Upozorenje: Ovaj članak sadrži opise seksualnog nasilja i torture
Pripadnici mjanmarske vojske priznali su u ekskluzivnom intervjuu za BBC da su ubijali, mučili i silovali civile.
Prvi put su izneli detaljna svedočenja o široko rasprostranjenim kršenjima ljudskih prava za koja kažu da im je bilo naređeno da ih čine.
„Naredili su mi da mučim, pljačkam i ubijam nevine ljude.“
Maung U kaže da je mislio da je regrutovan u vojsku da bi bio stražar.
Ali on je postao deo bataljona koji je ubijao civile sakrivene u manastiru u maju 2022.
„Naređeno nam je da postrojimo sve muškarce i streljamo ih“, kaže on.
„Najtužnije od svega bilo je što smo morali da ubijemo starije ljude i jednu ženu.“
- „Više od 40 dece ubijeno tokom nemira u Mjanmaru“
- Četvorica aktivista streljani u Mjanmaru, vojska ih optužila za terorizam
- Devojčica iz Mjanmara ubijena „dok je trčala ocu u naručje“
Svedočenje šest vojnika, među kojima i jednog desetara, kao i nekih od njihovih žrtava, daju redak uvid u situaciju u vojsci koja očajnički želi da zadrži vlast.
Sva imena Mjanmaraca u ovom članku izmenjena su kako bi se zaštitili njihovi identiteti.
Vojnici, koji su nedavno prebegli, nalaze se pod zaštitom lokalne jedinice Narodnih odbrambenih snaga (PDF), okvirne mreže civilnih paravojnih grupa koje se bore da vrate demokratiju.
Vojska je preotela vlast od demokratski izabrane vlade predvođene Aung San Su Ći u puču izvršenom prošle godine.
Ona sada pokušava da uguši oružani građanski ustanak.
Dvadesetog decembra prošle godine, tri helikoptera nadletala su selo Jae Mjet u centralnom Mjanmaru, spuštajući vojnike sa naređenjem da otvore vatru.
Najmanje petoro različitih ljudi, govoreći nezavisno jedno od drugih, ispričalo je BBC-ju šta se desilo.
Oni kažu da je vojska upala u tri odvojene grupe, pucajući neselektivno na muškarce, ženu i decu.
„Naređenje je bilo da pucamo u sve što vidimo“, kaže desetar Aung sa nenavedene lokacije u zabitom delu mjanmarske džungle.
On kaže da su se neki od seljana sakrili na mestu za koje su mislili da je bezbedno, ali kako su se vojnici približavali „počeli su da beže i mi smo pucali u njih“.
Desetar Aung priznaje da je njegova jedinica ubila i zakopala petoro ljudi.
„Imali smo naređenje i da zapalimo svaku veliku i pristojnu kuću u selu“, kaže on.
Vojnici su paradirali po selu paleći kuće i vičući: „Gori! Gori!“
Desetar Aung je zapalio četiri zdanja.
Intervjuisani kažu da je spaljeno šezdesetak kuća, ostavivši veći deo sela u pepelu.
Selo Jae Mjet u mjanmarskom regionu Sagaing:
Većina seljana već je pobegla, ali ne i svi.
Jedan dom u centru sela bio je nastanjen.
Tiha kaže da se prijavio u vojsku samo pet meseci pre upada u selo.
Kao i mnogi drugi, regrutovan je iz naroda i kaže da je bio neobučen.
Ove regrute meštani zovu Angar-Sit-Tar ili „najamni vojnici“.
U ono vreme bio je plaćen pristojnom platom od 200.000 mjanmarskih kata (oko 100 američkih dolara) mesečno.
On se živo seća šta se desilo u kući.
Ugledao je tinejdžerku zatočenu iza gvozdenih rešetaka u kući koju su se spremali da spale.
„Ne mogu da zaboravim njene povike, još uvek ih čujem u ušima i nosim ih u srcu“, kaže on.
Kad je to rekao kapetanu, ovaj je odvratio:
„Rekao sam ti da ubiješ svakog koga vidiš.“
I zato je Tiha ispalio signalnu raketu u prostoriju.
Desetar Aung je takođe bio prisutan i čuo je njene povike dok je bila živa spaljivana.
„Srce vam se cepalo dok to slušate. Slušali smo njen glas uporno petnaestak minuta dok je kuća gorela“, priseća se on.
BBC je pronašao devojčinu porodicu, koja je govorila ispred ugljenisanih ostataka njihovog doma.
