Šani Taragin, 45, je predavač na temu zdravlja žena i jevrejskog prava. Stoji u polju pšenice na severu Izraela tokom praznika Pesah (fotografija Hajdi Levin za BBC)

HAJDI LEVIN

U zajednici ortodoksnih Jevreja, žene imaju jedno posebno sveto mesto: mikve. Sada je to postalo i mesto na kom mogu da prepoznaju znakove raka dojke i porodičnog nasilja, i upute jedna drugu na pomoć.

Od svih udatih ortodoksnih Jevrejki zahteva se da idu na mikve iliti obredno kupanje, po noći, sedam dana nakon završetka menstrualnog ciklusa. To je način da se duhovno pročiste. I dok neke žene u jevrejskoj zajednici mogu da imaju problema sa potrebom da se „čiste“ za muževe, za mnoge druge to ima veliki emotivni značaj.

Žena će tradicionalno otići na mikve prvi put neposredno pred venčanje i nastaviti da odlazi svakog meseca dok ne prestane da ima menstruaciju.

Pre nego što kroči u mikve, žena će prvo jedno vreme temeljno čistiti telo i starati se da na njemu nema nikakvih stranih predmeta koji bi formirali bilo kakvu barijeru između nje i vode mikve – primer za ovo bi mogao da bude malo zaostalog laka za nokte ili paperja sa peškira. Ući će u privatnu prostoriju gde će se okupati, oprati kosu šamponom, očešljati, očistiti ispod noktiju i pažljivo pregledati telo.

Kad je spremna, ući će u mikve, gde mora da potopi čitavo telo, uključujući i svaku dlaku na glavi. Obično će se potonuti potpuno triput i izgovoriti molitvu.

Mikve obično liči na privatni minijaturni bazen pun „žive“ prirodne vode, najčešće kišnice. Obično je prisutna jedna poslužiteljka koja vodi ženu kroz obred, ali žene u Izraelu su se nedavno izborile za pravo da se u vodu porinu same, što neke preferiraju. Poslužiteljke će, međutim, biti prisutne u zgradi ukoliko žena želi da razgovara sa njima ili zatraži od njih savet.

Jevrejka ulazi u vodu mikve u Jerusalimu - religija od svih udatih ortodoksnih žena zahteva da odlaze na ritualno kupanje, noću, sedam dana po okončanju menstrualnog ciklusa

HAJDI LEVIN

Jevrejka ulazi u vodu mikve u Jerusalimu - religija od svih udatih ortodoksnih žena zahteva da odlaze na ritualno kupanje, noću, sedam dana po okončanju menstrualnog ciklusa

HAJDI LEVIN
Jevrejka ulazi u vodu mikve u Jerusalimu – religija od svih udatih ortodoksnih žena zahteva da odlaze na ritualno kupanje, noću, sedam dana po okončanju menstrualnog ciklusa

U Izraelu, gde oko 750.000 žena svakog meseca odlazi u mikve, dobrotvorne organizacije koriste inicijativu da obuče poslužiteljke koje tamo rade da zapaze znake kancera ili porodičnog nasilja kako bi sa taktom mogle da usmere žene ka traženju pomoći.

One takođe ohrabruju poslužiteljke da u mikve okače plakate za ukazivanje na problem raka dojke, kao i porodičnog nasilja, kako bi žene same mogle da preduzmu neophodne korake i pomognu sebi.

Doktorka Naomi Marmon Grumet je osnivačica Edenovog centra u Jerusalimu, dobrotvorne organizacije koja je do sada obučila oko 800 poslužiteljki – u oko 150 mikvi – koje odlaze na razgovore o raku dojke sa zdravstvenim radnicima. Poslužiteljke iz mikve učestvuju u vežbama rekonstrukcije događaja kako bi mogle da planiraju kako delikatno da saopšte ženama da treba da potraže pomoć, a dobijaju i dežurne telefonske brojeve lekara koje mogu da im proslede.

Doktorka Naomi Marmon Grumet je osnivačica Edenovog centra u Jerusalimu, dobrotvorne organizacije koja obučava poslužiteljke u mikve da postanu svesne raka dojke

HAJDI LEVIN
Doktorka Naomi Marmon Grumet je osnivačica Edenovog centra u Jerusalimu, dobrotvorne organizacije koja obučava poslužiteljke u mikve da postanu svesne raka dojke

Ona objašnjava da će poslužiteljke u mikve skrenuti pogled kad žena ulazi u vodu da se potopi, ali bi i dalje mogle da zapaze nešto kao što je modrica ili neobična grudvica.

One mogu i da primete da neka žena okleva da napusti zdanje mikve posle kupanja, pošto tad mora da se vrati mužu, što bi moglo da znači da je zlostavljana. U ortodoksnoj zajednici, bračni odnosi mogu da se nastave tek kad žena ode u mikve, sedam dana posle okončanja menstrualnog ciklusa.

