Joe Biden and Kamala Harris

Getty Images
Džo Bajden i Kamala Haris

Prošli su dani otkako je demokrata Džo Bajden proglašen za pobednika trke za Belu kuću, ali Donald Tramp tek treba da prizna – ili pokaže bilo kakve znake priznanja svog poraza.

Umesto toga, Tramp iznosi nedokazane optužbe o široko rasprostranjenoj biračkoj prevari, za koju kaže da je Bajdenu dala prednost u trci za predsedničko mesto.

Matematika je, međutim, zastrašujuća – Tramp zaostaje desetine hiljada glasova u nekoliko država koje bi morao da preokrene da bi uspeo. Većina to doživljava kao izgubljeni slučaj.

Trampov stav, prkoseći političkim normama i tradiciji, uzdrmao je celu naciju, dok zvaničnici i američki glasači reaguju na situaciju koja, iako je najavljivana kao moguća mesecima unapred, još uvek putuje neistraženim terenom.

Pogledajmo kako se neke ključne grupe nose sa ovim danima nesigurnosti. I kako bi se sve moglo završiti.

Republikanski lideri

Da li Donald Tramp treba da prizna poraz?

Još ne.

„Predsednik ima puno pravo da razmotri navode i zatraži prebrojavanje glasova u skladu sa zakonom.“ – vođa senatske većine Mič MekKonel

Stvarno stanje

Tokom poslednje četiri godine, republikanski političari – od kongresnog rukovodstva do većine redovnih članova, precizno su naštimovali strategiju odgovora Trampu na najveće kontroverze.

Ugrizu se za jezik, sačekaju i puste da oluja prođe.

Njihova računica je jednostavna. Malo republikanaca želi da razbesni čoveka koji može da pokrene gnev svog štaba pokretom prsta na Tviteru.

Dakle, uprkos predsednikovom izbornom porazu, republikanci izgledaju zadovoljni što se drže po strani i puštaju predsednika da insistira da je pobedio „legalnim glasovima“, sve dok se naizgled uzaludni pravni izazovi ne reše i dok se rezultati ne potvrde.

Republikanski političari moraju da razmišljaju o svojoj budućnosti, kako u radu sa dolazećom demokratskom administracijom, tako i u pridobijanju glasova umerenih birača na budućim izborima.

Za razliku od predsednika, oni nisu raspoloženi za taktike „spaljene zemlje“. Njihov politički vremenski okvir meri se godinama, a ne danima ili nedeljama.

Dakle, naziv igre je strpljenje. Prihvataju da predsednik ima pravo da iznese zahteve, daju mu vremena da izrazi frustraciju, ali smatraju da neće biti dokaza dovoljne snage da bi promenili izborne rezultate.

Postupcima, ako ne i rečima, priznaju da će u januaru doći novi predsednik. I Tramp će otići.

Voters queue in Indiana

Getty Images
For many this election has involved a lot of waiting

Državni pravobranilac Bil Bar

Da li Donald Tramp treba da prizna poraz?

Nejasno.

„Iako se ozbiljnim optužbama treba postupati vrlo pažljivo, neosnovane, spekulativne, izmišljene ili nerealne tvrdnje ne bi trebalo da budu osnova za pokretanje saveznih istraga.“ – Bil Bar u dopisu Ministarstva pravde

Stvarno stanje

U ponedeljak, odstupajući od dugogodišnje prakse, državni tužilac Bil Bar izdao je memorandum višem osoblju otvarajući vrata istragama izbornih prevara u Ministarstvu pravde koje treba započeti odmah, a ne pošto države potvrde rezultate glasanja.

Dokument Donaldu Trampu daje potvrdu da vlada istražuje nedokazane tvrdnje o rasprostranjenim izbornim nezakonitostima u više država u kojima je izgubio na desetine hiljada glasova.

Državni prvobranilac, međutim, potpisuje dopis sa mnoštvom uslova i opreza.

Uprkos tome što uključuje mnoštvo upozorenja, dopis Bila Bara će pružiti duševnu hranu Trampu i njegovim pristalicama, koji insistiraju na tome da su im izbori ukradeni (nema veze što su drugi republikanski kandidati imali prilično uspešne rezultate).

Postoje zaštitne mere za sprečavanje političkog mešanja u krivične istrage, posebno oko izbora. Bil Bar je sada uklonio neke od tih zaštitnih mera.

