Ministri spoljnih poslova Evropske unije upozorili su Rusiju da ne interveniše u Belorusiji, nakon što je predsednik Vladimir Putin rekao da bi jedan kontigent mogao da bude prebačen u Minsk na zahtev tamošnjeg lidera Aleksandra Lukašenka.
Evropska unija nije priznala rezultate predsedničkih izbora u Belorusiji od 9. septembra, kada je, prema zvaničnim podacima, Lukašenko ponovo izabran sa 80 odsto osvojenih glasova.
Beloruski predsednik optužio je zapadne zemlje da žele da ga svrgnu sa vlasti i tako istovremeno oslabe i Putina.
Putin je rekao da je formirao rezervne policijske jedinice za intervenciju u Belorusiji ako bude potrebno, ali do te tačke još uvek nije došlo.
„Takođe smo se složili da se one neće koristiti sve dok situacija ne izmakne kontroli“, rekao je za Prvi kanal TV Rusija.
Nakon izbora u Belorusiji počeli su masovni protesti, a Lukašenkova protivkandidatkinja Svetlana Tihanovskaja prebegla je u Litvaniju.
- Ko je Aleksandar Lukašenko – „poslednji diktator u Evropi“
- „Pakao na Zemlji“ – pritvor u Belorusiji
- Belorusija i jeziva svedočenja: „Oni tuku ljude divljački, nekažnjeno i hapse koga stignu“
Putin je rekao da Rusija ima obavezu da pomogne Belorusiji u održavanju bezbednosti u okviru bliskog saveza dveju zemalja i istakao je duboke kulturne, etničke i jezičke veze između ove dve nacije.
Rekao je da nove policijske snage neće ući u Belorusiju osim ukoliko „ekstremistički elementi koji koriste političke slogane kao pokriće pređu određenu granicu i počnu oružanu pljačku, paleći automobile, kuće, banke i pokušavajući da zauzmu zgrade vlade“.
Šta su poručili iz EU?
Đozep Borelj, šef diplomatije EU, kazao je posle sastanka u Berlinu, da očekuje od Rusije da se pridržava principa za koje se sama zalaže.
„Mnogo puta sam iz Rusije čuo mantru da je to što se dešava u Belorusiji unutrašnja stvar te zemlje i da ne žele da se stranci mešaju. Pretpostavljam da to važi i za njih“, rekao je Đozep Borelj, šef diplomatije EU, a prenosi agencija AFP.
On je dodao da isključivo stanovnici Belorusije treba da odlučuju o sopstvenoj sudbini.
„Ako Rusija veruje u nezavisnost i suverenitet država, onda će poštovati želju i demokratski izbor naroda Belorusije“, dodao je Borelj.
Analiza: Šta stoji iza Putinovog plana?
Sara Rejnsford, dopisnica iz Moskve
Predsednik Putin daje podršku Belorusiji, direktnom potvrdom onoga što je Aleksandar Lukašenko tvrdio pre izvesnog vremena – da će Rusija priteći u pomoć, silom, ako se situacija pogorša.
Sa kojom silom i u slučaju kolikog pogoršanja, Putin nije u potpunosti definisao. Pod „policijskim službenicima“, međutim, on ne misli na običnu uličnu policiju.
Ovaj pojam je daleko širi, uključujući policiju za razbijanje nereda, Nacionalnu gardu Rusije, pa čak i Federalnu službu bezbednosti (FSB).
Dakle, mogućnost za neku vrstu ruske intervencije sada stoji kao otvorena pretnja i opozicionim liderima i demonstrantima – ali i Zapadu.
Jer, Vladimir Putin je istakao i poseban odnos između Minska i Moskve – etničke veze, porodične veze i ekonomske veze.
Rusija je brinula o onome što se dešavalo preko njene granice, rekao je, više nego jednom. Osvrnuo se na zabrinutost demonstranata – da nije bilo problema, ne bi bili na ulici, zaključio je Putin.
Ali u celini, ovo je bila izjava podrške predsedniku Lukašenku. Rusija mu čuva leđa.
EU i SAD odbacile su izbore u Belorusiji 9. avgusta ocenovši ih da nisu bili ni slobodni ni pošteni.
EU priprema sankcije protiv zvaničnika koje optužuje da su nameštali izborne rezultate da bi postigli pobedu Lukašenka i obračunavanje sa opozicionim pokretom.
Na demonstracijama u beloruskoj prestonici Minsku bilo je mnogo ljudi. Lukašenko je osvojio šesti mandat, posle 26 godina na mestu predsednika, sa 80 odsto glasova.
Video: „Nastja, mama je tu“ – Priče ljudi koji čekaju ispred zatvora u Minsku
Pokrenut je krivični postupak, usmeren na Koordinacioni savet opozicije, koji Lukašenko optužuje za pokušaj preuzimanja vlasti.
Najistaknutiju opozicionu predstavnicu u Belorusiji, Mariju Kolesnikovu, ispitivali su tužioci.
Dolazeći u zgradu Istražnog komiteta u Minsku, ona je aplaudirala dok je pozvala pristalice da ne odustaju.
- Belorusija: Počela hapšenja istaknutih opozicionih aktivista
- Potreseni nasiljem, ljudi u Belorusiji se oslobađaju straha
Tužioci su u sredu ispitivali i dobitnicu Nobelove nagrade za književnost Svetlanu Aleksijevič. Ona je novinarima rekla da je odbila da odgovori na njihova pitanja i rekla da su aktivnosti saveta potpuno legalne.
Savet je pokrenula Svetlana Tihanovskaja, vodeća opoziciona kandidatkinja za predsednika, koja je sada u egzilu u susednoj Litvaniji.
Click here to see the BBC interactive
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
