Ratko Mladić u Hagu na izgricanju presude

JERRY LAMPEN

Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske, osuđen je pravosnažno pred sudom u Hagu na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida u Srebrenici i ratnih zločina u Bosni.

Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu potvrdilo je presudu Ratku Mladiću, čime su odbijene sve njegove žalbe.

Odbijena je, međutim, i žalba tužilaštva da Mladić bude osuđen za genocid u šest opština u Bosni.

Još uvek nije poznato gde će Mladić, koji je gestikulirao fotoreporterima posle ulaska u sudnicu, izdržavati kaznu.

Konačna presuda

Sud je tako potvrdio doživotnu kaznu za Mladićevu ulogu u ubistvu oko 8.000 bosanskih muslimana u Srebrenici 1995. godine.

Masakr u enklavi koja je trebalo da bude pod zaštitom snaga Ujedinjenih nacija bio je najteži zločin počinjen u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Međunarodni krivični sud za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji do sada je odredio sedam doživotnih robija.

Mladić je bio je jedan od poslednjih osumnjičenih kome je suđeno pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Uhapšen je 2011, posle 16 godina bekstva.


Podsećanje na događaj koji i pored presude Međunarodnog suda pravde, vlasti u Srbiji ne nazivaju genocidom.
The British Broadcasting Corporation

Reakcije iz regiona

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da neće detaljno da komentariše, ali je ocenila da pravda, generalno, nije zadovoljena i da za zločine nad Srbima niko nije odgovarao.

Dok zvaničnici u Srbiji još uvek nisu reagovali na presudu, u Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta poratne Bosne i Hercegovine, jednoglasni su u osudi.

Sud je „još jednom potvrdio ulogu antisrpskog suda koji odgovornost za ratne zločine ne utvrđuje prema dokazima, već prema nacionalnoj pripadnosti optuženika“, rekla je Cvijanović za agenciju Srna.

Tribunal će ostati upamćen kao „sinonim za nepravdu i politički sud, čiji zadatak nije da doprinese poverenju, kako licemerno tvrde,“ rekla je ona.

Milorad Dodik, njen prethodnik koji je danas srpski predstavnik u predsedništvu Bosne i Hercegovine, izjavio je da presuda „nema mnogo veze sa pravom i pravdom.“

On tvrdi da se „pokušava napraviti mit o Srebrenici“ koji se, kako kaže, „nije desio.“

„Na ovaj način je Mladić poslat direktno u legendu.“

Jedan od Mladićevih advokata, Miodrag Stojanović, rekao je za Televiziju RS da oseća „ogromno razočarenje i bes.“

„Nisam nikad bio optimista, ali sam očekivao bar minimum istine i pravde,“ rekao je on.

U Sarajevu, presuda je na svim naslovnicama, dok Dnevni Avaz u internet izdanju objavljuje Mladićevu fotografiju iz suda sa natpisom „Pogledajte krvnikove suze kada shvata da će umreti iza rešetaka.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da je najvažnije da je Mladić u zatvoru, a dužinu suđenja nazvao je sramotom i travestijom.

„Glavno da je u zatvoru. Neka je on tamo“, rekao je Milanović novinarima na Krku, a prenela je agencija Hina.

‘Kao da je bilo juče, sve je još sveže’

Majke Srebrenice pratile su presudu u Potočarima

Slađan Tomić
Majke Srebrenice pratile su presudu u Potočarima

Muž Šehide Abdurahmanović iz Srebrenice ubijen je 1995. godine.

Ona je sa članicama Pokreta majki enklava Srebrenica i Žepa, poznatijeg kao Majke Srebrenice, došla u Memorijalni centar u Potočarima, da čuje presudu Ratku Mladiću.

„Došle su majke koje jedva čuju, koje ne vide, koje su bolesne i jedva hodaju“, kaže Šehida za BBC na srpskom.

„Kao da je bilo juče, sve je još sveže.

„Želele smo da još jednom budemo zajedno, od silne želje da se ta pravda čuje“.

Šehida kaže da je za bitno da sud „nije udovoljilo žalbi Mladića“, ali da su očekivale da će biti „promenjena presuda za genocid u šest opština u Bosni“

„Bitno je da ima tu doživotnu i da je potvrđen genocid u Srebrenici“, kaže Šehida.

„Mi ćemo sada, nadam se, lakše ići kroz naš trnovit put borbe protiv negiranja tog genocida“.

Majke Srebrenice pratile su presudu u Potočarima

Slađan Tomić
Majke Srebrenice pratile su presudu u Potočarima

Hasan Nuhanović, koji je izgubio oca, majku i brata u genocidu u Srebrenici, kaže za BBC na srpskom da za njega „Ratko Mladić nije neki fiktivan čovek, nije apstrakcija“.

