Predsednik Rusije Vladimir Putin, rekao je da Moskva planira da nastavi isporuke gasa preko Ukrajine bez obzira na nesuglasice sa Kijevom i činjenicu da paralelno gradi gasovode kojima kojima bi zaobišla tu susednu državu.
Predsednik Rusije održao je tradicionalnu godišnju konferenciju za novinare koja je trajala četiri i po sata, a odgovorio je na 71 pitanje.
Ukrajina je ključna tačka tranzita za isporuku gasa, a aktuelni sporazum dve države ističe krajem godine.
„To je veoma teška i osetljiva tema. Želimo da rešimo problem“, kazao je Putin na konferenciji za novinare, a prenosi agencija Rojters.
„Potražićemo rešenje koje je prihvatljivo za sve strane, uključujući Ukrajinu. A to je nevezano za izgradnju dva kraka Severnog toka i Turskog toka. Ukrajina će i dalje biti tranzit za isporuku gasa“, istakao je ruski predsednik.
- Ko će se prvi zalediti u Evropi ako stane gas iz Rusije 1. januara
- Iz koje kuhinje je došla afera „ruski špijun“
Moskva je prethodno saopštila da su tranzitne takse i tarife koje je predložila Ukrajina previsoke, što je vlada u Kijevu negirala.
Ruska vlada predložila je i novi kratkoročni međudržavni sporazum koji bi važio dok se ne izgrade ostali gasovodi. Ukrajina, međutim, insistira na dugoročnom sporazumu.
Severni tok 2, koji bi trebalo da duplira količinu isporučenog gasa Nemačkoj trebalo bi da bude pušten u rad sledeće godine.
Puštanje u rad Turskog toka zavisi od završetka izgradnje gasne infrastrukture u Srbiji, Bugarskoj i Mađarskoj.
Putin je saopštio i da je Rusija spremna da Ukrajini isporuči gas uz popust do 25 posto.
„Uveren sam da ćemo postići dogovor. Ne želimo da se situacija pogorša ili da je koristimo kako bi uticali na Ukrajinu na bilo koji način“.
Govoreći o situaciji na istoku Ukrajine, on je istakao da nije reč o okupaciji, već da su tamo formirani legalni organi na osnovu rezultata izbora i sporazuma iz Minska.
„Nema stranih trupa u istočnoj Ukrajini. To su snage za samoodbranu koje isključivo čini domaće stanovništvo“, naveo je Putin.
„Odakle tim snagama teška artiljerija? Očigledno da ima onih koji se solidarišu sa njima. Ali to su njihove tehnike i načini“, dodao je ruski predsednik.
On je kazao da postoje plaćenici iz zemalja kao što su Francuska i Nemačka, ali da ne čine osnovu tih oružanih formacija.
Putin je rekao i da je Vladimir Iljič Lenjin prilikom formiranja Sovjetskog saveza napravio grešku kada je dao teritorije različitim narodima, uključujući Ukrajince.
„Te teritorije su loše podeljene, pa i danas osećamo posledice. Staljin je bio protiv takvog sistema, ali je na kraju prihvatio“, tvrdi Putin.
„Teritorija koja je istorijski gledano pripadala Rusima, data je Ukrajini kako bi se ojačao proletarijat“, smatra on, uz konstataciju da taj problem neće moći da se reši upotrebom sile.
Prvi čovek ruske države rekao je i da nema nameru da premešta Lenjinovo telo iz mauzoleja na Crvenom trgu u centru Moskve, jer je to mesto veoma važno za mnoge Ruse starije generacije.
- Vladimir Putin: „Liberalizam je zastareo“
- Koliko su zaista saglasne Rusija i Srbija
- Putin naljutio Ukrajinu susretom sa bajkerima na Krimu
Jedna od glavnih tema konferencije bilo je i hapšenje novinara Ivana Golunova.
„Petoro službenika policije je dobilo otkaze zbog ovog slučaja, a pokrenute su i istrage. Sada je to u nadležnosti istražnog komiteta, a ne ministarstva unutrašnjih poslova“, kazao je Putin.
Nezaobilazno je bilo i pitanje o četvorogodišnjoj suspenziji ruskih sportista sa najvećih svetskih takmičenja zbog dopinga.
„Ne samo da ta odluka nije fer, već je u suprotnosti sa međunarodnim pravom – kako se nekom sudi opet za isti prekršaj“, rekao je on.
Putin je ponovio da bi kazne trebalo da budu individualne, jer većina sportista ne koristi sredstva za doping.
„Pa, imamo devojčice koje se bave umetničkim klizanjem. Da li one imaju bilo kakve veze sa dopingom“, zapitao sa Putin i dodao da nije u redu terati ruske sportiste da nastupaju pod neutralnom zastavom ako protiv nacionalnog olimpijskog komiteta nije pokrenuta nikakva istraga.
U ruskoj, pa i međunarodnoj javnosti u prethodnom periodu bilo je reči i o tome ko bi mogao da nasledi Putina 2024, kao i potencijalnoj promeni ustava.
Putin je naveo da bi mu bilo „prihvatljivo“ da se iz teksta ustava izbaci reč „uzastopni“.
U ustavu Rusije postoji odredba kojom se postavlja ograničenje da osoba može da provede „dva uzastopna mandata na funkciji predsednika“
Putinu je ovo četvrti predsednički mandat a prošle godine je ponovo izabran.
Najpre je bio predsednik od 2000. do 2008, a onda je obavljao funkciju predsednika vlade četiri godine.
U međuvremenu je u Rusiji predsednički mandat produžen sa četiri na šest godina.
Na predsedničku funkciju Putin se vratio 2012. godine.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
