Požar na Staroj planini: Meštani Toplog Dola – tihi heroji u borbi protiv vatre

Vetar je iznova raspirivao vatru, a meštanima koji supokušavali da zaustave požare u blizini sela Topli Do, izgledalo je kao da će Stara planina kakvu poznaju nestati zauvek.

„Požar je goreo na mestima do kojih čovek ne može da dođe. Zato nam nije bilo spasa sve do dok nije počela da pada kiša. Ne želim da razmišljam šta bi se desilo da nije pala“,priča Miljan Stojanović, Toplodolac koji je sa ostalim meštanima pomagao vatrogascima da ugase vatru koja je pretila da uništi „pluća Balkana“.

Požar koji je došao iz pravca Bugarske nije bilo moguće ugasiti i zbog konfiguracije terena koja je po njegovim rečima – katastrofalna.

„Četiri dana smo gasili požar, ali nismo bili mnogo uspešni jer to što smo danju gasili, noću bi se vraćalo“, rekao je on za BBC u telefonskom razgovoru, dok je obilazio neke lokacije i proveravao da li je vatra zaista svuda ugašena.

• Požari u Srbiji: „Vatra preti da uništi i spali sve“
• Zašto su borci za opstanak reka Srbije spremni da žrtvuju i sopstvenu slobodu
• Stara Planina: Kako je selo Dojkinci dobilo šansu za novi život

I u ovoj akciji meštani Toplog Dola, kao i u slučaju sprečavanja izgradnje mini hidrolektrana, prepoznatljivi su po jednom – po zajedništvu.

„To se prvo probudi među meštanima koji su ugroženi. Svi koji su mogli da rade, radili su kao jedan“, dodaje Aleksandar Panić, jedan od članova inicijative za zaštitu reka koji se pridružio borbi protiv požara.

Meštani – skromni junaci

Kao odlični poznavaoci ovih strmih i stenovitih predela, meštani su vodili grupe od ukupno oko dvesta vatrogasaca i pripadnika žandarmerije kroz nepristupačna područja.

Jedan od njih je bio i Miljan Stojanović , koji ističe da je to jedan od najvećih uspeha koji su meštani mogli da postignu tih prvih dana.

Svakog jutra između 4 i 5 ujutru, ekipe meštana i vatrogasaca su kretale iz Toplog Dola, radeći sve dok ne padne mrak.

„Gorivo, hrana, dobra volja, malo hrabrosti i to je to“, kaže skromno Stojanović, iza kojeg se kriju neprespavene noći i dani ispunjeni umorom i stresom.

U selu od tridesetak stanovnika, prethodnih noći se kuvala večera za preko stotinu pomagača koji su noćili u selu, a vatrogasne jedinice su obezbeđivale hranu za teren.

Miljan Stojanović dodaje da se poslednjeg dana gašenja uključio i Štab za vanredne situacije grada Pirota i obezbedio im gorivo neophodno za prevoz.

„Jedina zamerka je to što ih nije bilo prva dva-tri dana“, kaže on.

Solidarnost u borbi za prirodu

Brigadama i stanovnicima Toplog Dola u pomoć je priteklo i nekoliko članova grupe Odbranimo reke Stare planine.

Oni su pored gašenja imali zadatke i da kontrolišu određene doline gde se požar spuštao prethodnih dana, koji se, kako kaže jedan od njih, Aleksandar Panić, „uz pomoć prirode sam ugasio“.

Oči u oči sa vatrom koja guta prirodu, kaže da je više osećao bes i jed jer je došlo do požara koji je možda ranije mogao da bude zaustavljen. Nije se plašio.

„Kakav strah da imam kada sam tu sa ljudima koji znaju svoj posao“, priča Panić za BBC na srpskom.

Sam teren je, po rečima ljudi na licu mesta, prilično težak i vatra se spuštala u doline u kojima se neretko nalaze vodopadi. Nagib je ogroman, puno je stena, a šume su strme.

Oni koji su gasili vatru bi jednostavno došli do jedne tačke ovih dubokih dolova koji su zatvoreni šumom. Ako bi vatra zahvatila neki pojas, ne bi bilo više vazduha i ljudi bi morali da se evakuišu.

Najkritičnija tačka je bila ispod Midžora, kod mesta Dugo Bilo, objašnjava Stojanović.

Tu je požar bio velikih razmera i pretio je da dođe do pojata u kojima se nalazi oko 150 goveda, kao i seno spremljeno za njihovu prehranu tokom zime.

Posle toga bi, kako kaže, došao na red i Topli Do.

Svo ljudstvo je poslato da brani ovo mesto, ali je „ kiša došla kao blagodet“ i požar na Staroj planini je lokalizovan.

I meštani iz okolnih mesta želeli su da pomognu – ali Stojanović kaže da nisu smeli da puštaju ljude koji nemaju iskustva sa putevima, planinama, stenama, „a kamo li sa požarima“.

„Nismo smeli da dopustimo da stignu negde gore da ne bi doveli svoj život u opasnost i nama napravili problem“, kaže on.

Miljan Stojanović je rođeni Toplodolac, godinama živi i radi u Pirotu, ali gotovo svaki slobodan trenutak provodi u selu.

Svedoci lepote i nesreće Stare

Ekipi iz Toplog Dola su se, na jedan dan, pridružili njihovi saborci u borbi za zaštitu reka, planinari i fotografi iz Niša Milan Simonović i Nemanja Jovanović koji godinama unazad pasionirano beleže lepote Stare planine.

„Bolan je osećaj kada to vidiš, nerealno je.

„Bolno za sve nas, bolno za prosečnog čoveka, a kamo li za one koji ovo mesto vole više od rodnog mesta i tamo provode najlepše trenutke u svom životu“ priča Simonović za BBC.

Kaže da su imali potrebu da budu na licu mesta i da vide u kakvom su psiho-fizičkom stanju njihovi prijatelji Toplodolci, ali i „da dokumentuju Staru i u ovom nesrećnom izdanju“.

Pre svega, želeli su da budu neka vrsta moralne podrške meštanima, znajući da fizički ne mogu mnogo da im pomognu u gašenju požara.

Veliki problem u gašenju požara je to što nema puteva i infrastrukture – nešto za šta su Simonović i njegovi prijatelji kao „prirodnjaci“ navijali.

Zbog toga su vatrogasci, kako kaže, mogli samo donekle da se voze da bi put nastavili peške, a oprema koju koriste u tom slučaju je vrlo skromna.

Zajedno sa Panićem i drugim volonterima, planinari iz Niša su pokušavali da saniraju zapaljeno lišće i sitno rastinje dok su vatrogasci proveravali koja stabla u šumi bi mogla da padnu.

Većinom je to bilo drveće koje je načeto usled bolesti ili starosti i gde se vatra lako uvukla.

Kažu da je bilo zastrašujuće biti u toj šumi.

„Bukve su padale na sve strane, u intervalima od pet minuta.

„To su praktično bile eksplozije – i oko nas i u daljini. Cela planina odjekuje“, priča Simonović.

On ističe i da je bilo evidentno da je pomoć iz vazduha morala da stigne vrlo rano, jer je sada šteta ogromnih razmera – procenjuje da je izgorelo na desetine hiljada hektara šume.

Simonović navodi i da je bilo nemoguće ugastiti vatru samo tapkanjem, imajući uvidu dužinu linije kojom se prostirao požar – između 13 i 15 kilometara.

Šta posle požara i kako pomoći Staroj planini

Meštani i vatrogasci su sanirali vatru na onim mestima gde je bilo moguće pristupiti.

Najveću radost i olakšanje donela im je kiša.

Ipak, Miljan Stojanović sa meštanima i brigadama nastavlja da obilazi teren kako bi se uverili da li je zaista tako i da neće doći do nove paljevina.

„Mi ove godine kao da smo dobili na ‘bingu’. Prvo nas zadesile hidroelektrane. Još se nismo od njih oporavili, zadesio nas je požar“, kaže on.

Sa ovim prvim, meštani su uspešno izašli na kraj, a sa ovima drugim „malo manje uspešno“, kaže on skromno.

Za Stojanovića je najvažnije da se požar završio bez ljudskih žrtava i drugih većih problema.

„Bilo, prošlo, ne ponovilo se“, zaključuje kratko.

On dodaje da su mu pristigle „pobedničke“ fotografije vatrogasnih brigada i meštana nakon što je kiša ugasila požar na jednoj od najkritičnijih tačaka, Dugom Bilu.

https://www.facebook.com/miljan.stojanovic.12/posts/2778094345556553

Hiljade ljudi koji su bili kilometrima daleko od Toplog Dola pitali su kako mogu da pomognu meštanima staroplaninskih sela?

Aleksandar Panić kaže da treba da što više posećuju Staru planinu, jer je izbila u prvi plan sa negativnim vestima zbog odbrane reka od hidrocentarala, kao i požara.

Meštanima je potreba podrška – da što više ljudi dolazi i pomognu da se seoski turizam razvije.

„Ovde stočarstvo neće da procveta sa starim ljudima.

„Velike su šanse da turizam postane nešto što će vratiti mlade ljude. Eto tako će pomoći“, poručuje Panić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]