„Postoji snimak u Bratuncu gde moj otac kao izbeglica sedi na sastanku sa Mladićem, a tog istog detaljno je opisan incident o nokautiranju mog oca u Mladićevom prisustvu“, kaže Hasan za BBC na srpskom.

„U izveštaju tribunala je sve zverski opisano.

„Sutradan, moje porodice više nije bilo.

„Gde je čovek koji je sedeo na sastanku sa Mladićem, pitao sam se ja“.

Hasan je nakon toga saznao da mu je porodica ubijena, a kaže da ga celokupan proces „opterećuje“.

„Čekanje ovog dana, čekanje šta će se dogoditi sa onima koji ne prihvataju presudu – sve je to jako iscrpljujuće“, kaže Hasan.

Nada se da će presuda doneti nešto novo regionu.

„Presuda bi trebalo da otkloni strah da će se nešto slično ponovo dogoditi“, kaže on.

„Onda će pre nastupiti neka nova faza, bolja za sve ljude na Balkanu“.


Opsada Sarajeva: Sećanja preživelih
The British Broadcasting Corporation

Jedanaestogodišnja ćerka Fikreta Grabovice Imra ubijena je u eksploziji granate u opkoljenom Sarajevu 1993. godine.

On je danas predsednik Udruženja roditelja ubijene dece Sarajeva.

„Deca su najnevinija bića koja su brutalno ubijana tokom opsade Sarajeva“, kaže Fikret za BBC na srpskom.

„Zato je za mene jako važno da je sud utvrdio da je cilj opsade grada bilo terorisanje stanovništva.

„Presuda donosi olakšanje, posebno za ljude iz Sarajeva“.

Fikret dodaje da za njena „nije samo bitna kazna već samo istina koja je utvrđena“.

Srbija je ipak, misli on, „amnestirana od odgovornosti“ time što Ratko Mladić nije osuđen za genocid u šest opština u Bosni.

„Odluka možda jeste kasna satisfakcija za nas žrtve, ali je bitno da neki novi mladi ljudi u Bosni stvaraju normalan život““, misli Fikret.

Dodaje da bi za njega bilo najpodesnije da Mladić kaznu služi u Velikoj Britaniji, kao i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.

Reakcije iz sveta

Džo Bajden, predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) pozdravio je „istorijsku“ presudu protiv Ratka Mladića.

„Ova istorijska presuda pokazuje da će oni koji čine stravične zločine biti odgovorni. Takođe pojačava našu zajedničku odlučnost da sprečimo da se buduća zverstva počnu bilo gde u svetu“, rekao je Bajden.

Presuda predstavlja „veliku prekretnicu za pravdu“, izjavio je u Parizu šef francuske diplomatije Žan-Iv le Drija.

„Presuda neće vratiti život hiljadama ljudi i neće izbrisati patnju žrtava, ali predstavlja glavnu prekretnicu za pravdu i borbu protiv nekažnjivosti na Zapadnom Balkanu“, rekao je on.

Francuski ministar je rekao da činjenice konačno potvrđene u presudi moraju jednoglasno da budu prihvaćene i da posluže kao osnova za pomirenje.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je danas da presudasvedoči o pristrasnosti tribunala i da njegova odluka predstavlja licemerje.

„Odluka je ponovo pokazala da je rad međunarodnih mehanizama u procesuiranju krivih za zločine na teritoriji bivše Jugoslavije u periodu građanskog rata u praksi pristrasan u odnosu na jednu od strana“, navela je Zaharova u pisanoj izjavi.

Po njenim rečima, odluka izgleda „licemerno“, ako se uzmu u obzir odluke suda kada je reč o hrvatskim i bošnjačkim vojnim liderima, Anti Gotovini, Ramušu Haradinaju i Naseru Oriću.

Potvrda presude

Ratko Mladic in court, 26 August

BBC
Ratko Mladić prilikom ranijeg sudskog ročišta

Haški tribunal je, 22. novembra 2017, generala Mladića nepravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, progona Hrvata i Muslimana širom Bosne, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Tribunal je Mladića oslobodio krivice za genocid u još pet bosanskih opština.

Odbrana je žalbom tražila da Mladić bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi, tvrdeći da tužilaštvo nije dokazalo njegovu krivicu.

Apelacionim većem predsedavala je sudija Priska Matimba Nijambe iz Zambije.

Povodom žalbe Mladića zbog prava na pravično suđenje, predsedavajuća Žalbenog veća je rekla da je Veće, uz suprotno mišljenje jednog sudije, odbilo osnove žalbe.

