Petkom za budućnost: Iz Novog Pazara u svet za očuvanje planete

Alija Madžović ima 13 godina, živi u Novom Pazaru i danas sa grupom mladih iz svih delova sveta učestvuje na skupu Petkom za budućnost.

Umesto na ulicama, tokom vanrednih okolnosti, okupili su se na internetu i preko aplikacije Zum pričaju o životnoj sredini.

„Svi aktivisti vole druženje i akcije i kada je nastala ova situacija bilo nam je žao što nećemo moći da pravimo skupove na ulici, pa nam ideja o digitalnom štrajku mnogo znači“, priča Alija za BBC na srpskom.

Skupovi Petkom za budućnost održavaju se širom planete od 2018. godine. Sve je počelo od tronedeljnog štrajka Grete Tunberg ispred švedskog parlamenta kojim je zahtevala smanjenje emisija ugljen-dioksida

Od tada su se skupovi održavali petkom, a u Srbiji je prva akcija organizovana na proleće 2019.

• Priča o Greti Tunberg: Od tinejdžerke do simbola eko-pokreta
• Mladić sadi novu šumu u selu kod Čačka da bi „proizvela kiseonik za sve nas“
• Kako vi možete pomoći ugroženim životinjama Srbije

Protesti u virtuelnom svetu

Alija je osnivač pokreta Petkom za budućnost u Novom Pazaru i kaže da je dobro da sada postoje ovakva onlajn okupljanja na kojima mogu da razmenjuju iskustva sa vršnjacima iz svih delova sveta, ali i da razgovaraju sa stručnjacima iz oblasti ekologije.

„Mnogi misle da samo deca i mladi učestvuju u ovim razgovorima, ali bilo je makar sto starijih koji su nam se pridružili. Na jednom od prethodnih onlajn skupova bilo je oko hiljadu nas“, kaže Alija.

Stariji su stručnjaci iz različitih oblasti ekologije, predstavnici autohtonih naroda i aktivisti sa kojima mladi razgovaraju o klimatskim promenama, agrikuluturi i održivom razvoju.

Decu iz različitih delova sveta interesuju drugačije teme, a Alija kaže da se u tome vidi razlika u obrazovanju o ekološkim pitanjima mladih iz različitih zemalja.

„Naši stavovi su malo drugačiji od stavova dece iz drugih zemalja, jer je pitanje ekologije kod njih zastupljenije nego kod nas, kako u obrazovnom sistemu, tako i u medijima.

„Nas više zanima kako možemo da utičemo na političare i stručnjake da urade nešto povodom ekologije, zanima nas kako da poboljšamo zakone u vezi sa zagađivanjem, dok deca iz drugih zemalja postavljaju složenija pitanja o agrikolturi i održivom razvoju“, kaže Alija.

„Njima je sistem drugačiji, oni u školi uče o ekologiji, dok u je našem obrazovnom sistemu nema kao posebnog predmeta, već se u osmom razredu malo pominje u okviru biologije.“

I Alija u svom gradu pravi redovna okupljanja, za to ima podršku vršnjaka. Ipak, kaže da je potrebno uvođenje ekologije u školski sistem.

„Krenuli smo samostalno da organizujemo male skupove, a onda i veće. Imali smo neke radionice. Na ulicama smo imali desetak štrajkova, a od početka pandemije, pet onlajn skupova“, objašnjava.

Ovakvi skupovi, osim razmene mišljenja i učenja o klimatskim promenama, dobra su prilika za učenje engleskog jezika, novih stvari i sticanje drugačijeg iskustva, kaže ovaj trinaestogodišnjak iz Novog Pazara.

Njegov spisak najvećih ekoloških problema je dug – zagađenost vazduha, to što fabrike nemaju filtere, nedovoljna pošumljenost, zagađene reke, nepostojanje sistema za prečišćavanje otpadnih voda.

„Država bi trebalo više da ulaže u solarne sisteme i održivi razvoj. Svi mi mladi želimo da živimo u čistom gradu, u prirodi, a ne u smeću i prljavštini.

„Želimo svet bez klimatskih promena, želimo prirodu, želimo više drveća.“

https://www.instagram.com/p/B_URkJ4HUZ_/

Alija se za ekologiju zainteresovao preko obrazovnih emisija na televiziji.

Za ono što sada radi ima veliku podršku vršnjaka, dok je, kaže, s nastavnicima teže, „jer u obrazovnom sistemu nema ekologije“.

Kako razgovarati s decom o klimatskim promenama?

Klimatske promene su složena tema za odrasle. Kako ih onda najbolje približiti deci?

Odgovor na ovo pitanje zna Nataša Jančić, osnivačica i aktivstkinja udruženja Mini eko zona.