Da li će biti dovoljno umiriti predsednika u potrazi za čvrstim dokazima koji bi potkrepili njegove tvrdnje o prevari?

Bill Barr and Donald Trump

Getty Images

Trampov uži krug saradnika

Da li Donald Tramp treba da prizna poraz?

Ne! (Možda?)

„Upravo sam razgovarala sa predsednikom Trampom i rekla sam mu da ga volim i da sam tako ponosna na njega što se čvrsto zalaže za vladavinu zakona, ustav i naš američki sistem.“ – Trampova pravna savetnica Džena Elis, putem Tvitera.

Stvarno stanje

Javno se najbliži predsednikovi pomoćnici i saradnici – posebno oni koji su najduže sa njim, poput Rudija Đulijanija svrstavaju na njegovu stranu dok Tramp nastavlja da osporava izborne rezultate.

Deo ovoga je praktičan. Ako predsednik napusti dužnost, oni će izgubiti posao (ili barem pristup kanalima moći).

Za neke, poput sekretarke za štampu Kejli MekEneni, ovo se pretvorilo u čvrsto insistiranje da će njihova strana prevladati („Ovi izbori nisu gotovi. Daleko od toga.“).

Za druge, poput državnog sekretara Majka Pompea, jedini izlaz je suvi smisao za humor („Uslediće nesmetan prelazak na drugu Trampovu administraciju.“).

Deo toga je lične prirode. Trampova dva najstarija sina, Don Junior i Erik, glasno su i više puta branili svog oca i ojačali njegove tvrdnje o izbornoj prevari. To je njihovo porodično ime i brend.

Međutim, iza kulisa se uvukla neka sumnja – ili, možda, čak i izvesnost – ćerka predsednika Ivanka Tramp nije se oglašavala od izbora, a postoje izveštaji da i ona i njen suprug Džered Kušner veruju da je vreme za predsednika da prizna poraz.

U međuvremenu, više mlađih članova Trampovog administrativnog osoblja – koji će biti nezaposleni za nekoliko meseci – u neizvesnosti je, a navodno im je direktor osoblja Džon MekEnti rekao da će oni odmah biti otpušteni ako sazna da traže posao.

Njihova potraga za načinom da se dočekaju na noge usko je vezana za nesavesni odnos prema poslu.

Ako se u ovom trenutku ne dočekaju na sopstvenim nogama, nalaze se na rubu nesavesne karijere.

Dark clouds at the White House

Getty Images
The outlook for Trump is bleak

Trampovi birači

Da li predsednik treba da prizna poraz?

Ni slučajno!

„Došao sam ovde da pokažem ljubav i pružim podršku našem predsedniku Donaldu Trampu. To je totalna prevara. Toliko je glasova koji još nisu prebrojani, svi su lažni, mrtvi ljudi.“ – Trampova pristalica u Hjustonu u Teksasu, za BBC Njuzbit.

Stvarno stanje

Ulazeći u prošlonedeljne izbore, mnoge Trampove pristalice bile su uverene da će, uprkos anketama koje su pokazivale drugačije, njihov kandidat pobediti.

S obzirom na iznenađujuće rezultate iz 2016. godine, kada je Hilari Klinton bila favorizovana sve dok nije izgubila, njihovo kontinuirano samopouzdanje možda nije bilo potpuno bez osnova.

Ispostavilo se da su rezultati 2020. bili mnogo bliži nego što su predviđale projekcije.

Iako su glasovi prebrojani i Džo Bajden proglašen pobednikom, bar neki konzervativci se i dalje drže predsednika. Prema anketi agencije Rojters/Ipsos sprovedenoj tokom vikenda, otprilike 40 odsto republikanaca ne veruje da je Bajden osvojio mesto predsednika (među opštom populacijom taj broj iznosi 21 odsto).

Trampova kampanja planira mitinge „Stop krađi“ širom zemlje, uključujući i onaj u subotu u Vašingtonu.

Takođe je bilo izveštaja da predsednik razmatra održavanje skupova koji bi nalikovali kampanji u narednim danima, iako nisu najavljeni zvanični planovi.

Kao što je već odavno jasno, ako Tramp bude imao volje da se bori, njegov štab će ostati uz njega.


