Marija Vranić

Débora Rodrigues
Marija Vranić je u Petnici shvatila da želi da se bavi kompjuterskom fizikom

Marija Vranić ima 34 godine i iz Srbije je otišla pre deset – da bi se bavila naukom.

Otišla je na doktorske studije u Portugal i po završetku ostala u toj zemlji. Sada živi i radi u Lisabonu, u grupi za lasersku plazmu fakulteta Instituto Superior Técnico.

Trenutno proučava interakcije lasera sa materijom u ekstremnim uslovima, za šta je nedavno osvojila i nagradu korporacije IBM Portugal.

Marija i sve njene koleginice danas slave svoj dan.

Ujedinjene nacije su 2015. proglasile 11. februar Međunarodnim danom žena i devojaka u nauci, kako bi ih podstakle da se posvete nauci.

Prema podacima Evrostata, od oko 18 miliona naučnika i inženjera u EU 41 odsto su žene.

Marijina priča počela je u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu i Istraživačkoj stanici Petnica.

„Prvi istraživački projekat sam uradila u Petnici i tada sam rešila da hoću da se bavim kompjuterskom fizikom“, počinje razgovor za BBC na srpskom Marija.

Naredni koraci na tom putu bili su Fizički fakultet i Institut za fiziku.

Na doktorske studije otišla je u Lisabon, a izvesno vreme je provela i u Češkoj, gde i sada sarađuje sa institutom Extreme Light Infrastructure.

Za vreme doktorata počela je da proučava interakcije lasera sa materijom u ekstremnim uslovima, za šta je i dobila IBM nagradu.

Šta je interakcija lasera sa materijom u ekstremnim uslovima?

Materija u ekstremnim uslovima je u stvari plazma, kao što su plamen, munja ili unutrašnjost zvezda.

Pod ekstremnim uslovima podrazumevamo vrlo jaka elektromagnetna polja koja su dovoljno jaka da stvore antičestice.

„Do sada su čak i najjači laseri na svetu bili previše slabi da bi proizveli kvantne efekte kao što je kreiranje čestica antimaterije u plazmi. Nova generacija lasera će to omogućiti“, priča Marija.

Njeno istraživanje usmereno je na to da kroz teoriju i simulacije na superkompjuterima pokaže šta može da se očekuje u eksperimentima sa novom generacijom lasera.

„Sudeći po mojim rezultatima, to što možemo da očekujemo je mnogo energije na malom prostoru, čestice plazme, materija i antimaterija – sve na jednom mestu. Ta mešavina otvara nove horizonte za fundamentalna istraživanja, ali i za moguću primenu.“

Čemu to služi?

Ono što, prema rečima naše sagovornice, ovo istraživanje izdvaja od prethodnih je što omogućava proučavanje kompleksnih sistema u jakim elektromagnetnim poljima na Zemlji.

Ta mogućnost do sada nije postojala.

„Takvi uslovi se nalaze samo u svemiru, a zahvaljujući novoj generaciji lasera, moći ćemo da ih stvorimo u laboratoriji“, priča Marija.

Ove interakcije omogućavaju stvaranje iks-zraka i gama-zraka.

„Iks-zraci se koriste u medicini za rendgentske snimke. Ovo će omogućiti kvalitetniju sliku i to u 3-d dimenziji.

Gama-zraci su slični iks-zracima, samo imaju veću energiju. Ako koristimo njih, onda možemo dobiti sliku još sitnijih detalja i to manje invazivno nego koristeći iks-zrake. To otvara mogućnosti za primenu u medicini za bolju dijagnostiku sa smanjenim rizikom pogrešne dijagnoze.“

Tabla sa fizičkim formulama

Getty Images
Koliko je teško u Srbiji biti naučnik?

Istraživanje koje sprovodi je sada u fazi planiranja prvih eksperimenata, a prvi rezultati se očekuju sledeće godine.

Marija na ovom istraživanju radi skoro deset godina.

Rad u laboratoriji u Srbiji i Portugalu – bez mnogo razlike

I dok se studiranje u Beogradu i Lisabonu razlikuje pre svega u tome što su studenti, prema Marijinim rečima, tamo mnogo slobodniji da postavljaju pitanja, rad u laboratoriji nije mnogo drugačiji.

„Ako ste u uspešnoj naučnoj grupi u Srbiji ili inostranstvu (što je bio moj slučaj), to izgleda prilično slično. Istraživači imaju mnogo saradnika sa svih strana sveta, rade eksperimente i u zemlji i u inostranstvu, zovu ih da drže prezentacije na najprestižnijim konferencijama iz oblasti i kad odete na konferenciju svi prepoznaju ime bar šefa grupe.“

Marija trenutno radi kao mlada istraživačica i plan joj je da se što bolje afirmiše na međunarodnom planu.

Na pitanje da li planira da se vrati u Srbiju, kaže da su za sada sve mogućnosti otvorene.

„Nauka je nomadski poziv i većina nas ne može sa sigurnošću da kaže u kojoj će zemlji biti za pet godina.“


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezani tekstovi