„Klimatske promene su višeslojan problem pa samim tim i komplikovan termin za decu. Ne opterećujem ih mnogo pojmovima, jer smatram da je od razgovora mnogo važnije naše ponašanje kojim im dajemo primer“, kaže Nataša.

• Džef Bezos, vlasnik Amazona: kako potrošiti deset milijardi dolara za očuvanje planete
• Klimatske promene: Dvanaest godina za spas planete? Pre će biti 18 meseci
• Za život nam nije dovoljna jedna Zemlja

Deca lako i brzo usvajaju i povezuju i ako od najranijeg uzrasta usvoje eko navike, odgovori će im se sami nametati.

„Za početak, dovoljno je da znaju da je sve u prirodi povezano i da se menja, a da mi ljudi najviše utičemo na te promene i to najčešće negativno.

„Zato je važno da svako od nas daje pozitivan doprinos promenom životnih navika, malim eko stvarima koje svakodnevno radimo“, kaže Nataša.

Ona je analitičarka zaštite životne sredine i do sada je održala više od dvadeset ekoloških radionica deci predškolskog i školskog uzrasta, baveći se najviše temom negativnog uticaja plastike na životnu sredinu.

Vodi i sajt Mini eko zona čija je misija da inspiriše odrasle na akciju i nauči decu da osećaju prirodu, da je vole i čuvaju.

„Blog Mini eko zona zamišljen je kao mesto za razmenu informacija i motivacija sa drugim ljubiteljima prirode i roditeljima koji žele da se pokrenu i vaspitavaju decu u ekološkom duhu.

„Posle dve godine blogovanja, Mini eko zona je prerasla u Udruženje, malo i skromno ali sa velikom misijom – da radimo na ekološkoj edukaciji dece i mladih.

Nataša i njena porodica primer su kako se prema prirodi treba ponašati i kažu da kada jednom zavolite prirodu, od nje se ne možete odljubiti.

„Želim vam da se zaljubite u prirodu. Budite avanturisti i primer deci. Izađite u šumu ili pored reke, šetajte, posmatrajte, osluškujte, upijajte mirise, učite zajedno, čuvajte je.“

U sredu 22. aprila, obeležen je poseban dan za planetu. Više od 150 zemalja širom sveta u doba krize izazvane korona virusom obeležilo je 50. put Dan planete Zemlje.

„Pre 50 godina, kao posledica sve većeg zagađenja usled procesa industrijalizacije, Dan planete Zemlje je bio odgovor naučnika i građana na ekološke katastrofe koje su tada eskalirale, poput izlivanja nafte u mora i okeane, zagađenja vode i vazduha“, saopštio je Svetski fond za prirodu.

Iako je, kako je navedeno, za pola veka dosta urađeno, pre svega donesenim zakonima i konvencijama, „planeta Zemlja je ipak na izmaku snage kao posledica ljudskih aktivnosti“.

„Najviše zbog upotrebe fosilnih goriva, uglja, nafte i drugih derivata, te prekomernog korišćenja prirodnih resursa.

„Najnoviji Kopernikusov izveštaj Stanje klime u Evropi 2019 svedoči da je 2019. bila najtoplija godina za evropski kontinent od kada merenja postoje, dok je količina padavina u novembru bila četiri puta viša u odnosu na prosečne vrednosti“, navodi se u saopštenju Svetskog fonda za prirodu.

Kako se dodaje, odlaganje donošenja ozbiljnih i dugotrajnih mera koje nas pripremaju za posledice klimatskih promena ima svoju cenu, što zemlje Balkana posebno osećaju.

• Kviz za Dan planete Zemlje: Koliko poznajete planetu na kojoj živite
• Klimatske promene u sedam tačaka: Gde smo, gde idemo i koliko je loše

„Protekle zime udisali smo vazduh koji spada među najzagađeniji na svetu, čemu neosporno doprinose zastarele termoelektrane na ugalj, odnosno potrošnja uglja za grejanje objekata i druge potrebe.“

Prošla godina bila je jedan od najtoplijih u proteklih 10, širom planete buktali su požari, neke vrste su došle do ivice izumiranja.

Bilo je i pozitivnih koraka poput odluke Evropske unije da zabrani upotrebu jednokratne plastike, odluke Srbije da zabrani upotrebu tankih plastičnih kesa, zabrane uvoza starih automobila.

Od proglašenja pandemije korona virusa i blokade većeg dela sveta govori se i o tome koliko sve to utiče na životnu sredinu. Kako i u kojoj meri, saznaćemo kada stignu detaljni izveštaji naučnika iz ove oblasti.

Do tada, obratite pažnju na sopstvene postupke i „ne zaboravite da našu Zemlju treba da slavimo i volimo svaki dan“, poručuje Nataša Jančić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]