Crveni plamen što bukti braonkasto-zelenim poljem i dim koji kulja svuda unaokolo, slika je i prilika kakvu svake godine s jeseni možemo videti na brojnim usevima širom Srbije.
Pred smiraj poljoprivredne sezone, posebno u oktobru, pojedini zemljoradnici pale strnjiku – žetvene ostatke, izazivajući tako požare koji škode tlu, ali i ljudima.
„Zemljište je živ organizam i paljenjem strnjišta se uništava, degradira se njegova struktura i zemljišna mikroflora“, kaže Jegor Miladinović, direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, za BBC na srpskom.
Doktor poljoprivrednih nauka i profesor dodaje da paljenjem „gubimo na zelenišnom đubrivu“ jer posle žetve ostaje „organska materija koja se razgrađuje, pošto se zaore“, pa se tako i „poboljšava zemljišna struktura“.
- Požari u Srbiji: „Vatra preti da uništi i spali sve“
- Koje muke more srpske zemljoradnike i ima li rešenja
- Kako domaće životinje podnose vrućine u Srbiji
Strnjika je prethodnih godina gorela u različitim delovima Vojvodine, Pomoravlja, Stiga i drugim delovima Srbije.
Tokom 2018. zapaljen je poljoprivredni otpad na površini većoj od 500.000 hektara, dok je prošle godine zabeleženo oko 15.000 požara na otvorenom.
Država je početkom septembra pokrenula kampanju „Ne pali strnjiku“ kako bi se „zaustavila štetna praksa paljenja žetvenih ostataka“, podsećajući i da je protivzakonita.
Prema podacima portala za mapiranje paljenja žetvenih ostataka – dim.rs do sada je tokom 2023. zabeleženo 7.411 požara na poljoprivrednom zemljištu.
Zašto ljudi pale strnjiku?
Strnjika se obično pali posle žetve, a postoji nekoliko razloga zašto se neki poljoprivrednici odlučuju na ovakav korak.
„Pretpostavljam da se na taj način brže oslobode žetvenih ostataka i jeftino im je.
„Ne moraju da pale traktor, da troše naftu, da obavljaju agrotehničku operaciju ljuštenja strnjišta, nego jednostavno zapale, to nestane i njiva im je onda čista“, smatra Jegor Miladinović.
Ljuštenje strnjišta je agrotehnička mera obrade zemljišta, koja se primenjuje da bi se oranica pripremila za setvu naredne kulture i, između ostalog, podrazumeva zaoravanje žetvenih ostataka.
Tako, na primer, slama ili kukuruzovina postaju svojevrsno đubrivo.
Zbog toga Miladinović smatra da je paljenje „loša praksa“ jer umesto organske materija kojom bi se „nahranilo zemljište“ prilikom zaoravanja, na njivi ostaje „pepeo i zgarište“.
„Mi i ovako ne koristimo onoliko organskog đubriva koliko bi trebalo, i zbog nedostatka stočnog fonda, da bismo održali zemljište kao živi organizam u dobrom stanju.
„Da bi zemljišni agregati, bakterije, mikroorganizmi i sve ono što postoji u zemljištu moglo normalno da funkcioniše“, objašnjava doktor poljoprivrednih nauka.
Kaže da to ljudi mahom čine jer ne razmišljaju dugoročno.
„Da ja imam neku zemlju, vodio bih računa o tome.
„To je moja zemlja, sigurno ne bih degradirao i pravio štetu, nego bih gledao da joj povećam vrednost i sadržaj organske materije da bih imao bolji prinos u godinama koje dolaze“, ističe Miladinović.
Pored smanjenja troškova, pojedini zemljoradnici primenjuju ovaj metod jer navodno smatraju da „pepeo koristan kao izvor hranljivih materija za biljke“.
Koje su posledice po prirodu i čoveka?
Paljenje strnjike nosi višestruke štetne posledice, kako po čoveka, tako i po prirodu.
Jedna od njih je zagađenje vazduha.
