čovek, prema Ujedinjenim nacijama.

U upotrebi su pojmovi „regularni“ i „iregularni“ migranti, objašnjava Nikola Popov iz Komesarijata za izbeglice i migracije (KIRS). UN koriste i izraz „migranti bez dokumenata“.

„Iregularnim migrantima se smatraju oni strani državljani koji su nezakonitim putem ušli u Srbiju i/ili u njoj nezakonito borave“, kaže Popov za BBC.

To su stranci koji nemaju regulisan status u skladu sa Zakonom o strancima ili Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti.

„’Iregularni migrant’ može biti svaki stranac – državljanin Sirije, Avganistana, Pakistana, Bangladeša, Gane ali i Rumunije, Francuske, Rusije, Nemačke“, objašnjava Marko Štambuk iz Beogradskog centra.

Iako se u mešovitim migracijama najčešće radi o ljudima iz Azije, među migrantima sa nerešenim statusom su i državljani susednih zemalja na sezonskim poslovima u Srbiji.

Regularni migranti su oni stranci koji su, iako su možda nezakonito ušli u zemlju, regulisali pravni status u Srbiji izražavanjem namere da zatraže azil, objašnjavaju iz KIRS-a.

Tada od ovlašćenog policijskog službenika dobijaju Potvrdu o registraciji stranca koji je izrazio nameru da podnese zahtev za azil.


migranti centar za azil u sjenici

Fonet
Uveden je i „pojačan nadzor i obezbeđenje objekata za smeštaj migranata“ – kontrolu njihovog kretanja tokom pandemije sprovodili su naoružani vojnici i policija

Migranti u raljama korona virusa

Kriza izazvana pandemijom Kovida-19 produbila je postojeće nejednakosti i ranjivosti, navodi organizacija Info park, koja više od pet godina radi na terenu sa migrantima.

„Umesto nade, migranti u Srbiji imaju samo strah za zdravlje u situaciji preopterećenog zdravstvenog sistema i kompromitovanog pristupa zdravstvenoj zaštiti, bez dovoljne zaštitne opreme i uslova za sprovođenje preventivnih mera, što se posebno odnosi na one van sistema“, kaže Gordan Paunović, direktor Info Parka.

„Neveliki broj migranata“ imao je Kovid-19, a prema saznanjima Info parka među njima nema preminulih.

„Većina pozitivnih lečena je stavljanjem u izolaciju, a ne pristupom zdravstvenom sistemu Srbije“, navode.

Komesarijat za izbeglice i migracije saopštio je da „ova infekcija do sada nije značajnije ušla u prihvatne i centre za azil“.

Dok ceo svet nestrpljivo iščekuje vakcinaciju u nadi da će ona konačno zaustaviti pandemiju, migranti su lišeni nade da će vakcinacija uključiti i njih, ističu iz Info parka.

Većina migranata dolazi upravo iz zemalja koje neće moći da priušte vakcinu do 2024, što ukazuje na globalne neravnopravnosti i ekonomsku situaciju u tim zemljama.

Kakve obaveze Srbija ima prema migrantima?

„Bez obzira na to što ljudi neregularno prelaze granice, države imaju jasne obaveze prema njima, a one prozilaze iz zakona EU i međunarodnih zakona o ljudskim pravima“, za BBC kaže Masimo Moreti, direktor za istraživanja u evropskoj kancelariji Amnesti internešnala.

Jedna od njih je da svaka osoba ima pravo da zatraži azil i da se prema njenom slučaju mora pojedinačno postupati.

Ljudima koji su u Srbiji izrazili nameru da traže azil po zakonu su obezbeđeni smeštaj, ishrana, odeća i obuća, besplatna lekarska zaštita, pravna pomoć, informisanje i dostupnost obrazovanju.

„Stav Srbije je da sve migrante podrži da se uključe u sistem i da regulišu status, te je i iregulranim migrantima pružena prilika da borave u centrima“, kažu iz Komesarijata.

Ovim se bavi i Radna grupa za primenu aktivnosti koje predviđa nacionalna Strategija za suprotstavljanje iregularnim migracijama.

Svaki migrant, bez obzira na status, uživa minimum ljudskih prava – pravo na život, zabranu mučenja, zabranu ropstva, zabranu diskriminacije i druga, dodaje Marko Štambuk.