Žalbeno veće konstatovalo je da Mladić nije pokazao da je pretresno veće pogrešilo time što Sarajevo nije tretiralo kao branjeni grad.

Konstatovano je i da pretresno veće nije pogrešilo kada je ocenilo da je cilj opsade Sarajeva bilo terorisanje stanovništva tog grada.

Veće je ocenilo neuverljivom Mladićevu tvrdnju da je njegov cilj bio da se civilno stanovništvo humano evakuiše iz Srebrenice.

Konstatovalo je da Mladić nije doveo u pitanje ključne zaključke na koje se pretresno veće oslonilo, među kojima i zaključak da je ponašanje Vojske Republike Srpske prouzrokovalo humanitarnu krizu koja je prethodila razmeštanju stanovništva, kao i da je to razmeštanje bilo nasilno.

Konstatovano je i da pretresno veće nije pogrešilo kada je ocenilo da je uklanjanje žena, dece i starijih muškaraca muslimana bilo prisilno.

Retrospektiva

  • Tužilaštvo u Hagu podiglo je u julu 1995. optužnicu protiv Ratka Mladića
  • Optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti
  • Povukao se iz javnosti nakon objavljivanja optužnice i gubi mu se trag od 2005. godine
  • Mladić je bio u bekstvu deset godina
  • Navodno se skrivao po različitim vojnim objektima
  • Službe bezbednosti su ga uhapsile u kući rođaka u selu Lazatrevo u blizini Zrenjanina
  • Vest je 26. maja 2011. objavio tadašnji predsednik zemlje Boris Tadić
  • Protest zbog hapšenja Mladića organizovala je Srpska radikalna stranka, došlo je do sukoba policije i demonstranata
  • Žalba na odluku suda za prebačaj u Hag je odbijena i Mladić je 31. maja 2011. prebačen u Hag
  • U novembru 2017. osuđen je na doživotnu kaznu zatvora prvostepeno
  • Sud je utvrdio da je kriv za deset od 11 tačaka optužnice, među kojima su genocid, ubistva, teror, proterivanje i napadi na civile
  • Na osnovu pravosnažne odluke suda u Hagu, Mladić je 8. juna 2021. osuđen na doživotnu kaznu zatvora

Dugo čekana pravda

Analiza Ana Huligan, dopisnica iz Haga

Okrvavio je ruke, rekla mi je Munira Subašić kada sam je posetila u kući, nedaleko od polja smrti u Srebrenici.

Ratko Mladić bio je pokretač političke zavere, osmišljene na vrhu, kako bi delovi bosanskog muslimanskog stanovništva nestali.

Etničko čišćenje započelo je progonom – propaganda je okrenula komšije jedni protiv drugih – i za hiljade ljudi završilo se kada su ljudi Ratka Mladića pregazili bazu UN-a u Potočarima, određenoj sigurnoj zoni.

Ovde je Munirin 17-godišnji sin Nermin bio otrgnut iz njenih ruku, dok je pokušavao da je uveri da će sve biti u redu.

Dvadesetdva člana njene porodice stradala su u genocidu.

Ratko Mladić proveo je 16 godina u bekstvu, mnogi su se plašili da neće doživeti ovu konačnu pravnu presudu.

Munira je otputovala u Hag kako bi bila svedok trenutka za koji veruje da će joj doneti mir.

Tužioci se nadaju da ovo suđenje poslati poruku koja odjekuje u regionu i šire – da odlaganje pravde ne znači uskraćivanje pravde.


Proces protiv Mladića ukupno je trajao 26 godina

U maju 2012. počelo je suđenje generalu Mladiću, a zahtev odbrane da se oslobodi krivice i pusti na slobodu je odbijen.

Tokom četiri godine suđenja saslušano je gotovo 600 svedoka i izneto 10.000 dokaznih predmeta.

Prvostepena presuda doneta je u novembru 2017, a Mladić udaljen iz sudnice zbog komentarisanja postupka.

„Sve je ovo čista laž“, izjavio je tada Mladić.

Presuda je izrečena posle duže pauze tokom koje je Mladiću pozlilo.

„Sudsko veće osuđuje Ratka Mladića na doživotnu kaznu zatvora“, pročitao je sudija Alfons Ori.

Pre nego što se, u leto 2011, našao u pritvoru Ševeningenu, Mladić je, po nalazima lekara, imao tri moždana udara.

Za vreme provedeno u pritvoru, Mladić je bio podvrgnut brojnim terapijama i nekoliko puta je operisan, a 2013. se u sudnici zahvalio Tribunalu što mu je spasao život.


Posle hapšenja u Srbiji, Mladić je isporučen Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.
The British Broadcasting Corporation

Uoči odlaska u pritvor Haškog tribunala imao je četiri želje – jagode, televizor, neku Tolstojevu knjigu i da poseti ćerkin grob.

Proces protiv Mladića trajao je 26 godina, otkada je podignuta prva, tada objedinjena optužnica protiv njega i političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića.

Mladić optužen je pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma za genocid, zločine protiv čovečnosti u BiH, protiv civilnog stanovništva kao i za držanje pripadnika mirovnih snaga.

Druga optužnica stiže krajem 1995. godine, a tereti ga za genocid i zločine na području Srebrenice.

U leto iduće godine, Pretresno veće Haškog tribunala izdalo je nalog za Mladićevo hapšenje.

Bez branilaca

Hag, 4. jun 2011.

Getty Images
Ratko Mladić na prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom

Apelaciono veće suda odobrilo je zahtev advokata Branka Lukića i Dragana Ivetića da generala Mladića na izricanju presude, umesto njih, zastupa pravna savetnica Peta-Luiz Bagot.

Branioca Lukića je Apelaciono veće, istovremeno, upozorilo da je obavezan da zastupa svog klijenta.

Isto upozorenje sudije su i ranije upućivale advokatu Lukiću.

Krajem maja, sud je, kao neosnovan, odbio zahtev odbrane da izricanje pravosnažne presude bude odloženo zbog sprečenosti Mladićevih branilaca da prisustvuju zasedanju, bilo u sudnici, bilo preko video veze.

Advokat Ivetić, po podnesku odbrane, ne može da bude prisutan zbog bolesti, a prvi branilac Lukić zato što je obavezan da poštuje Mladićeva uputstva.

Mladić je insistirao je prethodno da u sudnici izricanju presude moraju prisustvovati i on i obojica branilaca.

Odbio je da zasedanje suda prati preko video veze ili uz jednog advokata.

Prošlo je 23 godine od Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u BiH.
The British Broadcasting Corporation

Pre presude

U Banja Luci u Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, u utorak ujutro osvanuo je transparent podrške Ratku Mladiću.

Transparent je okačen na jedan od pešačkih mostava iznad puta, prenosi Televizija N1.

„Ne priznajemo haške odluke. Ti si ponos Srpske Republike“, piše na transparentu.

Pored je stavljena i slika vojničke kape po kojoj je Mladić bio prepoznatljiv tokom rata u BiH.

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik je pre izricanja presude poručio da je „Mladić častan čovek“ i „nije mogao da uradi ono što je navedeno u optužnici“.

A woman stands near tombstones at a cemetery to honour the victims of the 1995 Srebrenica massacre

AFP
Obeležavanje 25-godišnjice masakra u Srebrenici

Koga je sve Haški tribunal osudio na doživotnu robiju?

Osim Mladića, ova kazna izrečena je pukovniku i načelniku bezbednosti Glavnog Štaba VRS Ljubiši Beari, bivšem ratnom načelniku Generalštaba Zdravku Tolimiru i načelniku bezbednosti Drinskog korpusa Vujadinu Popoviću.

Na doživotni zatvor su osuđeni i lider paravojne formacije Beli orlovi Milan Lukić, kao i komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislav Galić.

Prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić osuđen je, takođe, na doživotni zatvor u martu 2019. godine, a tu odluku donelo je Žalbeno veća Mehanizma za međunarodne krivične postupke, telo koje je nasledilo Haški tribunal.

Goran Jelisić i Milomir Stakić osuđeni na 40 godina zatvora.

Jelisić je osuđen a za ubijanje, mučenje i pljačku muslimana i Hrvata u Brčkom i u logoru u brčanskoj luci u proleće 1992. godine.

Stakić je prvobitno osuđen na doživotni zatvor, ali je ta odluka preinačena, te je 2006. godine osuđen na 40 godina robije zbog istrebljenja, ubistva i progona.

Potporučnik i načelnik bezbednosti Zvorničke pešadijske brigade Drinskog korupsa VRS Drago Nikolić, predsednik Republike Srpske Krajine Milan Martić i bivši general Vojske Republike Srpske dobili su po 35 godina zatvora.

Sud u Hagu osudio je 16 Srba na kaznu veću od 20 godina, a više od 100 osoba je osuđeno pred ovom institucijom.

Tribunal je oslobodio bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića za zločine nad Albancima na Kosovu 1999. godine, kao i nekadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića.

Kapetan Miroslav Radić takođe je oslobođen optužbi, kao i Vladimir Kovačević Rambo, kome nije moglo da se sudi zbog bolesti.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.