Osećaj „čoveka na Mesecu“ – najveća medicinska otkrića prošle godine

Bila je to godina prepuna probuđenih nada u medicinskoj nauci – od otkrivanja načina da se leči neizlečivo, preko poništavanja paralize do održavanja mozga u životu i posle smrti.

„Bilo je to kao da sam prvi čovek na Mesecu“, izjavio je tridesetogodišnji Tibo.

On je opisivao trenutak kad je mogao da načini prve korake otkako je paralisan posle pada od pre dve godine.

On sada može da pomera sva četiri paralisana uda uz pomoć egzoskeleta koji kontroliše umom.

Njegovi pokreti, pogotovo hodanje, daleko su od savršenih, a robo-odelo koristi se samo u laboratoriji.

Ali istraživači kažu da bi ovaj pristup jednog dana mogao da unapred kvalitet života pacijenata.

• On zavisnost leči drugačije: „Sve počinje od traume“
• Šta su „ljudske himere“ i kako je Japan postao prva zemlja koja dopušta naučnicima da ih uzgajaju
• Lečenje depresije uskraćivanjem sna – metoda koja je podelila psihijatre

U međuvremenu, nervi unutar tela paralizovanih ljudi su „prespojeni“ tako da omoguće pokretanje njihovih ruku i nogu.

Pacijenti u Australiji sada mogu sami sebe da hrane, nanose šminku, okreću ključ u bravi, rukuju novcem i kucaju po tastaturi kompjutera.

Jedinstveni lek napravljen neviđeno brzo samo za jednu devojku

Lekari Mile Makovec izveli su naizgled nemogući poduhvat – devojčica sa smrtonosnom bolešću mozga dobila je jedinstven lek koji je stvoren od nule samo za nju i sve to za manje od godinu dana.

Njoj je postavljena dijagnoza smrtonosne i neizlečive Batenove bolesti.

Medicinski tim ove osmogodišnjakinje iz Bostona izveo je sekvenciranje čitavih genoma – detaljno istraživanje – Milinog DNK, njenog genetskog koda, i otkrio jedinstvenu mutaciju koja uzrokuje njenu bolest.

Kad su videli u čemu je greška, istraživači su pomislili da bi možda mogli da je isprave.

Osmislili su lek, isprobali ga na Milinim ćelijama i na životinjama u laboratoriji, i dobili dozvolu da ga upotrebe od američke Uprave za hranu i lekove.

Da bi se dobili lekovi iz laboratorije, da bi prošli kliničke testove i stigli do pacijenata, obično je potrebna decenija i po.

Mila sada doživljava mnogo manje napada, iako nije do kraja izlečena.

Stižu nam lekovi koji ućutkuju gene

Nova klasa lekova – po imenu lekovi za ućutkivanje gena – pokazala je sposobnost da preokrene prethodno neizlečive bolesti.

Gen je deo našeg DNK-a koji sadrži obrazac za pravljenje proteina, kao što su hormoni, enzimi ili sirovine za gradnju.

Ali naša DNK zaključana je unutar nukleusa ćelija i razdvojena od ćelijskih fabrika za proizvodnju proteina.

I tako naša tela koriste kratku nit genetskog koda, zvanu glasnik RNK-a, kako bi premostila jaz i prenela uputstva.

Lekovi koji ućutkuju gene ubijaju tog glasnika.

Sju Barel više ne pati od neizdrživih naleta bola koje izaziva njena akutna isprekidana porfirija.

A Vinsent i Nil Nikolas uzimaju lekove za ućutkivanje gena za bolest po imenu amiloidoza.

U pomoć priskaču virusi

Život Izabele Karnel Holdavaj spasio je eksperimentalni koktel virusa.

Telo ove tinejdžerke napala je smrtonosna i naizgled neizlečiva bakterija i ona je dobila manje od 1 odsto šansi za preživljavanje.

Svud po inficiranoj koži izbile su joj velika, crne, čirovite lezije.

I ona je završila na hitnom prijemu, gde je počela da joj otkazuje jetra, dok su joj se u telu formirale ogromne kolonije bakterija.

Ali lekari iz bolnice Grejt ormond strit isprobali su netestiranu „terapiju bakteriofagima“, koja koristi viruse da bi inficirala i ubijala bakterije.

Terapija bakteriofagima nikad nije postala opšteprihvaćen medicinski postupak, a ovo polje zasenilo je otkriće antibiotika, koji su mnogo lakši za upotrebu.

Ali sada se terapija bakteriofagima ponovo vraća zbog širenja supergripova koji su otporni na antibiotike.

