Svakog dana Federika Čijuč, stanovnica Venecije i profesionalna turistička vodičica, pokazuje posetiocima glavne atrakcije Venecije.
Kad stigne do Trga Svetog Marka, na kom se nalazi venecijanska katedrala i bivša vladina palata, teško joj je da pronađe neko mirno mesto za odmor.
„Između maja i oktobra, trg je uvek pretrpan“, objašnjava ona.
„Teško je probiti se, i uopšte razgovarati, jer je u gradu uvek veoma bučno.“
- Kako je živeti u preterano posećenom gradu
- Da li su putovanja bez prtljaga budućnost: Dubrovnik jedan od svetskih predvodnika te ideje
- Mesa: Prvi grad u Americi prilagođen turistima sa autizmom
U poslednje tri decenije, Venecija je postala jedna od najistaknutijih žrtava prekomernog turizma.
Grad trenutno prima procenjenih 30 miliona posetilaca godišnje, što je mnogo više od 50.000 stanovnika koji tamo zapravo žive.
A više od dve trećine tih posetilaca dođe na samo jedan dan.
Ovog meseca, venecijanske opštinske vlasti saopštile su planove da se izbore sa ovim problemima putem kontroverznog poteza: naplaćujući 5 evra jednodnevnim izletnicima za ulaz.
To Veneciju čini prvim gradom na svetu koji naplaćuje posetiocima da uđu u njega.
Vest o plaćanju ulaznica izazvala je pravu kontroverzu, a putnici žele da razumeju kako ih ova nova mera pogađa, pa je BBC razgovarao sa vlastima i meštanima da bi pokušao da razume kad kreće ova praksa, ko će morati da plaća i kako ljudi mogu da posete grad na održiviji način.
U čemu je problem?
Pored toga što zagorčava život i stanovnicima i turistima, prekomerni turizam takođe vrši pritisak na gradsku infrastrukturu.
I kao i u Lisabonu ili Barseloni, to primorava Venecijance da se isele zbog nedostatka pristupačnih stanova, jer se stanodavci prebacuju sa dugoročnih iznajmljivanja na kratkoročne smeštaje koji donose veći profit.
Ali Venecija, grad izgrađen na vodi, suočava se sa još više rizika.
Turistička eksplozija povećala je broj brodova u gradskim kanalima, izazivajući talase koji erodiraju temelje venecijanskih vekovima starih građevina.
Pre dve godine, italijanska vlada je zabranila kruzerima da se ukotve u gradskom centru Venecije delom zbog štete koju ovi veliki brodovi nanose zgradama i morskom dnu.
U avgustu prošle godine, Unesko je zapretio da će staviti Veneciju na spisak lokacija svetske kulturne baštine koji su ugroženi zbog „nedovoljnih napora“ da se grad očuva.
Bilo je očigledno da nešto mora da se preduzme.
Odakle je potekla ideja za ulaznice?
Italijanska vlada je 2019. godine odobrila predlog koji je podnela venecijanska opštinska vlada za uvođenje „naknade za ulaz“ od 5 evra za jednodnevne izletnike.
Cilj je bio da neki izletnici preispitaju planove za putovanja, sa idejom delimično inspirisanom malim italijanskim ostrvima kao što je Ponca, koja naplaćuju naknadu za iskrcavanje.
Kako platiti ulaznicu?
Plaća se na portalu koji će uskoro biti pokrenut.
Tokom probnog perioda, biće prihvaćana i plaćanja uživo predstavnicima lokalnih vlasti kao što su policajci ili članovi obezbeđenja.
Plaćanje je moguće kreditnom karticom, putem PejPela ili bankovnog transfera.
Predlog je ostavljen pod strani tokom pandemije i nedavno je obnovljen.
Počev od proleća 2024. godine, venecijanske opštinske vlasti će testirati naplaćivanje novih ulaznica tokom probnog perioda.
Prema venecijanskom gradskom odbornika za turizam Simoneu Venturiniju, ovaj probni period pomoći će vlastima da eksperimentišu sa taksom, sa krajnjim ciljem da ona postane trajna.
Pogledajte video: Josip Broz Tito – putovanja od Istoka do Zapada
Kad počinje probni period?
Venecija će izabrati 30 datuma, počev od proleća 2024. godine, za naplaćivanje ulaznica.
Oni još nisu saopšteni, ali će se poklopiti sa udarnim turističkim periodima da bi odvratili ljude od dolaženja tokom posebno prometnih dana.
„Testiraćemo dnevne ulaznice na vrhuncu udarne putne groznice kao što je uskršnji vikend“, kaže Venturini.
- Austrijski Halštat se pobunio zbog velikog broja turista
- Misteriozna zelena voda u kanalima Venecije
Na koga će se odnositi probni period?
