Joe Biden, left, and Donald Trump, right

Getty Images

Ishod američkih predsedničkih izbora je neizvestan, a predsednik Donald Tramp i kandidat Demokratske stranke Džo Bajden su gotovo izjednačeni u ključnim državama.

Bajden trenutno vodi u broju osvojenih elektorskih glasova, a za pobedu je potrebno da ih ima najmanje 270.

Tramp je u Beloj kući izjavio da se sprema za „veliku proslavu“, navodeći da je pobedio na izborima i da će se obratiti Vrhovnom sudu da spreči glasanje posle zatvaranja biračkih mesta.

Optužio je protivnike da pokušavaju da sprovedu izbornu prevaru, za šta nije ponudio dokaze.

Izvesno je da u nekoliko saveznih država koje bi mogle da bude ključne ni u sredu neće biti poznati rezultati glasanja.


Pogledajte video: Obraćanje Trampa

Tramp proglasio pobedu i rekao da je bilo prevara.
The British Broadcasting Corporation

Prema dosadašnjim podacima, Donald Tramp, koji se bori za drugi mandat, vodi na Floridi, u Ohaju, Teksasu i Ajovi, a vrlo je tesno u Arizoni, Pensilvaniji, Severnoj Karolini i Džordžiji.

U Viskonsinu, industrijskoj državi na Srednjem zapadu, prebrojano je 99 odsto glasova, a Bajden ima blagu prednost od oko 20.000 glasova.

U sredu uveče iz Trampove administracije saopšteno je da će tražiti ponovno brojanje glasova u toj saveznoj državi, zbog navoda o neregularnositma.

U toj državi Tramp je 2016. godine pobedio Hilari Klinton za oko 30.000 glasova što se smatralo velikim iznenađenjem.

Uprkos tom blagom vođstvu u Viskonsinu, koji može da bude presudan kao pokazatelj ko ulazi u Belu kuću, predsednička trka je i danje vrlo neizvesna.

U Viskonsinu kandidati mogu da zahtevaju ponovno brojanje, ako je razlika među kandidatima jedan procenat ili manje.

Zvaničnici izbornog štaba u toj državi ranije danas izjavili su za BBC da brojanje ide dobro.

procedura

BBC

Pogledajte video: I Tramp i Bajden najavili pobedu

Oba kandidata očekuju da će pobediti, a Tramp tvrdi da je došlo do izborne prevare.
The British Broadcasting Corporation

Trampov štab: Pobeđujemo

Iz Trampovog izbornog štaba saopšteno je da su „uvereni“ da će osvojiti neophodnih 270 elektorskih glasova.

Rekli su da bi glasački listići u Viskonsinu mogli ponovo da budu prebrojani, a veruju da će Tramp „i dalje imati prevagu“ među manjinskim glasačima u Pensilvaniji.

„Želimo da budemo sigurni da se broje svi legalni glasački listići“, rekao je glavni savetnik za kampanju Džejson Miler.

„Takođe želimo da budemo sigurni da se ne broje poništeni glasački listići.“

Bajdenov štab: Na putu smo pobede

Predizborni tim Džoa Bajdena optimistično daje novosti o predsedničkoj trci.

„Na sigurnom smo putu pobede. Mislimo da je ovo već jasan zaključak“, rekla je menadžerka kampanje Džen O’Majli Dilon.

Ishod izbora sada zavisi od rezultata u nekoliko ključnih država: Arizone, Džordžije, Viskonsina, Mičigena i Pensilvanije.

Milioni glasova tek treba da budu izbrojani i nijedan kandidat još ne može sa sugurnošću da tvrdi da je pobedio.

Pogledajte kako izgledaju trenutni preliminarni rezultati iz 42 od 50 država*

trenutni rezultati

BBC

*podaci će biti ažurirani kako rezultati budu pristizali

Kakvo je trenutno stanje u ključnim državama?

Arizona: Tradicionalno pripada republikancima, ali je ove godine jedna od država koja može da bude presudna. Na osnovu prebrojanih 83 odsto glasova, Bajden vodi, a pojedine američke TV mreže su ga već proglasile pobednikom u toj državi što BBC nije u mogućnosti da potvrdi.

