Papa Franja tokom trećeg dana istorijske posete Iraku obilazi delove severnog Iraka koji su držali militanti Islamske države.
Na meti Islamske države koja je 2014. zauzela taj region uz kršenja ljudskih prava, bili su i hrišćani.
Papa je održao molitvu među ruševinama crkava u Mosulu, bivšem uporištu Islamske Države, pre nego što se sastao s vernicima u Karakošu.
Putovanje nastavlja misom u Irbilu, a očekuje se da će joj prisustvovati 10.000 ljudi uprkos zabrinutosti zbog korona virusa.
Postoji bojazan da bi misa mogla postati pogodno mesto za širenje korona virusa.
- Kakvi su, zapravo, odnosi Srbije i Vatikana
- Nadbiskup Hočevar: „Nedostatak zajedništva zbog straha od pandemije rađa nove bolesti“
- Papa Franja podržao istopolna građanska partnerstva
Četvorodnevno putovanje, koje je počelo u petak, prvo je papino putovanje u inostranstvo od početka pandemije i prva poseta poglavara Katoličke crkve Iraku u istoriji.
Šta papa Franja obilazi u nedelju?
Helikopterom je otputovao do Mosula, gde je posetio Crkveni trg da se pomoli za žrtve rata, u kom je stradalo hiljade civila.
Okružen ruševinama četiri crkve na trgu, rekao je da je egzodus hrišćana iz Iraka i šireg Bliskog istoka naneo nesagledivu štetu ne samo pojedincima i zajednicama, već i društvu koje ostavljaju za sobom.
Osvrćući se na istorijsku regiju Mesopotamija, koja je pokrivala veći deo modernog Iraka, pa i Mosul, papa Franja je rekao:
„Koliko je surovo što je ovu zemlju, kolevku civilizacije, trebalo da zadesi tako varvarski udarac, u kom su uništene drevne bogomolje i mnogo hiljada ljudi – muslimana, hrišćana, Jezida i drugih – prisilno raseljeno ili ubijeno.
„Međutim, danas ponovo potvrđujemo uverenje da je bratstvo izdržljivije od bratoubistva, da je nada moćnija od mržnje, da je mir moćniji od rata.“
Pripadnici Islamske države oskrnavili su hrišćanske bogomolje, odsecajući glave verskim statuama i podmećući bombe-zamke.
Desetine hiljada hrišćana pobeglo je iz regiona pod njihovom kontrolom, dok su oni koji su ostali suočeni sa krađom imovine i morali su da biraju između plaćanja poreza, prelaska u islam, odlaska ili smrti.
Krst podignut na Crkvenom trgu u čast papine posete izrađen je od drvenih stolica spasenih iz crkava širom regiona, izveštavaju mediji sa Bliskog istoka.
Papa Franja se prethodno u subotu sastao sa jednim od najmoćnijih ličnosti šiitskog islama.
Razgovarali su o položaju hrišćanske manjine u toj zemlji.
Iz kancelarije velikog ajatolaha Alija al-Sistanija, duhovnog vođe miliona šiitskih muslimana, naveli su da je razgovor bio posvećen miru u ovoj zemlji.
Njihov sastanak mnogi vide kao simboličan trenutak posete.
Ovo je prvo međunarodno putovanje pape od početka pandemije, a ujedno je i prva poseta poglavara Rimokatoličke crkve Iraku u istoriji.
Kovid-19 i bezbednosni izazovi čine ovo putovanje i najrizičnijim do sada.
Papa je rekao da se oseća „obavezanim“ na ovo „simbolično“ četvorodnevno putovanje, tokom kojeg će obići nekoliko mesta.
Papa Franja je zahvalio ajatolahu zbog toga što je „podigao glas u odbranu najslabijih i najprogonjenijih“.
Poruka mira šiitskog vođe, dodao je, potvrđuje „svetost ljudskog života i važnost jedinstva iračkog naroda“.
Prijemi kod povučenog ajatolaha su retki, ali sa papom je razgovarao oko 50 minuta, bez maske.
Papa Franja je kasnije putovao u drevni grad Ur, gde hrišćani, muslimani i jevreji veruju da je rođen prorok Abraham.
„Sa ovog mesta, gde je vera rođena, sa zemlje Abrahamove, uverimo se da je Bog milosrdan i da je najveće bogohuljenje mržnja prema braći i sestrama“, rekao je poglavar katoličke crkve osuđujući ekstremizam u ime vere.
Posetu obezbeđuje oko 10.000 pripadnika snaga bezbednosti Iraka, dok se u isto vreme uvode zabrane kretanja kako bi se sprečilo širenje korona virusa.
Neke šiitske militantne grupe su se navodno protivile poseti, navodeći da je turneja nastavak mešanja Zapada u unutrašnja pitanja zemlje.
Veoma simbolično
Analiza Marka Lovena, dopisnika iz Rima
Ovo je bio sastanak na koji se godinama čekalo: susret lidera katoličke crkve i jednog od najmoćnijih ličnosti šiitskog islama – velikog ajatolaha Al-Sistanija.
Za papu koji rado pruža ruku drugim verama, ovaj sastanak je možda i najsimboličniji trenutak posete.
Hrišćanska zajednica je u Iraku godinama trpela nasilje sunitskih ekstremista. Ali boje se i prisustva naoružanih šiitskih grupa – dok vrhovnog sveštenika doživljavaju kao umerenog.
Papa je posetio Ur, drevno mesto rođenja proroka Abrahama, nadajući se da će biblijska figura koju poštuju hrišćani muslimani i jevreji doprineti pomirenju.
- Papa ukida pravilo „pontifikalne tajne“ u slučajevima seksualnog zlostavljanja
- Da li će katolička crkva prihvatiti oženjene sveštenike
Koliko su hrišćani u Iraku ugroženi?
Jedna od najstarijih hrišćanskih zajednica sve je manja – u poslednjih 20 godina je opala sa 1,4 miliona na oko 250.000 vernika, što je manje od jedan odsto populacije.
Mnogi su napustili zemlju, tražeći spas od nasilja koje potresa zemlju od američke invazije 2003, kojom je svrgnut Sadam Husein.
Desetine hiljada je rasejano kada su 2014. godine militanti sunitske Islamske države pregazili severni Irak, uništavajući istorijske crkve, zaposedajući imanja i nudeći hrišćanima izbor – da plate porez, promene veru, odu ili umru.
Prema izveštaju američkog Stejt departmenta o verskim slobodama u Iraku iz 2019. godine, hrišćani, kao i suniti, žalili su se da ih šiitske snage maltretiraju i diskriminišu u obrazovanju.
Papa je po dolasku u petak rekao da bi hrišćanska zajednica u Iraku trebalo da ima istaknutiju građansku ulogu, sa punim pravima, slobodama i odgovornostima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
