Samo dva dana posle sporazuma o okončanju ratnih dejstava Jermenije i Azerbejdžana oko teritorije Nagorno-Karabaha, jermenski premijer Nikol Pašinjan je pod velikim pritiskom da podnese ostavku, ali on to odbija.
Demonstranti u Jerevanu, glavnom gradu Jermenije, zahtevau od Pašinjana da napusti funkciju nezadovoljni mirovnim sporazumom oko sporne teritorije Nagorno-Karabah zbog koje je Jermenija u višedecenijskom sukobu sa Azerbejdžanom.
Prema sporazumu, koji je uz rusko posredovanje potpisan posle šest nedelja žestokih borbi, Azerbejdžan zadržava područja koja je zauzeo, a stotine ruskih mirovnih snaga već su raspoređene na spornoj teritoriji.
Očekuje se da će pod pritiskom opozicionih partija jermenski parlament održati hitno zasedanje o političkoj budućnosti Pašinjana.
Pašinjan je sporazum nazvao „veoma bolnim za njega i njegov narod“, a u centru glavnog grada Jerevena grupa nezadovoljnih demonstranta je upala u zgradu Vlade tražeći ostavke.
- Šta ruski mirotvorci znače za rat u Nagorno-Karabahu
- Koji su uzroci sukoba oko Nagorno-Karabaha
- Nagorno-Karabah: Dve teorije zavere
Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali je od 1994. pod kontrolom etničkih Jermena.
Te godine je potpisano primirje, ali ne i mirovni sporazum.
U septembru ove godine izbili su novi oružani sukobi, a za sada nije poznat tačan broj žrtava.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je nedavno da poginulo oko 5.000 ljudi.
„Izdajniče!“
Hiljade demonstranata okupiralo je u sredu centralni gradski trg u Jerevenu, uzvikijući „Pašinjan je izjdanik“ i „Nikol, odlazi“.
Nezadovoljni ljudi su izašli na protest uprkos ratnom stanju prema kome su zabranjena javna okupljanja.
Oni traže da Pašinjan podnese ostavku do ponoći (21 sat po srednjeevropskom vremenu).
Prema izveštajima jermenskih medija, više od 100 ljudi je privedeno i kasnije pušteno.
Demonstranati su se potom uputili u parlament tražeći hitnu sednicu na kojoj bi premijer bio smenjen.
Potom je vanredno zasedanje zakazano na zahtev dve opozicione stranke.
Neki od demonstranata rekli su da je premijer trebalo da pita narod Jermenije pre nego što je potpisao mirovni sporazum, optužujući ga za kršenje ustava, javlja dopisnik BBC-ija iz Jerevana.
Pašinjan je preuzeo dužnost premijera posle mirne revolucije 2018. godine u ovoj postsovjetskoj državi.
Pogledajte intervju sa predsednikom Azerbejdžana
Šta je dogovoreno?
Sporazum je stupio na snagu u ponedeljak uveče.
Prema odredbama sporazuma, Azerbejdžan će zadržati kontrolu nad delovima Nagorno-Karabaha koje je zauzeo tokom sukoba.
Jermenija je pristala da se u sledećih par nedelja povuče iz nekoliko drugih graničnih oblasti.
Vladimir Putin, predsednik Rusije, tokom televizijskog obraćanja rekao je da će u ovu oblast poslati određeni broj vojnika koji će činiti mirovne snage.
Rusko ministarstvo odbrane nešto kasnije je saopštila da se radi o kontigentu od 1.960 vojnika.
Turska će takođe biti procesa očuvanja mira, tvrdi Ilham Alijev, predsednik Azerbejdžana, koji je se zajedno sa Putinom obratio javnosti.
Putin je naveo da u sporazumu postoji i odredba o razmeni ratnih zarobljenika, kao i o uspostavljanju svih privrednih i saobraćajnih veza.
Kakve su reakcije?
Predsednik Alijev kaže da je sporazum od istorijskog značaja i da predstavlja „kapitulaciju“ Jermenije.
Premijer Jermenije rekao je da je odluka o potpisivanju sporazuma zasnovana na „detaljnoj analizi situacije o borbenom stanju i posle razgovora sa najboljim vojnim stručnjacima“.
„Ovo nije pobeda, ali ni poraz dokle god ne smatrate sebe poraženim“, rekao je Pašinjan.
Arahik Haratinijan, jermenski lider iz Nagorno-Karbaha, rekao je da je pristao na sporazum „kako bi se rat što pre završio“.
U Jerevenu, glavnom gradu Jermenije, na ulicama se okupio veliki broj demonstranta nezadovoljnih sporazumom, preneli su lokalni mediji.
Grupa demonstranata upala je u zgrade Skupštine i Vlade uzvikujući: „Nećemo odustati“.
Šta se desilo tokom oružanog sukoba?
Jermeni su postepeno gubili kontrolu nad teritorijom i tokom vikenda su azerbejdžanske snage zauzele Šušu, drugi po veličini grad u Nagorno-Karabahu.
Azerbejdžan je priznao da je greškom oborio ruski vojni helikopter iznad jermenske teritorije, poginula su dvojica članova posade, dok je treći povređen.
- Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
- „U rat ili u zatvor“ – Sirijce šalju u Azerbejdžan da ratuju
- Jermenija i Azerbejdžan – „Rat se može zaustaviti samo teoretski“
Još nije poznato koliko je ljudi stradalo u sukobima. Obe strane negirale su da su gađala civilne ciljeve, ali su optuživale onu drugu za to.
Lokalne vlasti u Nagorno-Karabahu tvrde da je poginulo oko 1.200 jermenskih vojnika u borbama, kao i da su stradali i civili.
Azerbejdžan nije saopštio podatke o vojnim gubicima, a Vlada tvrdi da je više od 80 civila stradalo u sukobu. Među njima navodno i 21 civil u raketiranju grada Barde prošlog meseca.
Ruski predsednik Putin tvrdi da je više od 5.000 ljudi poginulo u sukobima.
Pogledajte video: Kako je počeo novi sukob Jermenije i Azerbejdžana
Kakav je geopolitički značaj Južnog Kavkaza?
Rusija ima vojnu bazu u Jermeniji, a zajedno sa Azerbejdžanom, ove države su članice Organizacije za zajedničku bezbednost, koju predvodi Moskva.
Prema odredbama ove organizacije, Rusija pruža vojnu podršku Jermeniji ako je napadnuta, ali se to ne odnosi na Nagorno-Karabah ili druge okolne azerbejdžanske teritorije pod kontrolom jermenskih snaga.
Istovremeno, Moskva ima snažne veze sa Azerbejdžanom koji je dobio otvorenu podršku Turske, članice NATO pakta.
Rusija je prodavala oružje i Jermeniji i Azerbejdžanu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