Izabelin slučaj mogao bi da bude prvi od mnogih.

Novi pristup raku

Šarlota Stivenson, dvogodišnjakinja iz Belfasta, bila je jedna od prvih pacijentkinja koja je imala koristi od „revolucionarne“ nove klase lekova protiv raka.

Lekove za agnostiku tumora nije briga gde rak raste u telu dok god on u sebi sadrži specifičnu genetsku anomaliju.

Prvi, zvani latotektinib, odobren je za upotrebu širom Evrope.

Osmišljen je tako da napadne tumore sa genetskom anomalijom poznate kao genetska fuzija NTRK.

Ona može da se nađe u Šarlotinom sarkomu, kao i u nekim moždanim, bubrežnim, tiroidnim i drugim kancerima.

U međuvremenu…

Imunoterapija za rak doživela je ogromnu prekretnicu.

Lek koristi pacijentov vlastiti imuni sistem da bi se borio protiv raka i to je priča koju smo pomno pratili ove godine.

Sada više od polovine pacijenata preživljava smrtonosni rak kože (melanom) koji se pre samo jedne decenije smatrao neizlečivim.

Pre deset godina, tek bi svaki dvadeseti pacijent poživeo pet godina nakon što mu je postavljena dijagnoza poznog stadijuma melanoma. Većina bi umrla u roku od nekoliko meseci.

To je izuzetna i brza transformacija lečenja.

Prvi lek koji usporava demenciju?

Jedna američka farmaceutska kompanija kaže da je razvila prvi lek za usporavanje Alchajmerove bolesti.

Lek, po imenu adukanumab, praktično je antitelo koje čisti toksične proteine nagomilane u mozgu.

Saopštenje u oktobru bilo je ogromno iznenađenje, budući da je kompanija Biogen otpisala lek još u martu ove godine.

• Kad alkohol ošteti mozak: I zdravstveni problemi i osude
• Šest sati joj nije radilo srce, a onda je oživela
• Ukrštenice „ne zaustavljaju pad mentalnog zdravlja“

Potom je ponovo pregledala dokaze koji su pokazali da oni koji su uzimali najveće doze jesu imali pozitivne efekte i povratili su više sećanja, jezičkih sposobnosti i bili su bolji u svakodnevnim zadacima kao što je spremanje, kupovina i pranje veša.

Ukoliko lek bude bio odobren, što nije zagarantovano, biće to jedan od najznačajnijih trenutaka u savremenoj medicini.

Novi tip demencije

Demencija je simptom koji se nalazi kod mnogih bolesti mozga, a najčešće obeležje je gubitak pamćenja.

Alchajmerova bolest najčešći je oblik demencije a drugi uključuju vaskularnu demenciju, demenciju sa Levijevim telima, frontotemporalnu demenciju, demenciju Parkinsonove bolesti, amiotrofičnu lateralnu sklerozu.

Sada je na taj spisak dodata i „limbički predominantna uzrasna TDP-43 encefalopatija“ ili mnogo prostije „Late“.

Razdvajanje blizanaca

Jedna od naših najčitanijih priča ove godine bilo je razdvajanje sijamskih blizanaca.

Safa i Marva rođeni su spojenih lobanja i nikad nisu mogli da vide lica jedan drugom.

Ne postoje zvanične brojke koliko se često to dešava, ali prema jednoj proceni sijamski blizanci spojeni lobanjama rađaju se jednom na svakih 2,5 miliona porođaja.

Većina ne poživi duže od jednog dana.

Da bi se razdvojili bilo je potrebno mnogo operacija, mesec dana teškog rada i ekspertiza stotine bolničkih radnika.

Svinjski mozak delimično oživljen četiri sata posle smrti

Linija između života i smrti postala je zamagljenija 2019. godine.

Svinjski mozgovi bili su delimično oživljeni četiri sata nakon što su životinje ubijene.

Studija je pokazala da smrt moždanih ćelija može da se zaustavi i da su neke veze u mozgu povraćene.

Ovaj podvig izveden je ritmičkim pumpanjem sintetičke krvi oko obezglavljenih mozgova.

Iznenađujuća otkrića osporavaju ideju da mozak odlazi u nepovratni pad svega nekoliko minuta nakon što je dotok krvi prekinut i može da dovede do novog lečenja moždanih oštećenja i poremećaja.

Međutim, nije bilo signala iz mozga koji bi ukazali na postojanje budnosti ili svesnosti.

Novi alat za manipulaciju DNK

Novi način izmene životnog koda mogao bi da koriguje 89 odsto grešaka u DNK koje izazivaju bolesti.