Džordžija: Oko još jednog tradicionalnog uporišta republikanaca ove godine se lome koplja. Tramp je u blagoj prednosti trenutno, ali se još broje glasovi u Atlanti i predgrađu.

Nevada: U ovoj državi Bajden se suočava sa težom bitkom nego što je očekivao. Trenutno vodi za nokat. Državni sekretar te savezne države saopštio je da do četvrtka ujutro neće objavljivati nove rezultate.

Viskonsin: Važna država na srednjem zapadu. Više od 20 godina demokrate su pobeđivale u Viskonsinu, sve do 2016. godine kada je Tramp odneo iznenađujuću pobedu. Prema dosadašnnjim podacima, Bajden ima prednost od nekoliko desetina hiljada glasova. Iz Trampovog štaba saopšteno je, međutim, da će zatražiti ponovno brojanje glasova u toj saveznoj državi. Menadžer kampanje Bil Stepijen saopštio je da bilo izveštaja o nelegalnostima, te da je predsednik na granici da zatraži ponobno brojanje.

Mičigen: Kandidati jedan drugom dišu za vrat, ali još mnogo glasova gde su demokrate popularne, među kojima su i oni iz Detroita, tek treba da bude prebrojeno.

Pensilvanija: Ova država daje 20 elektora i važi za jednu od najvažnijih država u izbornom procesu. Tramp ima osetnije vođstvo, ali još mnogo glasačkih listića ovde treba da bude prebrojano i rezultati se ne očekuju pre petka. Iz izbornog štaba Donalda Trampa saopštili su da će traži zaustavljanje brojanja glasova u Pensilvaniji, zbog navodnih neregularnosti.

ključne države, izbori, amerika

BBC

Čestitke Trampu iz Slovenije

Slovenački premijer Janez Janša je na Tviteru čestitao pobedu Donaldu Trampu i optužio „najveće medije“ da „prećutkuju činjenice“.

Tviter je reagovao stavivši ispod Janšine objave da je reč o nezvaničnoj informaciji: „Zvanični izvori možda nisu saopštili rezultate kada je ovo objavljeno na Tviteru“.

Otkako je u martu postao slovenački premijer Janša je na Tviteru stalno davao podršku Trampu.


rezultat

BBC
Rezultati na Floridi i poređenje sa rezultatima iz 2016.

Šta je bilo sa predsedničkom kandidaturom Kanje Vesta?

Lako se smetne sa uma da nisu samo Donald Tramop i Džo Bajden učestvovali u ovogodišnjoj trci za predsednika SAD.

Učestvovao je, recimo, i Kanje Vest – mada je pošteno reći da njegova predsednička kandidatura nije bila ni približno uspešna kao njegova muzička karijera.

Čini se da je to priznao i Vest, objavivši ranije svoju sliku na društvenim mrežama sa porukom „KANYE 2024″ (što se može protumačiti da planira da se ponovo kandiduje za četiri godine).

Reper je predsedničku kampanju pokrenuo u julu, a njegovi obožavaoci i pristalice su na listićima dodavali njegovo ime.

Prema sajtu Deadline, uspeo je da dobije 60.000 glasova u 12 država, a od tog broja više od 10.000 osvojio je u Tenesiju.

U utorak je Vest rekao da je „prvi put glasao u životu“.

„Dao sam glas nekome kome zaista verujem… meni“, rekao je on.

Najveći odziv za 120 godina

Na ovim predsedničkim izborima glasalo je 160 miliona Amerikanaca, što je najveći broj u 120 godina, pokazuju preliminarni podaci američke Izborne projekcije(US Elections Project).

Stopa odziva bila je 66,9 odsto, što je najviše od 1900. godine, navodi ova veb stranica.

Te godine, republikanski predsednik Vilijam Mekinli pobedio je demokratskog izazivača Vilijama Dženingsa Brajana, uz odziv od 73,7 odsto.

Za razliku od izbora 2020. godine, 1900. godine dali su jasan rezultat.

„Predsednički izbori 2020. imali su najveću stopu izlaznosti u poslednjih 120 godina“, objavio je u sredu osnivač američke Izborne projekcije, profesor Majkl Mekdonald.

