Obrazovanje u Srbiji: Kako test sa kokoškom i aspirinom određuje koliko smo pismeni

Kokoška kojoj treba aspirin – može da odredi koliko su petnaestogodišnjaci u Srbiji funkcionalno pismeni.

Ovo je samo jedno od pitanja na PISA testu, koji tinejdžeri širom sveta rešavaju, kako bi se odredilo koliko ono što su naučili u školi umeju da primene u svakodnevnom životu.

Primer takvog testa je Tamara Ilić pronašla na internetu i dala ga trinaestogodišnjem sinu.

Pitanje, pojednostavljeno, glasi – kako na nekom forumu na internetu pronaći informaciju o tome da li kokoški možemo da damo aspirin kada je povredila nogu?

„Pitanje zvuče malo čudno, kao da se podrazumeva da znate odgovor.

„Ali, mom sinu nije bilo baš najjasnije. Odgovorio je tačno, ali je postavljao potpitanja, možda i zato što je dve godine mlađi nego što test podrazumeva“, kaže Tamara.

Na ovo, ali i druga pitanja na testu, čak svaki treći petnaestogodišnjak u Srbiji odgovorio je netačno, pokazali su rezultati testiranja Međunarodnog programa procene učeničkih postignuća (PISA) iz 2019.

• PISA test i zašto je Srbija tako daleko od najboljih
• Matematika po „singapurskoj metodi“
• Privatne škole: vrhunsko obrazovanje ili plaćene diplome

Na 8. septembar, Međunarodni dan pismenosti, Nina Tošić, profesorka srpskog jezika iz Pirota, za BBC kaže da su ovako loši rezultati posledica toga što mnogi „uopšte ne shvataju da naša deca nisu manje pametna, već ne razumeju povezanosti između, na primer čitanja lektire i rešavanja nekog problema“.

„Deca bi trebalo da čitaju školsku lektiru da bi savladala tekst, jer onda sutra mogu da nauče da razumeju bilo šta drugo što čitaju.

„O pravopisu da ne govorimo – deca danas ne znaju ni priznanicu za poštu da popune“, kaže ona.

Pitagora i zidanje kuće

PISA test se popunjava sa 15 godina, a toliko prosečno imaju oni koji su u Srbiji završili osnovnu školu.

Iako je, prema statistici, 85 odsto stanovništva završilo osnovnu školu, Srbija je na PISA testu na 45. mestu od ukupno 79 zemalja.

Rezultati govore da je ispod nivoa matematičke funkcionalne pismenosti 40 odsto učenika, 38 odsto ne zadovoljava minimume u naučnoj pismenosti.

„Nije dovoljno samo da neko poznaje činjenice i procedure, već i da zna da ih upotrebi u svakodnevnom životu, a to je ono što PISA test pokazuje“, kaže za BBC Ivan Anić, doktorant Prirodno-matematičkog fakulteta i nekadašnji član Upravnog odbora Matematičkog instituta SANU.

Kao jedan od dobrih primera Anić navodi sledeći zadatak – deci se na livadi zada da postave temelje kuće na bazi Pitagorine teoreme i označe prav ugao.

Deca, kaže on, obično nemaju predstavu kakve to veze ima jedno sa drugim.

„To je znanje koje svaki neobrazovani majstor zna iz prakse, a deca iz gimnazije ne znaju da odgovore na pitanje, iako su odlikaši u matematici i Pitagorina teorema se uči u sedmom razredu osnovne škole“, dodaje Anić.

• Pitagora i pravila fudbala
• Matematička gimnazija – škola za svetske šampione znanja
• Ovi učitelji đake obrazuju, ali ih i voze u školu i sa njima igraju fudbal
• Šta je matematika: Između brojeva i stvarnosti

Tamara Ilić kaže da se trudi da njen sin ne uči napamet.

Na molbu BBC-ija, pitala je sina da pokaže na livadi prav ugao i kaže da je znao.

„Nije mu, iskreno, baš bilo jasno kakve to veze ima jedno sa drugim.

„Pitagora i zidanje kuće – mislim da je prvi put čuo da je to povezano“, prepričava Tamara.

Ipak, kada mu je objasnila, kaže da „misli da je bio ponosan što bi znao kako da postavi temelje kuće na osnovu nečega što mu je zvučalo dosadno na času“.

„Verujem da, kada bi se klincima u školi davali neki tako praktični primeri, oni bi se mnogo više zainteresovali“, dodaje Tamara.

Veliki problem, kaže Anić, za decu prestavlja rad sa podacima, pogotovo od kako svi svakodnevno koristimo internet.

„Broj podataka raste neverovatnom brzinom, a samo do pre dve godine se udesetostručio od početka pisane istorije“, kaže on.