Tehnologija, zvana primarna izmena, opisana je kao „genetski procesor reči“ koji može precizno ponovo da ispiše genetski kod.

To vam je pomalo kao pritiskanje CTRL-F da bi se pronašao deo teksta koji želite da promenite, potom pritiskanje CTRL-C i CTRL-V da biste preko njega ubacili novi tekst (ili tipka „komand“ ukoliko ste korisnik Meka).

Postoji nekih 75.000 različitih mutacija koje mogu da izazovu bolesti kod ljudi, a istraživači kažu da primarna izmena može da popravi skoro devet od deset njih.

Već je upotrebljena u laboratoriji da ispravi štetne mutacije, uključujući one koji izazivaju srpsastoćelijsku anemiju i Tej-Saksovu bolest (retko i smrtonosno nervno stanje).

Vraćanjeglasova ljudima

Naučnici su razvili implantat u mozgu koji može da očitava misli ljudi i pretvara njihove misli u govor.

Prvo se u mozak ubaci elektroda da bi mogla da primi električne signale koji manevrišu usnama, jezikom, glasovnim aparatom i vilicom.

Potom se iskoristi moćna kompjuterska mašina za simulaciju onoga kako ti pokreti u ustima i grlu oblikuju različite zvuke.

To za posledicu ima sintetizovani govor koji dopire iz „virtuelnog glasovnog trakta“.

Nije savršen.

Ako poslušate ovaj snimak sintetizovanog govora:

videćete da on nije kristalno čist (na snimku se kaže: „dokaz koji tražite nije zabeležen u knjigama.“)

Tim sa Univerziteta u Kaliforniji, u San Francisku, kaže da bi ova tehnologija mogla da pomogne ljudima kad ih bolest liši sposobnosti govora.

E-cigarete zaista pomažu pušačima kod odvikavanja

Vapovanje se našlo na meti oštrih kritika ove godine.

Više od 2.400 ljudi moralo je da primi bolničko lečenje a bilo je i 50 smrti u SAD-u od „oštećenja na plućima povezanih sa upotrebom e-cigareta ili proizvoda za vapovanje“.

U međuvremenu, jedan tinejdžer je skoro umro nakon što je vapovanje izazvalo katastrofalnu reakciju u njegovim plućima.

Ali eksperti su nastavili da ističu da je vapovanje bezbednije od pušenja duvana i ove godine je dobijen konačan dokaz da vapovanje pomaže pušačima prilikom odvikavanja od pušenja.

Ispitivanje, objavljeno u Časopisu za medicinu Nove Engleske, pokazalo je da je 18 odsto pušača koji su ga koristili da bi se odvikli nije pokleklo ni posle godinu dana, za razliku od 9,9 odsto onih koji su koristili tradicionalne zamene za nikotin.

Druge stvari koje su nam zapale za oko:

* Istraživači su proizveli nikad viđene slike bebinog srca dok je još u materici.

* Male boginje imaju poguban uticaj po imuni sistem tela koji bi godinama mogao da oteža borbu protiv infekcija.

* Poreklo poremećaja u ishrani anoreksie nervose nalazi se i u mozgu, i u telu, sa promenama utisnutim u DNK nekih ljudi, promenivši tako način na koji obrađuju masti i šećere.

* Izračunata je krajnja granica ljudske izdržljivosti – naučnici su analizirali trku od 3.000 milja, Tur de Frans i druge elitne sportske događaje.

* Ishrana bogata bananama, leblebijama i kikirikijem može da da podstrek dobrim crevnim bakterijama i pomogne neuhranjenoj deci da se razvijaju.

* Ljudi uporno prave nove moždane ćelije tokom čitavog života (dobro, makar do 97. godine), prema studiji o ljudskom mozgu.

* „Pumpajuća“ zakrpa koja sadrži milione živih, pulsirajućih matičnih ćelija mogla bi da popravi oštećenje nastalo od srčanog udara.

* Gljiva – genetski unapređena tako da proizvodi paukov otrov – može ubrzano da ubije ogromne količine komaraca koji šire malariju.

* Superhlađenje ljudske jetre na -4C utrostručuje vreme koliko može da se čuva pre transplantacije, za razliku od onoga kad se stavlja na led.

* Možda vas neće iznenaditi, ali hrana koju jedemo gura 11 miliona nas u preranu smrt svake godine.

* Naučnici su rastavili rak deo po deo kako bi otkrili njegove slabosti i dobili nove ideje za lečenje.

* Skoro svako može da smanji rizik od demencije i do za trećinu, čak i ako je ona nasledna, ukoliko živi zdravim životom.

Pratite Džejmsana Tviteru.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]