Analizom samo jednog zuba, mogu se saznati mnoge stvari o njegovom vlasniku, poput pola ili godina starosti.
Ali detaljna analiza zuba starog više od 100.000 godina može da otkrije mnogo više – odgovor na pitanje ko smo i odakle dolazimo.
Zbog toga je izuzetno značajno otkrivanje kutnjaka u pećini Pešturina u blizini Niša koji dokazuje prisustvo neandertalaca na ovim prostorima, smatra Predrag Radović iz Narodnog muzeja u Kraljevu, član tima koji je radio na istraživanju.
„Ljudski fosili otkrivaju kako smo nastali i ko su naši preci“, kaže Radović za BBC na srpskom.
Kako se navodi u saopštenju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gornji kutnjak pronađen u pećini u Jelašničkoj klisuri prvi je „pouzdano identifikovani fosil neandertalca sa teritorije Srbije“.
Međunarodni tim stručnjaka iz Kraljeva, Beograda i kanadskog Vinipega, objavio je rezultate analize fosila u časopisu Journal of Human Evolution.
Otkud neandertalci u pećini kod Niša?
Šta se dešavalo na Balkanu u poslednjih dva miliona godina bilo je glavno pitanje za srpsko-kanadski tim, kaže Radović.
Tokom najhladnijih intervala, glacijalnih maksimuma, samo su određeni delovi Evrope bili naseljivi, poput Španije i Balkana, objašnjava on.
„Balkan je važan jer imamo kontinuirano prisustvo ljudi. Španija je izolovana, jer je samo sa severne strane povezana sa kopnom, a Balkan je otvoren, pa su ljudi mogli da migriraju sa više strana“, dodaje Radović.
Fosil neandertalca star je oko 102.000 godina, kaže u saopštenju profesor doktor Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, .
Bilo je to doba „poslednjeg glacijala“ – dugotrajnog hladnog razdoblja tokom kojeg su nastajali i širili se veliki ledeni pokrovi od polarnih prema umerenim geografskim širinama, posle kojih se led postupno povlačio.
Tada je „na teritoriji današnje Srbije još uvek vladala relativno blaga klima“, objašnjava Mihailović.
U Pompeji pronađeni ostaci konja sa uzdama
Žrtva Vezuva kojoj je stena zdrobila glavu
Neandertalac, bez sumnje
Iako se ovakav fosil ove starosti u oblasti paleoantropologije smatra mlađim, Radović dodaje da to ne znači da je manje važan.
„Imali smo sreću jer gornji prvi kutnjak pruža obilje informacija vezanih za pripadnost određenoj vrsti organizama“, kaže Radović.
Kutnjak je „izvanredno očuvan i pripadao je individui u kasnom stadijumu detinjstva“, opisuje u saopštenju Džošua Lindal sa Univerziteta u Vinipegu.
„Prilikom analize koristili smo trodimenzionalni virtuelni model fosilnog zuba, što nam je omogućilo da obavimo vrlo precizna merenja i poređenja“, dodaje Lindal.
Ko su bili neandertalci?
„Ovo je prvi neandertalac sa prostora centralnog Balkana, ne samo Srbije“, ističe Radović, master geologije i kustos prirodnjačke zbirke Narodnog muzeja u Kraljevu.
Neandertalci su podvrsta čoveka koji su se po anatomiji razlikovali od modernih ljudi, objašnjava Radović.
Nastali su pre oko 400.000 godina u zapadnoj Evropi, a zatim su se širili ka Aziji i stigli čak do Sibira.
„Do pre desetak godina je vladalo mišljenje da oni nisu ostavili potomke, smatrali su ih za srodnike modernog čoveka koji su nestali“, kaže Radović.
„Međutim, genetička istraživanja u poslednjih desetak godina su pokazala da danas nosimo gen neandertalaca, to je nekih dva odsto nukleusnog genoma (naslednog materijala koncentrisanog u jedru) modernih ljudi van Afrike.“
Neki od gena koje smo nasledili od neandertalaca vezuju za funkcionisanje imunog sistema, objašnjava Radović.
Pronađena nova vrsta pračoveka
Otkrivene tajne drevnog „misterioznog para“
Istraživanja se nastavljaju
„Naša međunarodna saradnja je tokom poslednjih 15 godina dovela do značajnih otkrića i ima veliki potencijal da promeni način na koji sagledavamo tok ljudske evolucije na čitavom prostoru Evroazije“, navodi u saopštenju profesorka Mirjana Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu.
Pokazalo se da je zona oko Niša, naročito Sićevačka i Jelašnička klisura, izuzetno plodno polje za istraživanje.
Pećine u klisurama su pune sedimenta i u njima se nalaze ostaci životinja, alatki, ali i ljudi.
U pećini Mala Balanica je 2011. godine pronađen komad vilice star oko pola miliona godina. U pitanju su bili ostaci takozvanog hajdelberškog čoveka, homo heidelbergensis.
„Po nekom najopštijem shvatanju, to je poslednji predak neandertalaca i anatomskih modernih ljudi“, kaže Radović.
Dodaje da će se nastaviti istraživanja u pećini Pešturina, specifičnoj jer su je naseljavale dve vrste ljudi.
„Na istom lokalitetu su živeli neandertalci i kasnije, moderni ljudi. Obe populacije su birale slična staništa, po logici koja je bila vrlo ekološka i ekonomična“, objašnjava Radović.
A i posao oko kutnjaka neandertalca još uvek nije završen.
„Sledeći korak je da izolujemo drevnu DNK“, kaže Radović.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