Zbog toga je, objašnjava, manje važno da deca znaju da postoje neke informacije ili podaci.

„Najvažnije da znaju šta da rade sa njima“, dodaje.

Kokoška i aspirin – primer iz PISA testa

Idete da posetite rodbinu, koja se nedavno preselila na farmu da uzgaja piliće.

Pitate tetku: „Kako ste naučili da gajite piliće?“.

Ona kaže:

„Razgovarali smo sa mnogo ljudi koji uzgajaju piliće. I na Internetu postoji mnogo resursa.

Na primer, postoji forum o zdravlju kokoši koji volim da posećujem.

Nedavno mi je bilo od velike pomoći kada mi je jedna od kokoši povredila nogu. Pokazaću ti prepisku.“

Tetkina pitanja na forumu glase:

„Pozdrav svima!

Da li je u redu dati kokoši aspirin?

Ima dve godine i mislim da je povredila nogu.

Ne mogu da dođem do veterinara do ponedeljka, a veterinar se ne javlja na telefon.

Čini se da moja kokoška jako pati.

Želela bih da joj dam nešto da se oseća bolje dok ne odem do veterinara. Hvala na pomoći„.

Jedno od pitanja na koje deca treba da odgovore jeste – šta tetka želi da pita na forumu.

Ponuđeni odgovori su:

• Može li da da aspirin povređenoj kokoški
• Koliko često može dati aspirin povređenoj kokoški
• Kako da kontaktira veterinara u vezi sa povređenom kokoškom
• Kako može da odredi nivo bola povređene kokoške

Učenje napamet ili rešavanje problema

Anić je uključen u rad nekoliko institucija dopunskog obrazovanja i kaže da se deca takmiče u rešavanju problema, a ne samo učenju o njima.

Ovaj sistem počiva na tezi da nije bitno šta sve od opcija imaju deca, digitron ili internet, već je jedino važno kako to iskoriste.

„Kod nas je u školama zabranjen i kalkulator, a kamo li korišćenje interneta.

„Tako se stavlja akcenat na najniža znanja, učenje napamet, a to nije istraživački pristup učenju već samo puka reprodukcija“, kaže on.

Dodaje da nastavnicima ne treba da bude cilj da deca budu dobra na PISA testu, već nam je to samo „pokazatelj gde se nalazimo“.

„Srebrni metak za naše školstvo treba da bude timski rad i istraživački pristup učenju“, kaže on.

• Kako se razvijala pismenost u Srbiji
• Da li je ćirilici potrebna zakonska zaštita
• Koliko (ne) znamo o Vuku Karadžiću

Ana Karenjina i priznanica za poštu

PISA test pokazuje da 38 odsto tinejdžera nema osnovna znanja iz čitalačke pismenosti.

Nastavnica sprskog jezika Nina Tošić iz Pirota za BBC objašnjava da to ne podrazumeva da nisu znali „o čemu se radi u romanu Ana Karenjina“.

„Funcionalna pismenost na polju književnosti pomaže deci da uvide da je književnost metaforičan umetnički tekst koji treba da angažuje sve njihove kapacitete“, kaže ona.

„Iskustvo čitanja pomoglo bi da se savlada i bilo koji drugi tekst u budućnosti“.

Upravo je to tekst i sa kokoškom i aspirinom.

„Možda na prvi pogled ne deluje da je to povezano, ali postoji direktna veza između čitanja i zauzimanja stava, tako se vežba kritičko razmišljanje kod dece“, kaže Tošić.

„Često kod dece primeđujem da književnost posmatraju kao nešto što se mora, a ne nešto što će im u budućnosti koristiti“.

• Šta Džejn Ostin može da nas nauči o prevazilaženju teških trenutaka
• Vilijem Šekspir, „čarobnjak u razumevanju ljudske duše“ i pet vekova kasnije
• Šta sve niste znali o Dostojevskom: Pisac krimi romana, zatvorenik i prorok

Dodatni problem je, kaže ona, što „deca sve teže usvajaju pravopisne norme i sve je ih manje primenjuju“.

„Savremene informacione tehnologije njima nameću drugu vrstu komunikacije – naročito kada koriste društvene mreže, gde ima mnogo skraćenica, znaci interpunkcije su nestali kada oni pišu“, objašnjava Tošić.

Zato Tošić kaže da su petnaestogodišnjacima potrebna „detaljna upustva da sami popune uplatnicu“.

Ovo je jedini zadatak od koga je Tamara odmah odustala čak i da pita sina.

„Nema teoretske šanse da bi znao da popuni uplatnicu“, kaže ona.

„Ali ako bi se setio da to izgugla – onda bi rešio kao od šale“, dodaje.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]