Ulaskom u predsedničku palatu u Kabulu, talibanske vođe proglasile su pobedu, a prethodno je avganistanski predsednik Ašraf Gani napustio zemlju, navodeći da je otišao da bi izbegao krvoproliće.
Portparol Talibana je naveo da je rat završen a da će tip vladavine i forma režima biti uskoro poznati.
Talibani su preuzeli i kontrolu nad glavnim sedištem državne televizije, odakle su se uživo obratili građanima.
Obećali su da se neće nikome svetiti i tvrde da ničiji život, a ni imovina neće biti ugroženi.
Ekstremisti su sada preuzeli kontrolu nad celom zemljom, posle brzog preuzimanja većine teritorije u danima tokom povlačenja međunarodnih snaga predvođenih Sjedinjenim Američkim Državama koje su u zemlji boravile prethodnih 20 godina.
- Deset stvari o ratu u Avganistanu
- Nasilje u Avganistanu – „Ubijaju nas zato što smo drugačiji“
- Kad intervjuišeš Talibane
Vojna koalcija predvođena američkim snagama uklonila je Talibane sa vlasti pre skoro 20 godina.
Ali posle sporazuma o povlačenju, Talibani su počeli da vraćaju teritorije i napreduju iz dana u dan da bi vrlo brzo preuzeli potpunu kontrolu nad zemljom.
Predsednik Avganistana Ašraf Gaši je napustio zemlju i navodno će potražiti utočište u Tadžikistanu.
Predstavnik za štampu talibana izjavio je da je njihovim borcima naređeno da uđu u Kabul da bi se sprečile krađe i razbojništva.
Haos na aerodromu u Kabulu
Dok se na društvenim mrežama mogu videti snimci Talibana koji slave po prostorijama i hodnicima predsedničke palate u Kabulu, za to vreme američke trupe preuzimaju kontrolu nad međunarodnim aerodromom u Kabulu.
Zapadne zemlje uz velike muke pokušavaju da evakuišu svoje građane, ali i mnogi očajni stanovnici Avganistana pokušavaju da pobegnu iz zemlje pošto su Talibani zauzeli i Kabul.
Prethodno su hiljade Avganistanaca potražile utočište u Kabulu poslednjih nedelja, bežeći pred ofanzivom snaga ekstremističke grupe.
Američka vlada poslala je vojne helikoptere da ubrzaju transport osoblja iz strogo čuvane i utvrđene ambasade ka aerodromu.
Američka vojska je obezbedila aerodrom u Kabulu i preuzima kontrolu vazdušnog saobraćaja radi evakuacije američkog i savezničkog osoblja.
Vašington je angažovao 5.000 vojnika za ovu operaciju.
Američke snage na aerodromu u Kabulu bile su prinuđene da pucaju u vazduh kada je gomila ljudi izašla na pistu, kako bi ih sprečili da se ukrcaju u vojne avione, potvrdio je američki zvaničnik Rojtersu.
Taj zvaničnik je rekao da su vojni letovi iz Kabula namenjeni samo za diplomate i osoblje lokalne ambasade.
Another day begins in Kabul, a sea of people rushing into the Kabul airport terminal. #AFG pic.twitter.com/UekpGJ2MWd
— Jawad Sukhanyar (@JawadSukhanyar) August 16, 2021
Saigon on steroids!
“It’s too late to fly out,” one man who worked for Western organizations for years but had his UK visa application was rejected, tells @WSJ
He & his family are in hiding in Kabul trying to find people smugglershttps://t.co/RCzw9vRx8opic.twitter.com/TIW6pSEg32
— Stefan Simanowitz (@StefSimanowitz) August 16, 2021
Sporadic automatic gunfire heard at #Kabul Intn’l Airport this morning
The US military say they’ve secured the perimeter of the airport
Footage taken by someone trying to get a flight to Turkey#Afganistan #Taliban #Talibans #KabulAirport #AfghanWomen pic.twitter.com/oNE8NH5URz
— Stefan Simanowitz (@StefSimanowitz) August 16, 2021
Televizija Al Džazira prenela je da na aerodromu u Kabulu vlada haos, da helikopteri dovoze zaposlene u ambasadama i da je aerodrom prepun građana koji očajnički žele da se ukrcaju na letove kako bi pobegli od Talibana.
Kabul je bio poslednji veliki grad u Avganistanu koji je izdržao ofanzivu Talibana koja je počela pre nekoliko meseci, ali se ubrzala poslednjih dana kada su ovladali teritorijama, ostavivši svet u šoku.
objašnjavajući da ne može da opravda „beskonačno američko prisustvo u građanskom sukobu u drugoj zemlji.“
Tokom vikenda američki predsednik Džo Bajden branio je odluku o povlačenju američkih trupa, rekavši da ne može da opravda beskrajno američko prisustvo usred građanskog sukoba druge zemlje“.
Šta su poručili Talibani?
Njihove jedinice su počele da pristižu u Kabul iz drugih delova Avganistana.
Izvor agencije Tas u glavnom gradu Avganistana rekao je da se na ulicama povremeno čuju pucnji i da se koristi teško naoružanje.
Prema njegovim rečima, čuju se i eksplozije, ali su informacije o događajima u gradu oskudne jer je preporučeno da se kuće ne napuštaju.