Usled paljenja dolazi do emitovanja veće količine ugljen-dioksida koji je najveći uzročnik efekta staklene bašte, te na taj način utiče na klimatske promene zbog kojih su, kažu naučnici, sve češće ekstremne vremenske nepogode od kojih stradaju i usevi.
Efekat staklene bašte je proces koji dovodi do prekomernog zagrevanja Zemljine površine, a pored ugljen-dioksida, grupi ovih gasova pripadaju i vodena para, metan, azot-suboksid i hlorofluorokarbonati.
Igor Jezdimirović iz udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“, kaže da se spaljivanjem strnjike uništavaju mikroorganizmi površinskog sloja zemljišta, koji su izuzetno važni za njegov kvalitet.
Tako se uništava azot, koji naknadno treba nadosmestiti đubrivom, smanjuje plodnost i sadržaj humusa.
„Podsetiću da se samo jedan centimetar stvara 100 godina u idealnim uslovima, tako da kada uništimo plodni deo zemljišta, površinski, ili mu smanjimo kvalitet, u suštini uništavamo resurs koji je neobnovljiv sa našeg stanovišta“, govori Jezdimirović za BBC na srpskom.
Dodaje da u ovim požarima stradaju i različite životinjske vrste koje na ovim njivama žive.
Ova zastarela i štetna praksa je i visoki bezbednosni rizik po čoveka, saobraćaj i imovinu, neretko izazivajući veliku materijalnu štetu.
Zabeleženi su i slučajevi gde su pojedinci koji su se zadesili na njivi izgubili život.
„Sve su to razlozi zašto je to zakonom zabranjeno“, zaključuje Jezdimirović.
- „Ne smem ni da razmišljam o penziji“ – kako u Srbiji žive sezonske radnice
- Afrička svinjska kuga na Balkanu: Šta mogu biti posledice neizlečive bolesti
- Kako su nastale beogradske pijace, „stomak, srce i duša grada“
Zakonski propisi
Zakonski propisi su jasni – paljenje strnjike je zabranjeno i kažnjivo.
Zakonom o poljoprivrednom zemljištu zabranjeno je „spaljivanje organskih ostataka posle žetve useva“.
Spaljivanje „biljnih i ostataka strnih useva“ je zabranjeno i Zakonom o zaštiti od požara, a propisana novčana kazna za ovaj prekršaj je 10.000 dinara za fizičko lice.
Zaprećena kazna za pravno lice za isti prekršaj je od 300.000 do milion dinara.
Šta nam je činiti?
Iako je poznato koliku štetu paljenje strnjike nanosi usevima i ljudima, pojedini zemljoradnici od ovog metoda ne odustaju.
Igor Jezdimirović smatra da je rešenje u poštovanju zakona i sankcionisanju prestupnika.
„Dok god ne budete imali sisteme da kaznite onoga ko neće da razume i prihvati nešto što nanosi štetu svima, nemate mogućnost da sprovedete zakone i da to sankcionišete“, smatra on.
Kaže da je sada lakše utvrditi ko je „palio njivu“ na osnovu dostupnih satelitskih snimaka.
„Ko je palio strnjiku, ne dodeljuje mu se subvencije određeni broj godina ili neki drugi način sankcionisanja, na državnim organima je da vide šta će“, dodaje Jezdimirović.
A postoje i drugačije metode.
Početkom septembra u Srbiji je pokrenuta „kampanja od nacionalnog značaja“ pod sloganom „Ne pali strnjiku“.
Profesor Jegor Miladinović kaže da njegov Institut za ratarstvo i povrtarstvo, inače institut od nacionalnog značaja, drži razna predavanja i edukacije farmera, proizvođača i agronoma, kroz razne vidove događaja.
Jednom godišnje organizuju i Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije gde, između ostalog, govore i o „potrebi očuvanja naših prirodnih bogatstava kao što je zemljište“.
„Držimo predavanja po raznim selima, ali iako ih mi edukujemo, a postoji i zakonska regulativa, to se opet događa“, kaže Miladinović.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
