Evropska unija napravila je prošle nedelje korak bliže ka uvođenju digitalnog evra, novog sredstva plaćanja koje bi moglo da zaživi za pet godina.
Upotreba digitalnog evra podrazumeva da bi građani na telefonima ili drugim uređajima imali virtualne novčanike u kojima bi držali digitalne evre koje bi koristili za plaćanje na internetu, ali i u prodavnicama.
Prema predlogu koji je u sredu 28. jula iznela Evropska komisija (EK), građani ne bi morali da imaju račun u banci da bi posedovali digitalni novčanik, a na ovaj način mogli bi da plaćaju u svim članicama EU.
- Kriptovalute u Srbiji – sve što treba da znate
- Ko na Balkanu više voli da plaća gotovinom, a ko karticama
- Južnokorejski „kriptokralj“ Do Kvon osuđen na zatvorsku kaznu u Crnoj Gori
Stručnjaci sa kojima je BBC na srpskom razgovarao kažu da je malo verovatno da bi digitalni evro mogao da zaživi u Srbiji.
„U Srbiji ne postoje ni zakonski, a samim tim ni tehnički uslovi za plaćanje digitalnim evrom“, kaže advokat Miodrag Jevtić, čija je oblast rada između ostalog bankarstvo i finansije.
Agencija Rojters prenela je da bi digitalni evro trebalo da bude dostupan kako stanovnicima EU, tako i posetiocima, što znači da bi putnici sa ovih prostora mogli u zemljama EU da koriste ovaj način plaćanja.
Iako digitalni evro, prema trenutnim planovima, neće zaživeti pre 2028. godine, predlog Evropske komisije već je dobio i kritike.
Jedna od zamerki jeste da bi monetarne vlasti mogle da imaju uvid u transakcije građana.
EK navodi da Evropska centralna banka neće imati uvid u identitet građana koji koriste digitalni evro i da će ovaj način plaćanja doneti „visok nivo privatnosti“.
Šta je digitalni evro?
„Digitalna valuta je nematerijalni oblik novca, koja je pod kontrolom monetarnih vlasti, odnosno centralnih banaka“, kaže ekonomista Nikola Stakić.
Upravo je ovo jedna od razlika između digitalnog novca i kriptovaluta, poput bitkoina, nad kojim centralne banke nemaju kontrolu.
Evropska komisija ističe da bi, za razliku od kriptovaluta „digitalni evro bio novac centralne banke“.
„Evropska centralna banka bi garantovala da je siguran, da održava stabilnu vrednost i da se može zameniti po nominalnoj vrednosti za evro u kešu“, tvrde u ovoj instituciji EU.
Za ekonomiste, uvođenje digitalne valute logičan je korak u svetu koji polako napušta plaćanje gotovinom.
„Postoje države, poput Švedske, koje su skoro potpuno eliminisale gotovinu.
„To naravno nije slučaj u svim zemljama EU, a sa digitalnim evrom, kao svojevrsnim standardom, mnogo veći broj građana bi prešao na ovaj vid plaćanja“, kaže Stakić.
EK nabraja i druge „dodatne vrednosti“ virtuelnog evra.
Ističu da bi digitalni evro mogao da se koristi u celoj evrozoni na isti način, što nije slučaj sa svim digitalnim načinima plaćanja.
Digitalnim evrima bi moglo da se plaća i bez pristupa internetu, a građani ne bi morali da imaju račun u banci.
„Digitalni evro bi omogućio korisnicima da elektronski plaćaju osiguravajući da su njihovi podaci zaštićeni.
„Kada se digitalni evro koristi oflajn, privatnost korisnika je ista kao kada koriste keš“, navodi EK.
Pogledajte video:
Digitalni evro daleko od Srbije
Ekonomista Nikola Stakić kaže da je malo verovatno da bi digitalni evro mogao da zaživi u Srbiji pre nego što zemlja postane članica EU.
„Naš Zakon o deviznom plaćanju je prilično rigidan.
„Mi jesmo dosta odmakli po pitanju digitalizacije, ali u pogledu stvari u vezi sa evrom, Narodna banka Srbije nema autonomiju za donošenje nekih odluka“, kaže Stakić.
Isto potvrđuje i Miodrag Jevtić, koji kaže da digitalni evro nije predviđen u postojećim zakonima.
EK navodi da će digitalni evro biti dostupan građanima koji žive privremeno ili trajno u EU.
Digitalni evro može biti dostupan i onima koji ne žive u EU ako posećuju evrozonu iz ličnih ili poslovnih razloga.
Oni bi mogli da imaju privremeni pristup računu za digitalni evro.
„Digitalni evro bi bio dostupan samo na osnovu zahteva. Ne bi postojala obaveza da se poseduje ili koristi digitalni evro“, navodi EK.
- Zašto je Argentina prigrlila kriptovalute
- Rudarenje Bitkoina troši više struje nego cela Argentina
- Lov na nestale milione od propale kriptovalute
- Kriptokraljica: Kako je ova žena izradila ceo svet, a onda nestala
Zašto EU uvodi digitalni evro?
Nikola Stakić veruje da je EU započela digitalizaciju evra kako bi održala korak sa drugim značajnim igračima.
„Najdalje je do sada odmakla Kina sa digitalnim juanom, a slične inicijative postoje i u drugim zemljama, mada je sve to i dalje u fazi ispitivanja“, kaže Stakić.
Advokat Miodrag Jevtić podseća da se na uvođenju digitalnog evra radi od 2020. godine.
„Uvođenjem digitalne valute, steže se i ograničava rad sa kešom, što znači da postoji manje novca koji je u nelegalnim tokovima.
„Uz to, Evropska centralna banka će imati bolju kontrolu nad količinom novca koji je u opticaju, a sa razvojem veštačke inteligencije sve će biti još lakše“, kaže Jevtić.
Nikola Stakić dodaje da su prednosti digitalizacije „to što smanjuje mogućnost transakcija sumnjivog porekla, utaje poreza, pranja novca“.
„S druge strane, postavlja se pitanje zaštite podataka koji bi se na ovaj način prikupljali, načina na koji bi bili obrađivani i da li može doći do zloupotrebe“, nabraja Stakić.
Iz EK navode da digitalni evro omogućava isti nivo privatnosti kao i gotovina.
Da li će gotovina nestati?
Iako bi 60 odsto anketiranih u EU želelo da ima opciju da plaća u gotovini, sve veći broj ljudi plaća elektronskim putem, podaci su koje iznosi EK.
Stoga EK ističe da uvođenje digitalnog evra ne bi značilo i da će keš nestati.
Da bi „obezbedila“ gotovinu, EK je pored predloga o digitalnom evru, izašla i sa predlogom o evru kao zakonskom sredstvu plaćanja.
Ovaj predlog, kako EK objašnjava, bi trebalo da osigura da plaćanje kešom bude i dalje moguće u celoj evrozoni, kao i da keš bude lako dostupan ljudima i kompanijama kojima je potreban.
Predloge o digitalnom evru i očuvanju gotovine treba da usvoje Evropski savet i Evropski parlament.
Posle toga, Evropska centralna banka donosi konačnu odluku o upotrebi digitalnog evra.
Pogledajte i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