Predstavnik za novinare iz redova Talibana rekao je za BBC da „neće biti osvete“ nad Avganistancima.
Ranije u nedelju, ekstremisti su bez borbe preuzeli kontrolu nad Džalabadom, glavnim gradom na istoku zemlje.
Dan ranije, vladine snage su poražene i u najvećem gradu na severu zemlje, Mazar i Šarifu.
Humanitarna kriza na pomolu
Ujedinjene nacije su pozvale države susede Avganistana da otvore granice jer se broj civila koji beže od napada talibana povećava.
Hiljade interno raseljenih pristiglo je u Kabul, smatrajući glavni grad poslednjim sigurnim utočištem.
Predstavnici Svetskog programa za hranu saopštili su da je postoji nestašica hrane i upozorili na humanitarnu katastrofu.
U petak su talibani zauzeli drugi po veličini grad u zemlji Kandahar, najnoviju prestonicu provincije koja je pala.
Grad na jugu zemlje sa 600.000 stanovnika nekada je bio uporište talibana, a strateški je važan zbog međunarodnog aerodroma, poljoprivredne i industrijske proizvodnje.
Ekstremisti su zauzeli i obližnji grad Laškar Gah, a sada kontrolišu oko trećine prestonica avganistanskih provincija.
Ekstremisti napreduju veoma brzo svakog dana i iskoristili su trenutak odlaska američkih i drugih stranih trupa posle 20 godina.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, samo u Avganistanu je u proteklih mesec dana ubijeno više od 1.000 civila.
Sara Karimi, avganistanska režiserka u Kabulu, rekla je za BBC da joj se čini da je svet okrenuo leđa Avganistanu i da se plaši povratka u „mračna vremena“.
U životu pod talibanima devedesetih godina prošlog veka, žene su bile primorane da nose burku, obrazovanje je ograničeno za devojčice starije od 10 godina i uvedene su brutalne kazne, među kojima su bila javna pogubljenja.
„U opasnosti sam, ali više ne razmišljam o sebi“, rekla je Karimi.
„Razmišljam o našoj zemlji… Mislim da je naša generacija učinila mnogo da donese ove promene.
„Mislim na mlade devojke. U ovoj zemlji ima na hiljade lepih, mladih talentovanih žena.“
Mnogi koji su pobegli u Kabul, spavaju na ulicama i u napuštenim skladištima.
Prema podacima organizacije Save the Children, oko 72.000 dece je među onima koji su proteklih dana bežali u prestonicu.
„Nemamo novca da kupimo hleb ili nabavimo lekove za dete“, rekao je za BBC Asadulah, tridesetpetogodišnji ulični prodavac koji je pobegao iz grada Kunduza pošto su mu talibani zapalili kuću.
„Sve kuće i stvari su nam zapaljene, pa smo došli u Kabul i molili Boga da nam pomogne“, dodao je Asadulah, koji je sada sa porodicom u glavnom gradu.
Na obodima Kabula otvoreni su privremeni prihvatni centri i kampovi.
U razgovoru za BBC neposredno pre pada Kandahara, Paštana Durani, izvršna direktorka obrazovne nevladine organizacije koja radi sa avganistanskim devojčicama, rekla je da je uplašena za život.
„Devojčice sa kojima radimo već su pobegle“, rekla je.
„Ne znam gde su i lično sam uplašen za njihov život. Šta ako su u braku sa talibanskim borcem? Kakav će im biti život?“
Ove nedelje je više hiljada ljudi pobeglo iz severnih provincija u Kabul u potrazi za utočištem.
Nemačka vlada je zapretila da će uskratiti godišnju novčanu pomoć Avganistanu u visini od 500 miliona dolara ako talibani preuzmu kontrolu nad zemljom.
Nemačka je takođe obustavila prisilnu repatrijaciju državljana Avganistana čiji zahtevi za azil su odbijeni.
Francuska vlada kaže da takođe vodi istu politiku.
- „Dobili smo rat, Amerika je izgubila“
- Supersile na klizavom terenu: Zašto Rusiju brine povlačenje Amerikanaca iz Avganistana
- „Oni ratuju, a mi ginemo“: Porodice zatečene između dve vatre u Avganistanu
U sredu je smenjen načelnik avganistanske vojske general Vali Mohamed Ahmadzai, koji je na toj funkciji bio od juna.
Predsednik Ašraf Gani odleteo je u grad Mazar i Šarif na severu koji predstavlja tradicionalno anti-talibansko uporište kako bi pokušao da dobije vojnu pomoć lokalnih vođa.
Mazar i Šarif se na nalazi na granici sa Uzbekistanom i Tadžikistanom, a njegov pad značio bi potpuni poraz vlade u Kabulu.
Predsednik Gani je u Mazar i Šarifu razgovarao sa Abdulom Rašidom Dostumom, vođom lokalnih Uzbekistanaca i Atomom Mohamedom Norom, liderom tadžikistanske zajednice.
Gani je godinama pokušavao da umanji uticaj lokalnih lidera u ovom delu Avganistana, a sada traži pomoć od njih, objašnjava Ethirajan Anbarasan, BBC novinar.
Ranije ove nedelje, predsednik se takođe složio da naoruža provladinu miliciju.
Pogledajte video o novinarkama koje su ubijene u Avganistanu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