Dok Komesarijat navodi da Srbija ima „jedan od najbolje uređenih sistema prihvata i upravljanja migracijama“, Štambuk smatra da ima nedostataka u primeni domaćih i međunarodnih propisa koji se odnose na tražioce azila i izbeglice.

„Ono što UNHCR posebno brine je porast broja novopridošle dece bez pratnje, jer su oni jedna od najugroženijih grupa u mešovitim migracijama. U Srbiji ih trenutno boravi oko 400″, ističe Milenkovski.

Najvažnija dokumenta koja garantuju zaštitu migrantima u Srbiji su Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Evropska konvencija o ljudskim pravima, Konvencija o pravima deteta i Ustav Srbije.


Korona virus: Ugroženi životi migrantima zbog pandemije

Migranti, kao i mnoge druge ranjive grupe, biće posebno pogođeni zbog pandemije.
The British Broadcasting Corporation

Prinudna vraćanja sa granica i nasilje na putu ka Evropi

Migranti koji idu Balkanskom rutom svedoče da su stalne žrtve nasilja bezbednosnih snaga. Fotografije i snimci teško pretučenih migranata koji se vraćaju iz Bosne i Hrvatske i dalje obilaze svet, dok nadležni negiraju odgovornost.

„Zabrinuti smo zbog hiljada slučajeva prinudnog vraćanja sa granica (pušbekova) kojima svedočimo u regionu. Hrvatska, Mađarska i Rumunija, sve zemlje koje se nalaze na spoljnoj granici EU, vraćaju nazad ljude u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu“, kaže Masimo Moreti iz Amnestija.

Amnesti je detaljno istraživao problem nasilja u Hrvatskoj, gde su utvrdili da su migranti bili žrtve policijskog nasilja, zlostavljanja, a u nekoliko slučajeva i torture.

Pored toga, izbeglicama i migrantima koji su pokušavali da uđu u Hrvatsku prinudnim vraćanjem u Srbiju uskraćeno je pravo da zatraže azil.

„Jedna od obaveza država je apsolutna zabrana zlostavljanja i mučenja. Iz tih razloga, kolektivna deportacija ili vraćanje ljudi je nezakonita. EU do sada nije okončala takvo postupanje svojih država članica“.

„Ovo je vrlo zabrinjavajuće“, upozorava Moreti.

Da li su migranti bezbednosna pretnja

Ako uporedimo broj krivičnih dela koje su počinile izbeglice ili migranti sa brojem istih među stanovnicima Srbije, vidimo da je procenat zanemarljiv, navodi Mirjana Milenkovski.

„Prema statistikama nadležnih institucija, migranti učestvuju u ukupnom broju izvršenih krivičnih dela sa manje od jednog procenta“, kažu iz Komesarijata.

Migranti su počinili 55 od 96.237 krivičnih dela u 2016, a dve godine kasnije 101 od 92.874. U prvih 11 meseci 2019. prijavljeno je 113 krivičnih dela migranata, zvanični su podaci MUP-a, a reč je o nasilju i izazivanju nereda.

Najveći broj sukoba odvija među samim migrantima, ističu iz Komesarijata.

Iako u pograničnim mestima, kao i u Beogradu jesu zabeležena remećenja javnog reda i mira i sitnije krađe, nema dostupnih podataka o silovanjima i „učestalim bolesnim napadima na srpske žene i devojke“ ili na srpsko stanovništvo, kako se navodi u antimigrantskim Fejsbuk grupama.

„Iza međumigrantskih nasilnih obračuna najčešće stoji sukob suprotstavljenih krijumčara koji se bore za prevlast, imajući u vidu da je krijumčaranje ljudi u Srbiji trenutno vrlo unosno“; kaže Marko Štambuk.

Kada su u pitanju krivična dela poput krađe, sitne krađe ili utaje, Štambuk ocenjuje da se stiče utisak da država nema odgovarajuće kapacitete da se izbori sa tim oblicima kriminala, bez obzira da li su počinioci stanovnici Srbije ili migranti.

U međuvremenu, većina migranata koji privremeno borave u Srbiji je „gotovo ostala bez oslonca, zaštite i solidarnosti“ na koju je ranije nailazila.

Iz Info parka kažu da se nekadašnje gostoprimljivo lice Srbije pretvorilo u odraz ksenofobije, mržnje i nerazumevanja.

„Sa žaljenjem zaključujemo da je ovim započeto novo, negativno poglavlje u odnosu prema migrantima koje u ovom trenutku može jedino država da zaustavi“, kažu iz ove organizacije.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.