Doktorka Marmon Grument je radila doktorat o tome kako se Jevrejke pridržavaju zakona o obrednoj čistoti, kada je počela da razgovara sa ženama o njihovim iskustvima u mikve.

Jedna od njih bila je žena sa desetoro dece. Muž ju je zlostavljao.

„Rekla mi je da je jedina žena koja je zaista za to znala bila poslužiteljka u mikve, zato što, kako mi je rekla: ‘Čim ona vidi moje telo, vidi moje modrice.'“

„Upalila mi se sijalica i shvatila sam da postoje ljudi u našoj zajednici koji vide mnoge stvari, a kad bi oni samo znali kako da se obrate ženama i pomognu im, mogli bi da postanu fantastičan resurs. One bi mogle da budu neposredna hitna pomoć i ne samo da gledaju žene, već i da im ponude neku vrstu pomoći i podrške.“

Za Marmon Grumet, podrška bi prosto mogla da bude pokazivanje ženama da je nekome stalo do njih.

„Ne očekujem od poslužiteljki iz mikve da budu terapeuti, već samo da budu u stanju da kažu ženama: ‘Postoji dežurni broj koji možeš da pozoveš i oni će ti pružiti podršku’ – ili samo da kažu: ‘Ja marim, tu sam da ti se nađem – ne zaslužuješ ovo’.“

Balanit, poslužiteljka iz mikve, drži peškir za Jevrejku koja je ušla u vodu u mikve u Jerusalimu

HAJDI LEVIN
Balanit, poslužiteljka iz mikve, drži peškir za Jevrejku koja je ušla u vodu u mikve u Jerusalimu

U nekim slučajevima, žene bi zapravo mogle da zatraže savet od poslužiteljke.

Marmon Grumet navodi primer žene koja je rekla poslužiteljki da njena dojka ponekad krvari, mada je mislila da je to možda zbog njenog novog grudnjaka. Poslužiteljka joj je rekla da mora da se pregleda i dala joj ime lekara.

Žena se vratila da joj se zahvali. „Prosto bih samo odbacila to kao nešto nevažno, ali bio je to prvi stadijum kancera“, rekla je ona.

„Svakako ne želimo da poslužiteljke komentarišu ženska tela a im to niko nije tražio. Međutim, ponekad će žena reći: ‘Da li ovo izgleda kako treba?'“

Niko ne razume bolje važnost provere vaših grudi u mikve od Šani Taragin (45), jevrejske profesorke prava iz Jerusalima.

Šani Taragin, 45, je predavač na temu zdravlja žena i jevrejskog prava. Stoji u polju pšenice na severu Izraela tokom praznika Pesah (fotografija Hajdi Levin za BBC)

HAJDI LEVIN
„Zahvaljujem Bogu što sam ovde danas“, kaže Šani Taragin, koja je primetila grudvicu u dojci dok se pripremala da uroni u vodu mikve

Taragin je primetila da ima grudvicu u dojci pre pet godina, dok se pripremala za porinuće. Predavala je na letnjem kampu i za obredni ritual koristila prirodnu vodu obližnjeg jezera.

Bilo je veoma mračno, tako da se u to vreme pregledala mnogo pažljivije da bi videla ima li nekih stranih predmeta na telu, kao što je mrlja od losiona za sunčanje. Taragin je ranije uvek brzo pregledavala grudi dok se pripremala za mikve, ali ovaj put je bila temeljnija.

„Osetila sam grudvicu u gornjem levom uglu dojke i nastavila da je pritiskam. Osećaj je zaista bio kao da se radi o nekakvom stranom telu. Nastavila sam da pritiskam i pritiskam, i onda sam shvatila da je to nešto što je unutra, i da mogu da nastavim s ritualom i uronim u mikve.“

Čak i dok sam se potapala, na pameti mi je samo bilo: ‘Šta je ta kvrga?'“

Taragin je znala da nešto nije u redu i zakazala je pregled kod specijaliste što je brže mogla, a on je otkrio da se radi o raku dojke.

U tom trenutku, Taragin je već sarađivala sa Edenovim centrom, predavajući jevrejsko pravo poslužiteljkama u mikve, ali je odlučila da u svoje kurseve uvede i obuku o ukazivanju na rak dojke.

„Moja priča pokazuje da zaista možete da iskoristite mikve kao osnovu za ukazivanje na problem raka dojke“, kaže ona.

Šani Taragin, 45, je predavač na temu zdravlja žena i jevrejskog prava na Ženskom institutu Matan za studije Tore u Raanani

HAJDI LEVIN
Šani Taragin tokom časa na Ženskom institutu Matan za studije Tore u Raanani

To je istinski veoma važan projekat – Aškenazi Jevrejke, Jevrejke istočnoevropskog ili centralnoevropskog porekla, veoma su sklone dobijanju raka dojke ili jajnika. To je zato što svaki četrdeseti Aškenazi Jevrej nosi genetsku mutaciju BRCA, što je 10 puta više od stope koja može da se nađe u opštoj populaciji. Skorašnje studije pokazuju da Sefardi Jevreji, koji su portugalskog ili španskog porekla, takođe mogu da imaju genetske predispozicije za nasledni rak dojke ili jajnika.