Njen rođak U Mjint kaže da je devojka bila mentalno obolela i da je bila ostavljena kod kuće dok su njeni roditelji išli da rade.
„Pokušala je da pobegne, ali su je sprečili i dozvolili su da izgori“, kaže on.
Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:
Ona nije bila jedina mlada žena koja je propatila u rukama ovih vojnika.
Tiha kaže da se u vojsku prijavio zbog novca, ali je bio šokiran onim što je bio prisiljen da radi i zverstvima kojima je prisustvovao.
On govori o grupi mladih žena koje su uhapsili u Jae Mjetu.
Oficir ih je predao potčinjenima i rekao:
„Radite sa njima šta hoćete“, priseća se on.
Kaže da su silovali devojke, ali da on nije učestvovao u tome.
Pronašli smo dve od tih devojaka.
Pa Pa i Kin Htve kažu da su susreli vojnike na putu dok su pokušavale da pobegnu.
One nisu bile iz Jae Mjeta, išle su kod tamošnjeg krojača.
Uprkos insistiranju da nisu borkinje PDF-a, pa čak ni iz tog sela, držane su tri noći zarobljene u lokalnoj školi.
Svake noći su iznova bile seksualno zlostavljanje od njihovih tamničara koji su bili pod dejstvom alkohola, kaže ona.
„Stavili su mi povez preko očiju i gurnuli me dole, skinuli su mi odeću i silovali me“, kaže Pa Pa.
„Vikala sam dok su me silovali.“
Preklinjala je vojnike da prestanu, ali su je oni tukli po glavi i pretili joj oružjem.
„Morale smo da prihvatimo to bez otpora, zato što smo se plašile da će nas ubiti“, kaže njena sestra Kin Htve, koja drhti dok govori.
Devojke su se plašile da dobro osmotre svoje napadače, ali kažu da se sećaju da su videle kako su neki od njih nosili civilnu odeću, dok su neki drugi nosili vojničke uniforme.
„Kad bi uhvatili mlade žene“, priseća se vojnik Tiha, „govorili bi: ‘Ovo je zato što podržavate PDF’ dok bi ih silovali.“
Najmanje desetoro ljudi stradalo je u nasilju u Jae Mjetu, a tokom perioda od tri dana navodno je silovano osam devojaka.
Brutalna ubistva u kojima je učestvovao najamnik Maung U počinjena su 2. maja 2022. u selu Ohake Pho, takođe u regionu Sagaing.
Njegova priča o tome kako pripadnici njegove 33. Divizije (Laka pešadijska divizija 33) postrojavaju i streljaju ljude u manastiru poklapa se sa iskazima svedoka i uznemirujućim video snimkom do kog je BBC došao o neposrednim posledicama napada.
Na snimku se vidi poređanih devet mrtvih tela, uključujući ženu i sedog čoveka koji leže jedno do drugog.
Svi nose saronge i majice kratkih rukava.
Znaci na snimku ukazuju na to da su ubijeni s leđa i iz neposredne blizine
Pričali smo i sa seljanima koji su prisustvovali ovom zverstvu.
Oni su identifikovali mladu ženu na snimku koja leži pored starijeg čoveka.
Zvala se Ma Mo Mo i nosila je sa sobom dete i torbu sa grumenima zlata.
Preklinjala je vojnike da joj ne uzmu stvari.
„Uprkos detetu koje je nosila, oni su je opljačkali i ubili. Postrojili su muškarce i ubili ih jednog po jednog“, kaže Hla Hla, koja je bila prisutna, ali je pošteđena.
Dete je preživelo i sada se o njemu stara rodbina.
Hla Hla kaže da je čula vojnike kako se hvale na telefonu da su ubili osmoro ili devetoro ljudi, da je bilo „sjajno“ ubijati ih i opisali to kao „njihov najuspešniji dan do sada“.
Ona kaže da su otišli iz sela skandirajući: „Pobeda! Pobeda!“
- Suđenja za genocid i pomirenje – tri priče: Mjanmar, Jugoslavija i Ruanda
- Otkrivena masovna ubistva u Mjanmaru
Jedna druga žena prisustvovala je ubistvu vlastitog muža.
„Pucali su mu u butinu, potom su mu naložili da legne licem prema zemlji i pucali mu u zadnjicu. Na kraju su mu pucali u glavu“, kaže ona.
Ona insistira da on nije bio član PDF-a.
„On je bio radnik na uzgoju šećernih palmi koji je zarađivao za život na tradicionalan način. Imam sina i ćerku i ne znam kako ćemo nastaviti sa životom.“
Maung U kaže da žali zbog svojih postupaka.