„Još ima prilično nagađanja, pogotovo u vezi sa glasačkim listićima koji tek treba da budu prebrojeni. Nastaviću da preciziram ove procene tokom narednih nedelja.“

Ove godine su posmatrači izbora predvideli veliku izlaznost, delimično podstaknutom porastom broja glasačkih listića i ranim glasačima koji su svesni pretnje koju predstavlja korona virus.

Procenjeno je da je više od 100 miliona ljudi učestvovalo u ranim izborima, što je rekord.


Analiza sa terena

Entoni Zurčer, reporter iz Severne Amerike

Izborna noć u SAD je na ivici da se pretvori u izbornu nedelju. Evo šta je Trampu i Bajdenu još potrebno za pobedu.

Ankete pre izbornog dana sugerisale su moguće ishode, od komotne pobede Džoa Bajdena do tesne pobede Donalda Trampa, koji ne pobeđuje na direktnim izborima, ali može da osvoji većinu u takozvanom elektorskom koledžu.

Prebrojavanje glasova se protezalo od večeri do ranih jutarnjih sati. Pobeda će biti tesna. Samo je pitanje ko će pobediti i kako – i koliko dugo će proći dok ne saznamo.

Donald Tramp je već proglasio pobedu i optužio protivnike za izbornu krađu.

Za sada, međutim, o tome nema govora.

U igri je na milione glasačkih listića koji se i dalje prebrojavaju.

Kipti u nekoliko odlučujućih država: Arizona, Džordžija, Viskonsin, Mičigen i Pensilvanija.

Kalendar

BBC

Ko će dobiti neodlučne države?

Čini se da Arizona stremi ka Bajdenu, što znači da bi demokrata morao da osvoji dve od tri takozvane države „plavog zida“ 2016. godine – Viskonsin, Mičigen i Pensilvanija – da bi obezbedio pobedu.

Bajden trenutno zaostaje u sve tri, ali preostali glasovi koji se broje favorizovaće demokratu – možda dovoljno da ga povuku u vođstvo i pobedu.

U Pensilvaniju je ostalo je više od 1,4 miliona glasačkih listića poslatih poštom koje treba prebrojati.

Mogli bi danima da potraje da svi budu prebrojani.

Tek se očekuju izveštaji iz velikih gradova u Mičigenu (Detroit) i Viskonsinu (Milvoki) i procenjuje se da će oni u velikoj meri naginjati ka demokratama.

U međuvremenu, Džordžija je džoker.

Ono što se ranije u utorak činilo da ide ka komotnoj Trampovoj pobedi, pretvorilo se u potpunu neizvenost.

Demokratska pobeda u Džordžiji značila bi da Bajden mora da osvoji još samo jednu od država Srednjeg zapada.

Pravni obračun

Ono što se smatralo najgorim scenariom polako dobija realan oblik.

Bajden tvrdi da je na putu ka pobedi, a Tramp iznosi neosnovane optužbe o izbornoj krađi i prevarenim biračima.

To je recept za dugotrajnu sudsku bitku koja se završava tako što se oni na gubitničkoj strani osećaju besno i prevareno.

Iako konačni rezultati nisu poznati, ono što je jasno je da je Amerika i dalje oštro podeljena nacija.

Američki glasači nisu odbacili Trampa. Niti su mu dali onu zvonku podršku kojoj se predsednik nadao.

Umesto toga, podvučene su borbene linije – i politički rat će se nastaviti bez obzira ko prevlada na ovim izborima.


Istraživanja su davala veliku prednost Bajdenu, ali je neizvesnije u državama koje bi mogle da odluče izbore.

Dok se prebrojavaju glasovi, stižu i izveštaji o tome šta je glasačima bilo najvažnije prilikom odlučivanja za koga će glasati.

Trećina njih rekla je da je privreda najvažnije pitanje u odlučivanju o njihovom glasanju za predsednika, prema preliminarnim podacima izlazne ankete Edison Risrča.

Sledeće na listi: rasna nejednakost, za koju su dvoje od deset anketiranih rekli da im je najvažnije.