„To je gotovo kao da ti halača (jevrejski zakon) poručuje da dobro oslušneš vlastito telo“, kaže Taragin.

To je vreme i za žene da budu u dodiru sa vlastitim fizičkim stanjem. „Svakako proučavate sebe, tako da je to fantastična prilika i da se temeljno pregledate.“

Što se tiče poslužitelji iz mikve koje primećuju znake raka, Taragin preporučuje da one budu što pažljivije.

„Postoje načini da se prenesu neke stvari tako da ne narušite privatnost žene“, kaže ona.

Ona primenjuje istu filozofiju i na porodično nasilje. Edenov centar se zalaže za to i da mikve istaknu plakate sa dežurnim brojevima. U Izraelu je porodično nasilje postalo sve veći problem, sa 20 ubijenih žena 2018. godine, prema podacima koje je sakupila ženska dobrotvorna organizacija WIZO.

Edenov centar nudi i obuku za poslužiteljke u mikve kako da budu pažljivije u smislu da se staraju da žene koje imaju rak ili su imale rak dožive pozitivno iskustvo dok borave u mikve. Ova obuka bi podrazumevala, na primer, da poslužiteljka ne zuri u ženu koja je imala mastektomiju ili se prema njoj ponaša na bilo koji način zbog kog bi ovoj bilo neprijatno.

A poster for breast cancer awareness is seen inside the changing room of a mikveh in Jerusalem. In Israel, where around 750,000 women go to the mikva each month, charities are taking the initiative to train the female mikvah attendants who work there to look out for signs of cancer. (Photo by Heidi Levine for The BBC).

HAJDI LEVIN
Plakat koji ukazuje na problematiku raka dojke u svlačionici mikve u Jerusalimu

Sada postoji i program u Engleskoj za pružanje informacija i saveta poslužiteljkama, da bi im se pomoglo kako da budu delikatne prema potrebama žena kojima je postavljena dijagnoza i da se informišu da mogu da posluže kao resurs u okviru zajednice. Kai Kenser Ker, dobrotvorna organizacija za podršku obolelima od raka u okviru jevrejske zajednice, odštampali su knjižice namenjene poslužiteljkama u mikve.

Program je u Londonu i Mančesteru pokrenula Mikal Mokton (41), koja je imala rak dojke pre šest godina.

Mokton je inspiraciju za obuku dobila nakon vlastitog iskustva odlaska u mikve pošto joj je postavljena dijagnoza.

Ona kaže da poslužiteljke u mikve paze samo da li su žene uronile u vodu, ali neke žene su posebno samosvesne kad je u pitanju njihov izgled.

„Važno je da poslužiteljke ne zaborave da ona možda još nikom nije pokazala ožiljke a sada se našla pod jarkim svetlom, proučava vlastito telo i potom oseća da je neko posmatra dok ulazi u mikve.“

Ona predlaže da poslužiteljke iz mikve prate ženine signale – ne treba da zure i moraju da se ophode prema njoj sa povišenom senzitivnošću.

Knjižica za poslužiteljke podseća da se sve veći broj žena podvrgava dobrovoljnim mastektomijama ukoliko imaju BRCA gen i predlaže da ove žene treba da se osećaju dobrodošlo i zbrinuto.

„Odlazak u mikve je vrhunac duhovnosti, ali može da padne veoma teško ženama kojima je postavljena dijagnoza“, kaže Luis Hager, predsednica Kai Kenser Kera.

„Privilegija je biti poslužiteljka u mikve i pomagati ženama da ispune micvu (versku obavezu). Što više možemo da uradimo da ih pripremimo za to, to bolje.

„Ulazimo u doba kada su žene spremnije da govore o kanceru. Moramo da osnažimo poslužiteljke u mikve da imaju te informacije i osećaju da su sposobne da ih proslede.“

Poster koji ohrabruje žene da se pregledaju za rak kancera u sobi za presvlačenje u Mikvi u okolini Jerusalema

HAJDI LEVIN

Mokton je poslednji put bila u mikve sa 37 godina kad su joj odstranili jajnike, budući da je to značilo da više neće imati menstrualni ciklus. Ona želi da poslužiteljke budu svesne da neke žene možda prolaze kroz mikve poslednji put u životu i da je važno da im pomognu da to njihovo iskustvo ima određenu težinu.

Ona moli poslužiteljke da ne zaborave da je „micva mikve povezivala žene generacijama“, zbog čega je toliko važno da se svaka žena koje odlazi tamo oseća željenom i povezanom sa vlastitim nasleđem.

Fotografije su zaštićene autorskim pravima.


100 Women logo

BBC

Šta je 100 žena?

BBC-jev specijal 100 žena svake godine navodi 100 uticajnih i inspirativnih žena iz svih krajeva sveta i prenosi njihove priče. Pronađite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru, i koristite hešteg #100Women


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk