Priča o Nišliji, prvom neandertalcu u Srbiji i njegovom zubu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ko je odgovoran za mesanje gena? Nema sanse da se neki muzjak homosapiens nalozio na neandertalku. A zenka homosapiensa ima drugaciji kriterijum sto se prenelo na buduce generacije da im nije grtko svasta da razmnozavaju.

   1. Gresite. U Izraelu imaju dokaze mesanja vrsta – H. sapiensa (kretali iz Afrike) i neandertalca (Evroa i Azija ledenog doba). Dakle sacuvana lobanja prelaznog oblika izmedju dve vrste i drugi materijal. Da su se itekako „primali“ jedni na druge dokazuje i naša DNK sa 1-3% neandertalskog gena, sto ostalom i pise u tekstu.

2. Čiji je to zub bio treško je utvrditi.Kao i koliko je star.Jer nijedna poznata metoda nije 100 posto pouzdana.Medjutim sigurno je da su ovo najobičnije predpostavke za zamajavanje naroda.

   1. Vaso , nauka se ne bavi zamajavanjem naroda nit je tim arheologa koji je našao zub uzeo to zdravo za gotovo.Zamajavanje naroda počinje kad se neki političar “ zauzme“ za otkriće i proglasi ga, recimo u ovom slučaju, za “ dokaz“ da su srBi-neandertalci živeli ovde pre 100 000 godina.Puna podrška timu arheologa, samo oni znaju kako je baviti se tom naukom u zemlji u kojoj istorija počinje od svake sledeće vlasti. I u zemlji gde se kulturno blago ne ceni ako nije poreklom od Nemanjića. Ili makar od nekih praistorijskih srba , po sve popularnijim deretićevim teorijama.

3. Bilo je i ranije sličnih situacija.
   „Čovek iz Nebraske: Jedan jedini svinjski zub
   Godine 1922, Henri Osborn, upravnik Američkog prirodnjačkog muzeja, objavio je da je u Zapadnoj Nebraski, blizu mesta Snejk Bruk (Snake Brook), pronašao fosil zuba kutnjaka koji je navodno iz perioda pliocena (pre 3-9 miliona godina, prema evolucionističkom računanju vremena). Ovaj zub je navodno imao karakteristike koje su zajedničke za čoveka i majmuna. Započele su duboke naučne rasprave u kojima su neki tumačili da zub pripada organizmu Pithecanthropus erectus, dok su drugi tvrdili da je bliži ljudskom biću. Ovaj fosil, koji je izazvao obimnu debatu, nazvan je „Čovek iz Nebraske“. Odmah mu je, takođe, dato i „naučno ime“: Hesperopithecus haroldcooki.
   Mnogi autoriteti dali su Osbornu svoju podršku. Samo na osnovu ovog jednog zuba, nacrtane su rekonstrukcije glave i tela Čoveka iz Nebraske. Štaviše, Čovek iz Nebraske je čak naslikan zajedno sa njegovom ženom i decom, kao cela porodica u prirodnom ambijentu.
   Svi ovi scenariji razvijeni su samo na osnovu jednog zuba. Evolucionistički krugovi priznali su ovog „čoveka duha“ do te mere da je jedan istraživač, po imenu Vilijam Brajan (William Brayan), kada se suprotstavio ovim pristrasnim zaključcima koji se oslanjaju samo na jednom zubu, bio veoma strogo iskritikovan.
   Godine 1927. pronađeni su takođe i ostali delovi skeleta ovog fosila. Prema ovim novootkrivenim delovima, zub nije pripadao niti čoveku, a niti majmunu. Shvačeno je da je pripadao jednoj izumrloj vrsti divlje američke svinje. Vilijem Gregori (William Gregory) ovako je naslovio svoj članak objavljen u časopisu Science u kome je objavio svoju grešku: „Hesperopithecus: Očigledno ni majmun, a ni čovek.“ 59 Tada su svi crteži Čoveka iz Nebraske i „njegove porodice“ bili žurno uklonjeni iz evolucionističke literature.“

   1. Poštovani, to što ste opisali je najbolji primer naučnog razvoja – uvek sumnjaj, uvek ispituj, nema dogmi. Kad se dokaže da nešto nije tačno, to se objavi i ide se dalje. Po neka karijera propadne, ali nije smak sveta.

      1. Poštovani Dule.
         Nije problem kada se prizna da je nešto greška i kada se povuče iz predavanja u školstvu.
         Problem je kada se to nastavi i dalje predavati u školi kao dokazana istina.
         Pročitajte knjigu Ikone evolucije.
         Ovo su „Ikone evolucije“
         „Najcesci primeri su:
         – laboratorijski sud koji sadrzi smesu koja simulira Zemljinu primitivnu atmosferu, u kojoj elektricne varnice proizvode hemijske gradivne blokove zivih celija;
         – evoluciono drvo, rekonstruisano na osnovu velikog i rastuceg fo-silnog zapisa i molekularnih cinjenica; – slicne strukture kostiju u krilu slepog misa, peraju morskog praseta, nozi konja i ruci coveka koje ukazuju na njihovo evoluciono poreklo od zajednickog pretka;
         – slike slicnosti ranih embriona koje pokazuju da su vodozemci, gmizavci, ptice i ljudska bica, svi potekli od ribolike zivotinje;
         – Archaeopteryx, fosilna ptica sa zubima u svojim vilicama i kandzama na svojim krilima – nedostajuca karika izmedju drevnih gmizavaca i savremenih ptica;
         – leptiri biberastog moljca na stablima drveca pokazuju kako su maskiranje i ptice grabljivice proizvele najcuveniji primer evolucije prirodnom selekcijom;
         – Darvinove zebe na galapagoskim ostrvima – trinaest razlicitih vrsta koje su se odvojile od jedne, kada je prirodna selekcija proizvela razlike u njihovim kljunovima, sto je inspirisalo Darvina da formulise svoju teoriju o evoluciji;
         – vinske musice sa dodatnim parom krila pokazuju da genetske mutacije mogu da proizvedu sirovu gradju za evoluciju;
         – raspored fosilnih konja u obliku razgranatog drveta koji protivreci staromodnoj ideji da je evolucija usmerena; i
         – crtezi majmunolikih stvorenja koji se razvijaju u ljude pokazuju da smo samo zivotinje i da je nase postojanje samo sporedni proizvod besciljnih prirodnih uzroka.“

4. Eto moja Jelasnica postaće poznata ne samo po Jalasnickoj klisuri i rudniku mrkog uglja zatvorenog 60-ih godina,nego i po ovom otkricu.Dok sam bio dete mnogo puta sam bio u toj pećini Pešturina i odrastao i igrao se na susednom brdu Kobilica gde takođe ima jedna mala pecina,i uvek sam mislio da se tu nešto krije.Radujem se da će se moje misli obistiniti.