Pandemija je zauzela treće mesto među ključnim pitanjima, sa 18 odsto glasača koji su rekli da je virus najvažniji u njihovoj odluci.

mapa izbori amerika

BBC
izlazne ankete

BBC
izlazne ankete

BBC

Šta bi trebalo da znate o glasanju u Americi

U političkom sistemu Sjedinjenih Američkih Država postoje samo dve stranke, pa je predsednik uvek iz redova demokrata ili republikanaca.

Izbori se održavaju na četiri godine, a glasaju svi stariji od 18 godina.

Sva pažnja usmerena je na Trampa i Bajdena, ali birači biraju i nove članove Kongresa kada popune glasačke listiće.

Predsednički kandidati se takmiče za osvajanje glasova na elektorskim koledžima, koji se dodeljuju državama delimično na osnovu broja stanovnika.

Ukupno je 538 elektora, a oni se dodeljuju državama na osnovu broja stanovnika.

Saks 5th Avenue in New York prepares for election unrest

Getty Images
Prodavnica Saks na Petoj aveniji u Njujorku – drvene ploče kao zaštita izloga

Kalifornija ima najviše elektora – 55 – dok države Vajoming, Aljaska, Severna Dakota i grad Vašington imaju najmanje – tri.

Svaki elektor predstavlja jedan elektorski glas. Kandidat mora da dobije većinu glasova – 270 ili više – kako bi osvojio predsednički mandat.

Zahvaljujući ovom sistemu moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou – poput Hilari Klinton 2016. godine – ali da ipak izgubi izbore.

Džordž Buš je 2000. godine pobedio sa 271 elektorskim glasom, iako je demokratski kandidat Al Gor osvojio većinu na biračkim mestima, za više od pola miliona.

Države imaju različita pravila kako i kada brojati glasačke listiće koji stižu poštom, što znači da neće u isto vreme saopštiti rezultate.

Federalni sudija naredio je Poštanskoj službi Sjedinjenih Država da proveri da li ima preostalih glasačkih listića do osam sati uveče na dan izbora.

Okružni sudija Emet Sulivan naredio je pregledanje pošte u brojnim okruzima, uključujući područja u ključnim državama, poput Centralne Pensilvanije i Filadelfije, Južne Floride i Arizone.


Pogledajte video: Kako Amerikanci biraju predsednika

Tramp ili Bjaden: Kako institucija elektorskog koledža utiče na glasanje u SAD
The British Broadcasting Corporation

Pravila oko glasanja putem pošte razlikuju se u zavisnosti od države, ali mnogi zahtevaju da se svi glasački listići dobiju poštom do kraja izbornog dana.

U nekim državama će proći nedelje da bi se dobili potpuni rezultati.

Prvi put tokom kampanje, Tramp je tokom predsedničke TV debate 15. oktobra javno rekao da bi prihvatio mirnu primopredaju vlasti ako izgubi na izborima, iako je izrazio zabrinutost zbog mogućeg narušavanja integriteta glasanja.

Ipak, američki zvaničnici zaduženi za izbore saopštili su da ne postoje dokazi o mogućim nepravilnostima.

„I svi me pitaju – da li ću prihvatiti mirnu primopredaju vlasti. Odgovor je – da, hoću. Ali kao i svi ostali, želim da izbori budu pošteni“, objasnio je Tramp.

On je negirao navode u izveštaju novinskog sajta Aksios da će proglasiti pobedu odmah ako bude video da vodi.

Tramp je dodao da je brojanje glasačkih listića posle izbornog dana „užasna stvar“.

U međuvremenu, Bajden je poručio da će zaustaviti Trampa da „krade“ izbore.


Pogledajte i ovaj video: Zašto su američki izbori 2020. jedinstveni

Izbori u SAD se nikada nisu održavali u ovakvim uslovima.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Predsednički izbori u Americi 2020: I Tramp i Bajden uvereni u pobedu, republikanci traže novo brojanje u Viskonsinu”

  1. Mogu da se kladim da Tramp nece dozvoliti nepsotene izbore i ici ce na sud.
    Stvarno je cudno da je pristao na glasace preko poste mesec dana pre izbora. Na sve je obratio paznju samo mu je najvaznija stvar promakla a to je ta.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.