Žena pokriva lice rukama

Getty Images
Žrtve često nekoliko puta moraju da ispričaju šta im se dogodilo

„Mama, oni meni ne veruju! Zašto moram da ponavljam?“, rekla je devojčica iz Novog Sada nakon sedmog svedočenja o seksualnom uznemiravanju koji se dogodio kada se vraćala iz škole.

Iako je devojčica za potrebe istrage o neprijatnom iskustvu morala da govori čak sedam puta, postupak nije pokrenut.

Zašto je proces i dalje toliko težak za žrtvu?

Andrijana Radojčić iz udrućenja građana Atina za BBC na srpskom kaže da procesi koji traju i nestručnost službenika u procesu ispitivanja psihološki utiče na žrtvu.

„To dovodi do toga da žrtva ne zvuči autentično, jer „ponavljanjem te priče ona pronalazi narativ kojim priča to što je preživela“, kaže ona.

Koliko postupci traju je dogovor koji, prema sugestiji Ministarstva pravde, treba tražiti od sudova.

Kada je reč o broju žena koje su pretrpele neki vid nasilja OEBS-ovi podaci pokazuju da je reč o 1.7 milion žena.

„Svaka druga žena u Srbiji preživela je uznemiravanje“, reči su predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović.

Procesi kao mučilišta

U razgovoru za BBC Radojčić objašnjava da se žrtvama dešavalo da dođu da prijave silovanje, a da ih u policiji više ispituju o tome kako je bila obučena.

To može dovesti i do posledica, kaže ona , i objašnjava da tokom procesa može doći do retromatizacije i sekundarne viktimizacije.

U prvom slučaju žrtva ponovo proživljava agoniju, dok je ovo drugo i opasnije, jer može dovesti do novih povreda.

„A to se često dešava zbog neosetljivosti ispitivača“, kaže ona, opisujući primerom kada ispitivač pita žrtvu šta je imala obučeno, pre nego što je napadnuta, aludirajući tim pitanjem da je „možda ona kriva“.

Napominje da i su i žrtve slabo informisane i da „malo ko zna kada i kome treba nešto da ispriča“.

Woman stretches out arms to protect herself

Getty Images
Podaci OEBS-a pokazuju da je 1.7 milion žena pretrpelo neki vid nasilja

Kaže i da zbog procedure žrtve odustanu od gonjenja, „jer kada govorite i o lepom događaju toliko puta, on gubi na jačini, a kamoli o ružnom“.

„Posebno ako ti postupci traju godinama“, dodaje.

Istog stava je i Autonomni ženski centar koji potvrdđuje da se neretko dešava da žrtve odustaju od krivičnog gonjenja.

„Neadekvatan odgovor institucija na nasilje nad ženama je jedan od čestih razloga zbog kojih žrtve odustaju od svedočenja ili učešća u postupku“, kažu za BBC na srpskom iz AŽC-a.

Dodaju i da tu ima i drugih razloga kao što su pretnje nasilnika žrtvi ukoliko ne odustane od svedočenja, strah, osuda sredine, pokušaj da se sačuva porodica zbog dece, ekonomska zavisnost od nasilnika, emotivni odnos prema počiniocu nasilja.

Smatraju da u središtu svih mera koje se odnose na zaštitu nasilja moraju da budu bezbednost i prava žrtve .

Domestic abuse

Getty Images

Kako izgleda procedura

Nasilje se prijavljuje policiji ili javnom tužiocu. U praksi je to najčešće policija.

Nakon prijave, policija utvrđuje činjenično stanje i najčešće dovodi u stanicu osobu za koju se sumnja da počinila krivično delo.

Iz Ministarstva pravde kažu da tada specijalizovan nadležni policajac procenjuje rizik, obavlja razgovor sa žrtvom i napadačem.

Dodaju da u roku od osam sati, od kada je napadač doveden u stanicu, policajac procenjuje da li je bilo nasilja u porodici i izriče mere koje predviđa Zakon.

Nakon toga obaveštava se i javni tužilac.

Iako Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa obaveznu obuku policijaca, Radoičić kaže da je u praksi drugačije.

„Iako oni dobijaju status zaštićenog svedoka, zbog procedure moraju i do 10 puta da ponove priču o onome što su proživeli“, i dodaje da je za decu još komplikovanije, jer će oni nasilje najverovatnije prvo prijaviti nekome ko radi u školi.

Podseća na slučaj žene u malom mestu kraj Vlasotinca koja se osmelila i prijavila da je muž silovao.

„O detaljima je morala da govori u sobi pred petoricom muškaraca, koje verovatno poznaje iz viđenja.

„Nekima su zvonili i telefoni dok je pričala“, kaže Radoičić, opisujući koliko to mora da je bilo neprijatno za tu ženu.

Zlostavljanje

Getty Images
Da li će žena biti bezbedna uz novi sistem zaštite

Šta je rešenje

Radoičić kaže da rešenje leži u obuci i senzibilitetu ispitivača.

Napominje da je rešenje i u forenzičarskim intervjuima sa posebno obučenim službenicima, koji znaju na koji način da razovaraju s žrtvom u prijatnoj i bezbednoj atmosferi.

„Takođe, dobro rešenje je uvođenje posebnih službi za ispitivanje dece koja su preživela seksualno nasilje“.