Ulaznice će biti naplaćivane posetiocima koji dolaze u Veneciju na jedan dan i odnosiće se samo na venecijanski istorijski centar grada (isključujući obližnja ostrva kao što su Murano).
Prema pravilniku, koji je objavila lokalna vlada, izuzete kategorije uključuju posetioce koji ostaju preko noći, stanovnike Venecije i šireg regiona Veneta, članove porodice meštana, ljude koji dolaze da rade ili iz volonterskih razloga, studente koji pohađaju venecijanske univerzitete, sportiste koji posećuju Veneciju radi sportskih događaja i maloletnike mlađe od 14 godina.
Kako funkcioniše plaćanje ulaznice?
Jednodnevni izletnici moraće da se registruju na portalu koji će se uskoro otvoriti i da plate ulaznicu od 5 evra.
Portal će generisati QR kod koji može da se preuzme i koji će potvrditi da je ulaznica plaćena, a lokalne vlasti će moći da je pregledaju kad nasumično budu tražile od ljudi da pokažu kod.
Tokom probnog perioda, ljudi će takođe moći da plate na licu mesta ako ih zaustave vlasti i nemaju kod sebe kod.
Čak će i ljudi koji su izuzeti od plaćanja ulaznice, kao što su stanovnici šireg regiona Veneto, morati da se registruju.
Na taj način, kaže Venturini, vlasti će moći da steknu bolji utisak o tome koliko ljudi će doći datog dana i prilagode u skladu s tim svoje usluge kao što je odlaganje otpada.
Tokom prve godine, sredstva sakupljena prodajom ulaznica koristiće se za finansiranje IT sistema i provere QR koda lokalnih vlasti.
„Naš glavni cilj za sada je stvaranje sistema registrovanja i niz podsticaja za odvraćanja ljudi od dolaženja tokom udarnih dana“, kaže Venturini.
Zašto to važi samo za jednodnevne izletnike?
Jednodnevni izletnici čine dve trećine svih posetilaca i najčešće se sastoje od velikih turističkih grupa, putnika sa kruzera i ljudi koji dolaze iz obližnjeg regiona Veneta.
Prema rečima Davidea Bertočija, profesora turističke geografije sa Univerziteta u Udineu, jednodnevni izletnici nemaju mnogo ekonomske vrednosti za Veneciju, a opet vrše značajan pritisak na njenu infrastrukturu.
Kao što je Bertoči objasnio, ove velike grupe obično slede standardni tročasovni ili četvoročasovni putni plan sa naglaskom na uobičajena gradska obeležja kao što su Trg Svetog Marka i most Rialto, stvarajući neodrživo zakrčenje u uskim uličicama i na hiljadugodišnjim mostovima.
Najveći deo vremena, oni ne troše novac na posete crkvama ili muzejima, da bi kupovali ili jeli u lokalnim restoranima.
Poređenja radi, posetioci koji ostanu da prespavaju potroše mnogo više novca na smeštaj i hranu.
Plus, oni su već platili venecijansku turističku taksu, naknadu koja se plaća direktno u njihovom smeštaju a koja se koristi za finansiranje održavanja venecijanske turističke usluge i očuvanje njene kulturne baštine.
- Pronađena olupina rimskog broda stara 2.000 godina u Italiji
- Adio, maestro – preminuo „Otac tiramisua“, Aldo Kampeol
Šta je razlika između turističke takse i ulaznice?
Turističke takse u Veneciji (kao i u čitavoj Italiji) uključene su u hotelski račun i mogu da variraju od 1 evra do 5 evra po noći u zavisnosti od tipa smeštaja.
Ulaznica u Veneciju, za razliku od nje, namenjena je samo posetiocima koji dođu na jedan dan i ne ostaju da prenoće u gradu.
Šta ljudi kažu na to?
Najava plaćanja ulaznice izazvala je raznorazne reakcije.
Pre godinu dana, oko hiljadu građana okupilo se u gradu da protestuje zbog uvođenja ulaznica.
Prošle nedelje, najave probnog perioda plaćanja ulaznica dočekana je ostrašćenim protestima tokom zasedanja gradskih vlasti.
Ana Skovariči, tradicionalna knjigoveskinja koja je preselila četvoročlanu porodicu u obližnju Padovu zato što više nije mogla da priušti da plaća stanarinu, kaže da je ulaznica „smešna“.
„Ljudi će svakako platiti 5 evra da dođu u Veneciju“, kaže ona.
„Pravi problem je odsustvo smeštaja i činjenica da se grad pretvorio u jedan ogroman pansion.“
Venice Day Trips, turistička agencija koja nudi kulturne izlete u Veneciju i obližnju oblast, misli da ulaznica nije pravi način za borbu protiv prekomernog turizma.
