Jure Zubčić ima 28 godina i živi u Zadru.

Početkom decembra, video je u svom gradu na jednoj fasadi natpis „Ubi Srbina“ i reagovao – na početak te singatme dodao je jedno obično „Lj“, dok je od ustaškog simbola nastao „smajli“.

Međutim, ubrzo je neko protiv njega podneo anonimnu krivičnu prijavu zbog uništavanja tuđe imovine.

A onda su reagovali srpski tabloidi.

„Hrvati dokazali da su bolestan i genocidan narod i da Srbe genetski mrze“, glasio je naslov jednog, dok je u delu drugog naslova pisalo „Stvarno, Hrvati, stidite li se vi ičeg?!“.

I Zubčić je tu morao ponovo da reaguje.

„Ovaj logički sled koji vi izvodite je izuzetno bezobrazan i opasan „, napisao je na Fejsbuku.

„Ne želim vas ni pitati da li vas je sram, žao mi je države Srbije jer ima ovakve medije.

„Ljudi u Srbiji to nisu zaslužili, daleko su iznad ovih vaših naslova i uveren sam da se većina ljudi u Srbiji vas srami“.

Alat

„Fascinantno mi je to“, kaže Zubčić za BBC na srpskom.

„Hrvati su genocidan narod jer se našla jedna budala koja je mene prijavila. Zbog izvođenja takvih zaključaka ostaneš bez teksta“.

Ipak, kako navodi, nije ga to iznerviralo – „čak je i očekivano“.

Zubčić kaže da prati medije u regionu, i da su takvi natpisi „jedan od glavnih uzroka širenja govora mržnje, jer ga koriste svakodnevno.“

Zubčić ističe da situacija u Hrvatkoj po tom pitanju nešto bolja, ali u šali dodaje „ne toliko da biste vi u Srbiji bili ljubomorni“.

„U junu sam bio u Beogradu, a da sam verovao tome šta mediji u Hrvatskoj pišu nikada ne bih došao“

„Većina ljudi je normalna, ali političari – jer su nesposobni za bilo kakav napredak i ideje – koriste sukob i govor mržnje da bi oni ispali nekakvi dobrotvori – mediji su im tu samo alat“, kaže.

Kako je Luka Modrić osvojio svet

Zašto je Zagreb praznični turistički centar

„Balkan je svetu dao dokumentarni nadrealizam“

Tri lica Oluje

https://twitter.com/jurezubcic/status/1083445392094699520

Šta se desilo?

Zubčić kaže da je početkom decembra video natpis „ubi Srbina“, uz ustaške simbole.

Kako kaže, nekoliko dana kasnije ga je prepravio i odlučio da „iza toga stane izmenom i prezimenom“.

„Ne trpim govor mržnje i zato sam sinoć ispravio grafit. Puno je lepše gledati poruke ljubavi, nego poruke mržnje ili kako bi to Zadrani rekli – moSa bavLju“, napisao je na društvenim mrežama uz fotografije dodatog „Lj“ i smajlija.

Zubčić ističe da je fasadu samo „popravio“.

„Ne 100 odsto, jer je i dalje bila išarana, ali barem je popravljena. Kao kad vam se probuši guma na bicikli – ako je zamenite popravili ste je 100 odsto, a ovako je samo zakrpljena“.

Ubrzo su o njegovom postupku izvestili brojni mediji u regionu, uz dosta reakcija na internetu.

„Ni u ludilu nisam mislio da će sve ovo dobiti tolike razmere“, kaže on.

„Razlozi su vrlo jednostavni – u svom okruženju nikada neću trpeti nikakav govor mržnje, ksenofobiju, pozivanje na ubijanje bilo koga, po bilo kojoj osnovi“.

„A najbolje mi je kad me pitaju za razloge zašto sam to radio… Pa ako ti instiktivno ne dođe da to uradiš onda imaš problem“.