„I zato ću vam sve ispričati“, kaže on.
„Želim da svi znaju za to, kako bi izbegli da ih snađe ista sudbina.“
Svih šest vojnika koji su govorili za BBC priznali su da su spaljivali kuće i sela širom centralnog Mjanmara.
To ukazuje na organizovanu taktiku gušenja bilo kakve podrške otporu.
Ona je usledila nakon što, prema tvrdnjama nekih, vojska ima problema da održi građanski rat na više frontova.
Selo Bin u mjanmarskom regionu Sagaing:
Mjanmarski svedok – grupa istraživača sa javno dostupnim rezultatima koji pronalaze slučajeve kršenja ljudskih prava – verifikovao je više od 200 izveštaja o spaljivanju sela na ovaj način u poslednjih deset meseci.
Oni kažu da se razmere ovih napada sa spaljivanjem kuća ubrzano povećavaju, sa najmanje 40 napada u januaru i februaru, i najmanje 66 u martu i aprilu.
Sela koje je spalila mjanmarska vojska između 1. septembra 2021. i 22. juna 2022:
Ovo nije prvi put da se mjanmarska vojska služi politikom spaljene zemlje.
Naširoko je izveštavano o tome kako je ona korišćena protiv naroda Rohingja 2017. u državi Rakine.
Planinski etnički regioni u zemlji suočavali su se s ovakvom vrstom napada decenijama.
Neki od tih etničkih boraca sada pomažu da se obuči i naoruža PDF u aktuelnom građanskom ratu protiv vojske.
Kultura nekažnjivosti u kojoj je vojnicima dozvoljeno da pljačkaju i ubijaju kako im se prohte, kako su to opisali sami vojnici, na snazi je decenijama u Mjanmaru, navode iz Hjuman rajts voča.
Ljudi veoma retko odgovaraju za zverstva koja navodno počini vojska.
Ali mjanmarska vojska sve više mora da unajmljuje vojnike i paravojne grupe zbog prebega i stradanja od ruku PDF-a.
Oko 10.000 ljudi prebeglo je i iz vojske i policije posle puča iz 2021, prema grupi zvanoj Zagrljaj naroda, koju je formiralo osoblje vojske i policije.
„Vojska se muči da održi građanski rat na više frontova“, kaže Majkl Martin iz ekspertske grupe Centar za strateške i međunarodne studije.
„Ona ima problema sa brojem ljudi i u redovima oficira i u redovima regruta, pretrpela je teške gubitke, ima problema sa regrutovanjem novih ljudi, problema sa nabavkom opreme i zaliha, a to najviše odražava činjenica da gubi teritorije ili kontrolu nad teritorijama u različitim delovima zemlje.“
Regioni Magvej i Sagain (gde su se odigrali navedeni incidenti) bili su jedni od istorijski plodnih terena za regrutovanje mjanmarske vojske.
Ali ovdašnji mladi ljudi se radije odlučuju da odu u PDF.
Desetar Aung je nedvosmislen po pitanju razloga zašto je prebegao:
„Da sam mislio da će vojska pobediti na duže staze, ne bih prešao na stranu naroda.“
On kaže da se vojnici ne usuđuju da napuste svoje baze sami jer se brinu da će ih ubiti PDF.
„Gde god da odemo, možemo da idemo samo u vojničkoj koloni. Niko ne može da kaže da dominiramo“, kaže on.
Izneli smo navode iz ove istrage generalu Zavu Min Tunu, portparolu mjanmarske vojske.
U saopštenju, on je negirao da vojska napada civile.
On je rekao da su oba ovde navedena napada izvršena na legitimne mete i da su ubijeni bili „teroristi“.
On je negirao da vojska spaljuje sela i kaže da je PDF taj koji sprovodi napade sa spaljivanjem kuća.
Teško je reći kako i kada bi ovaj građanski rat mogao da se završi, ali izgleda da će milioni mjanmarskih civila ostati sa traumama.
I što više vremena bude bilo potrebno da se uspostavi mir, više žena kao što je žrtva silovanja Kin Htve ostaće ugroženo.
Ona kaže da više nije želela da živi nakon onoga što joj se desilo i da je razmišljala da oduzme sebi život.
Nije imala snage da ispriča vereniku šta joj se dogodilo.
Grafike: Agnija Adžkija, Arvin Suprijadi i Dejvis Surija
Pogledajte priču o vojnom puču u Mjanmaru:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