„Mi bismo voleli da vidimo ograničen broj turista sa jasnim procesom rezervacije“, kaže osnivačica Rejčel Erdman, dodavši da oni obično savetuju klijentima da ne dolaze u Veneciju tokom udarne sezone kao što su letnji meseci.
„Ono sa čim se zapravo ne slažemo je plaćanje takse za ulazak u grad.“
Međutim, esnafska udruženja polažu velike nade u naplaćivanje ulaznica.
Kao što je izvestio italijanski list La Republika, esnafsko udruženje lokalnih zanatlija saopštilo je da će mehanizmi naplaćivanja ulaznica „verovatno morati da se usavrše“, ali je to dobar početak za borbu sa prekomernim turizmom.
Pogledajte video: Sveti Stefan, hotelijerstvo između legende i istine
Šta kažu vlasti?
Venecijanske opštinske vlasti odgovorile su na kritike rekavši da je za sada plan za naplaćivanje ulaznica u eksperimentalnoj fazi.
„Želimo da ga isprobamo“, kaže Venturini.
„Želimo da vidimo da li naplaćivanje ulaznice od pet evra može da ubedi ljude da izaberu dane van udarne sezone da bi došli u Veneciju.“
Da li drugi gradovi naplaćuju ulaznice?
Turističke takse nisu ništa novo.
Prema rečima Megan Epler Vud, generalne direktorke Programa upravljanja sredstvima za održivi turizam (STAMP) sa Univerziteta Kornel, i druge destinacije su uvele takse kao način da se izbore sa prekomernim turizmom.
Na primer, Balearska Ostrva su 2016. godine uvela „eko taksu“ za finansiranje očuvanja ekoloških i kulturnih blaga arhipelaga; dok Belize naplaćuje taksu posetiocima još od devedesetih da bi finansirao očuvanje koralnih grebena i širokog raspona biodiverziteta.
Druge destinacije koje naplaćuju turistima taksu uključuju Bali, Barselonu, Francusku, Austriju, Hrvatsku, Kosta Riku, Novi Zeland i, najskorije, Island.
Međutim, nijedna zemlja nikad još nije uvela naplaćivanje ulaznica kao Venecija.
Većina destinacija uključuju turističku taksu u sklopu računa za smeštaj ili kao troškove dodate na cenu avionske karte ili turističke vize.
Ovo će biti prvi put da jednodnevni izletnici moraju da plate da bi ušli u neki grad.
Konačni cilj takse je takođe drugačiji.
U slučaju Balearskih Ostrva ili Belizea, takse se konkretno sakupljaju da bi se finansirali održivi turistički projekti.
Umesto toga, cena od ulaznica za Veneciju ne idu u konkretan fond.
Umesto toga, Venturini ističe da će novac sakupljen od posetilaca biti samo korišćen da pokrije troškove sistema registracije.
Zašto ne ograničiti broj turista?
Mnoge destinacije pogođene prekomernim turizmom kao Maču Piču ili Antarktik uvele su dnevno ograničenje broja ljudi kojima je dozvoljeno da uđu na jedan dan.
Međutim, Venecija je, kao što je Venturini objasnio, grad a ne turistička lokacija i ograničavanje broja posetilaca bilo bi protivno italijanskom ustavnom pravu na slobodno kretanje.
Kako podstaći održivi turizam u Veneciji?
Prema Valetiji Duflot, osnivačici Venezia Autentica, organizaciji koja promoviše održivi turizam u Veneciji, to zahteva samo malo istraživanja.
Ona predlaže ostanak na nekoliko noći – na taj način možete da vidite Veneciju kad su jednodnevni izletnici otišli – i ako je moguće rezervaciju smeštaja u lokalnom vlasništvu, trošenje novca u restoranima i na suvenire u lokalnom vlasništvu, kao i odabir lokalnih vodiča sa svim važećim dozvolama.
Istražite sami
Internet stranica Venezia Autentic može da pomogne posetiocima da izaberu plan putovanja, restorane i prodavnice koji podržavaju lokalnu ekonomiju i građanski život.
Čijuč dodaje da deo odgovora leži u ukazivanju na probleme.
„Uvek govorim posetiocima o problemima Venecije kao što je negativni uticaj kruzera“, kaže ona, „i dajem im savete kako da skrenu sa dobro utabanih staza i izbegnu da se zateknu u zakrčenim oblastima.“
Ona takođe misli da promocija održivih praksi može da učini da posetioci postanu svesniji vlastite uloge u očuvanju grada.
„Uvek govorim posetiocima da je Venecija deo naše kolektivne ljudske baštine“, kaže ona, „tako da je naša kolektivna odgovornost da očuvamo njenu lepotu.“
Pogledajte video: Svemirski turizam
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