Fudbalska karijera Komnena Andrića puna je uspona i padova.
The British Broadcasting Corporation

Tastatura

Nekoliko dana nakon toga dobio je poziv iz policije da dođe na informativni razgovor.

Neko je protiv njega tužilaštvu podneo anonimnu krivičnu prijavu, na šta su oni morali da reaguju i proslede slučaj policiji.

„Bio sam, rekao šta sam uradio… Policajac je bio skroz prijatan, rekao da on to mora da uradi, a da tužilaštvo posle odlučuje da li će krivičnu prijavu da prihvati ili odbaci.

„Ne mogu da kažem šta će biti, ali sam prilično siguran da će je odbaciti – nema elemenata krivičnog dela“.


Šta je govor mržnje?

  • Svaka komunikacija koja omalovažava osobu ili grupu na osnovu nekih karakteristika kao što su rasa, boja kože, etnička i nacionalna pripadnost, pol, seksualna orijentacija, religija i druge karakteristike.
  • Prema zakonu, govor mržnje je svaki govor, gest, ponašanje, pisanje ili prikazivanje koje je zabranjeno jer ne sme da podstiče nasilje i predrasude, omalovažava i zastrašuje.
  • Govor mržnje se može manifestovati kroz: Stvaranje prezira prema određenom licu ili grupi, stvaranje negativnog stereotipa, podsticanje diskriminacije, neprijateljstva, osudu okoline, izazivanje osećanja nesigurnosti i straha, nanošenje fizičkih i psihičkih bolova, upućivanje pretnji, podsticanje i izazivanje nasilja; stvaranje osećaja kod velikog dela građana da je takvo ponašanje prema određenom licu/grupi društveno poželjno i opravdano; izazivanje osećaja kod širokog kruga građana da će takvo ponašanje biti tolerisano, i neće biti predmet odgovornosti.
  • Ustav Srbije garantuje slobodu govora, i deklariše da se može ograničiti zakonom, radi zaštite prava i ugleda drugih.
  • Za izazivanje nacionalne, rasne i religijske netrpeljivosti i širenje govora mržnje predviđena je kazna od šest meseci do deset godina zatvora.

Kako kaže Zubčić, čitav slučaj je objavio na internetu samo zato što je reč o anonimnoj krivičnoj prijavi.

Zubčić ističe da je to jasan pokušaj zastrašivanja.

„Pa stanite imenom i prezimenom, da suočimo argumente i vidimo ko šta i koliko doprinosi ovom društvu.

„Ta hrabrost doseže samo do tastature, to je jasno kao dan“.

Klikovi

Priča je nakon toga, kako neki često navode, zapalila internet.

Naslovi poput ovog – „Zadranina čeka zatvor jer je prepravio ‘ubi’ u ‘ljubi Srbina'“ samo doprinose „požaru.“

„Možda taj novinar ne zna hrvatske zakone, ali je jasno da mi ne preti zatvor, već da sam bio na obaveštajnom razgovoru“, kaže Zubčić.

„Kažu, evo dokaz da Hrvati genetski mrze Srbe… Pa mržnja se uči, a upravo mediji uče decu tome“.

„Sve rade za klikove i uopšte ne shvataju koji uticaj na društvo imaju, a za to sve imaju amin od političara.

„Pa pogledajte Bosnu i Hercegovinu, ni o jednoj životnoj stvari se ne može pričati – pa ni o tamo nekom vodovodu i kanalizaciji – a da se ne prvo ne pita da li je kuća srpska, hrvatska ili bosanska“.

Priča o Vukovarskoj adi govori da je prekogranična saradnja moguća bez dogovora političara.
The British Broadcasting Corporation

Većina i manjina.

Kako onda rešiti taj problem?

Zubčić kaže – sitnim građanskim otporom: „Prvo rešenje je da svako mora da reaguje na govor mržnje u svojoj okolini, u kafiću, na grafitima…“

„Većina ljudi ispravno razmišlja, samo zbog političara tako deluje da su u manjini“.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezani tekstovi