Pogledajte video o Bajdenovom političkom putu

Ko je Džo Bajden – budući predsednik Amerike
The British Broadcasting Corporation

Džo Bajden

Da li Donald Tramp treba da prizna poraz?

Da.

„Samo mislim da je to sramota, iskreno govoreći… Kako to mogu da kažem taktično? Mislim da to neće pomoći predsednikovoj zaostavštini.“

Stvarno stanje

Otkako su projektovani pobednici na izborima 2020. godine u subotu, Džo Bajden i njegov tranzicioni tim učinili su sve što je u njihovoj moći da stvore utisak da se proces prenosa vlasti između dva predsednika odvija glatko i u skladu sa pravilima.

U ponedeljak je Bajden održao sastanak sa radnom grupom za korona virus, a u utorak je odgovarao na pitanja novinara, gde je obećao da će najaviti imenovanja na visokom nivou administracije u narednim nedeljama.

Bajden je odbacio zabrinutost da predsednikova odluka da ne prizna poraz negativno utiče na njegov rad, rekavši da kašnjenje u pristupu fondovima i vladinim informacijama koje se obično pružaju predstavnicima izabranog predsednika nisu velike prepreke.

Republikanci bi, rekao je, prihvatili njegovu pobedu, čak i ako ih je „predsednik blago zastrašivao“.

Trenutno se Bajden i demokrate kreću retoričkim visokim putem suočeni sa Trampovom paljbom na društvenim mrežama – iako njihovi advokati energično osporavaju stvari na sudu.

Mišljenja su da su vreme i prebrojavanje glasova na njihovoj strani i bez obzira na to imaće uspešan ishod.

Trump salutes the departing Marine One helicopter

Getty Images

Donald Tramp

Da li Donald Tramp treba da prizna poraz?

Samo pročitajte njegove tvitove kao odgovor…

„Ljudi neće prihvatiti ove nameštene izbore!“

Stvarno stanje

Samo Donald Tramp zna zašto još nije priznao poraz od Džozefa Bajdena, uprkos zaostajanju u više država koji iznosi desetine hiljada glasova.

Možda, kao deo publike desničarskih medija, on istinski veruje da još može da se dokaže prevara na glasanju koja bi bila u dovoljnom obimu da ubedi više sudova i preokrene izbore.

Cinici će reći da je to kombinacija predsednika koji pokušava da zavara trag kako bi zaštitio lični brend od mrlje gubitka.

Ili da bi nastavio prikupljanje sredstava iz svoje baze koja i dalje veruje da ima šanse za pobedu, i da mu za to nedostaje samo kad bi imao dovoljno donacija za dugotrajnu pravnu borbu.

Mnoštvo preispitivanja predizbornih kampanja, sa detaljima koji ukazuju na to da će veći deo prikupljenog novca ići za pokrivanje penzionisanja duga napravljenog u kampanji i druge nepovezane svrhe, ovome daje na značaju.

U jednom trenutku, međutim, stvarnost će se nametnuti. Države moraju da potvrde svoje izborne rezultate u narednim nedeljama i, izuzev istorijskog preokreta sudbine, Bajden će imati većinu od 538 predsedničkih elektora da osigura predsednički mandat.

Ti birači će se okupiti 14. decembra u glavnim gradovima država kako bi zvanično glasali za predsednika i potpredsednika. U januaru će Kongres primiti i odobriti rezultate.

Ostavite po strani slabašne norme i tradicije. To su hladni, teški rokovi.

Nakon toga preostaje samo da Bajden položi zakletvu u podne 20. januara i predsednički mandat Donalda Trampa će se završiti, svidelo mu se to ili ne; bez obzira priznaje li poraz ili ne.

Tramp bi se uvek mogao ponovo kandidovati 2024. godine, naravno. Američki ustav ne isključuje dva predsednička mandata koja nisu uzastopna.

Mogao je da vrši dužnost čoveka koji će odrediti naslednika u stranci, utirući put za kandidaturu za predsednika jedno od njegove dece ili političkih sledbenika.

Ovo je možda završnica izbora 2020. godine, ali političko manevrisanje nikada neće prestati.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Predsednički izbori u Americi 2020: Kako će se ova beskrajna priča završiti”

  1. Proglašen za predsednika? Ko proglašava predsednika SAD, Kongres ili šušnjarska štampa?

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.