„Tako nešto se već praktikuje u Hrvatskoj“, kaže Radoičić.

Iz Autonomnog ženskog centra predlažu da se viši koristi status posebnog osetljivog svedoka.

„Ovaj status se žrtvi može dati u fazi istrage i krivičnog postupka , ukoliko je ona posebno ranjiva zbog posledica koje je delo ostavilo po nju, njen uzrast, pol, zdravstveno stanje ili neki drugi razlog.

„U tom slučaju se žrtva može saslušati u posebnoj prostoriji, čak i kod svoje kuće, od strane posebno obučenog lica i bez suočavanja sa okrivljenim. „, kažu u AŽC-u.

Predlažu i da iskaz ćrtve bude snimnjen kako bi kasnije mogao da se koristi snimak u toku postupka, bez potrebe višestrukog ponavljanja i prepričavanja istog događaja i retraumatizacije žrtve.


Nasilje u brojevima

  • za silovanje je predviđena kazna zatvora od pet do 12 godina, dok je za teže oblike predviđena kazna od 5 do 15, a kazna za izvršeno delo prema detetu najmanje 10 godine
  • za polno uznemiravanje predviđena je novčana kazna ili zatvor do pola godine, dok je kazna za izvršeno delo prema detetu od tri meseca do tri godine
  • Za 11 godina, 320 žena u Srbiji ubijeno je samo zato što su žene
  • 400 dece ostalo je siročad
  • Srbija je četvrtu godinu deo ove svetske kampanje
  • 42 odsto žena u Srbiji je doživelo seksualno uznemiravanje nakon 15 godine
  • 39 odsto žena nikome nije govorilo o doživljenom seksualnom uznemiravanju
  • Kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ traje do 10. decembra
  • 16 dana brendirani autobusi će kružiti ulicama Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca

Slučajevi koji su uzdrmali Srbiju, Balkan i Evropu

Slučaj Marije Lukić

Bivša sekretarica predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutke, Marija Lukić je tokom dve godine, koliko je radila za njega, dobila 15.000 poruka sa telefonskog broja tog istog predsednika.

Marija Lukić je zbog seksualnog uznemiravanja, pretnji i mobinga tužila Jeličića.

Ona je za BBC na srpskom ranije ispričala da su joj zbog posta na društvenim mrežama pretili likvidacijom, zbog koje je ona morala da obriše spornu poruku.

Kako bi pokazali solidarnost sa Marijom ali i drugim žrtvama seksualnog uzmeniravanja na poslu, korisnici društvenih mreža na internetu su pokrenuli kampanju uz hešteg #PravdaZaMarijuLukić.

Početkom novembra, Aktivistkinje organizacije mreže Žene protiv nasilja okupile su se u Nišu, Kruševcu, Smederevskoj Palanci i Beogradu, dok je protest podrške otkazan u Užicu, na zahtev policije.

Marija Lukić

BBC
Marija Lukić

Pravda za devojčice u Hrvatskoj

Širom Hrvatske je sredinom oktobra održano nekoliko protesta pod nazivom Pravda za devojčice.

U znak podrške žrtvama seksualnog nasilja, koje od institucija ne dobijaju adekvatnu zaštitu.

Povod za proteste bio je slučaj višestrukog grupnog silovanja maloletnice iz okoline Zadra.

Ona je bila žrtva mladića koje je zadarski sud pustio da se brane sa slobode.

Vanraspravno veće suda u Zadru je promenilo odluku istražnog sudije, pa su mladići bili u pritvoru mesec dana.

Sega kažuvam u Makedoniji

Početkom 2018. godine na društvenim mražama započeta je kampanja #SegaKažuvam, podstaknuta američkom kampanjom #MeToo koja glasno govor o seksualnom uznemiravanju.

Stotine žena je na Fejsbuku govorilo o ličnim i tuđim iskustvima, sa idejom da se podigne svest u javnosti za seksualno uznemiravanje i seksualne napade na žene.

Kampanju je počelo nekoliko žena, aktivistkinja, feministkinja i javnih ličnosti.

U većini postova sa heštegom #SegaKažuvam , nasilnici nisu bili imenovani, ali u nekoliko njih žene su javno objavile imena, ali načina na koji se seksualni napad dogodio.

Protest za 28 nastradalih žena u Sofiji

Više od 1.000 ljudi protestovalo je na ulicama bugarske prestonice krajem prošle godine, kako bi se podigla svest i kako bi se preduzeli politički koraci koji bi rešili problem nasilja nad ženama.

Tokom 2018. godine u Bugarskoj je nastradalo 28 žena od ruke supruga ili partnera.

Crvene cipele za nastradale Rumunke

U februaru 2018. Godine, članovi nevladnih organizacija organizovali su protest „crvenih cipela“ ispred Narodnog istorijskoj muzeja u Bukureštu.

Cilj je bio da se ukaže na povećanu stopu nasilja u porodici.

Nastavnik i policijac silovali tinejdžerku

Šest osoba je optuženo za silovanje tinejdžerke na Kosovu.

Slučaj je šokirao Balkan, a tužioci su optužili šest osoba.

Tinejdžerku je silovao nastavnik, a potom i policajac kome se poverila o nasilju, kada joj je bilo 16. godina.

Nastavnik je suspendovan u septembru 2017. godine, ali je policija zaustavila istragu kada je devojčica povukla tužbu protiv njega.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.