Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske osuđen je pravosnažno pred sudom u Hagu na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i ratnih zločina u Bosni.
Tako je potvrđena ranija, prvostepena presuda suda.
Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu potvrdilo je presudu Ratku Mladiću, čime su odbijene sve njegove žalbe, kao i žalba tužilaštva da bude osuđen za genocid u šest opština u Bosni.
On je gestikulirao fotoreporterima posle ulaska u sudnicu.
Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu osnovan je 1993. godine, a do sada je odredio sedam doživotnih robija.
- Zbog Srebrenice četiri doživotne kazne i 700 godina zatvora
- Jasmila Žbanić: Film o Srebrenici pokušaj da se ljudi pomere sa zacementiranih pozicija
- Mladić u jutarnjem programu: „Ljubi vas deda Ratko“
Apelacionim većem koje je donelo pravosnažnu presudu generalu Mladiću predsedava sudija Priska Matimba Nijambe iz Zambije.
Članovi veća su sudije Mustafa El Baž, Aminata Engum iz Gambije, Elizabet Ibanda-Nahamija iz Ugande i Sejmor Penton sa Jamajke.
Retrospektiva
- Tužilaštvo u Hagu podiglo je u julu 1995. optužnicu protiv Ratka Mladića
- Optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti
- Povukao se iz javnosti nakon objavljivanja optužnice i gubi mu se trag od 2005. godine
- Mladić je bio u bekstvu deset godina
- Navodno se skrivao po različitim vojnim objektima
- Službe bezbednosti su ga uhapsile u kući rođaka u selu Lazatrevo u blizini Zrenjanina
- Vest je 26. maja 2011. objavio tadašnji predsednik zemlje Boris Tadić
- Protest zbog hapšenja Mladića organizovala je Srpska radikalna stranka, došlo je do sukoba policije i demonstranata
- Žalba na odluku suda za prebačaj u Hag je odbijena i Mladić je 31. maja 2011. prebačen u Hag
- U novembru 2017. osuđen je na doživotnu kaznu zatvora prvostepeno
- Sud je utvrdio da je kriv za deset od 11 tačaka optužnice, među kojima su genocid, ubistva, teror, proterivanje i napadi na civile
- Na osnovu pravosnažne odluke suda u Hagu, Mladić je 8. juna 2021. osuđen na doživotnu kaznu zatvora
Proces protiv Mladića ukupno je trajao 26 godina
U maju 2012. počelo je suđenje generalu Mladiću, a zahtev odbrane da se oslobodi krivice i pusti na slobodu je odbijen.
Tokom četiri godine suđenja saslušano je gotovo 600 svedoka i izneto 10.000 dokaznih predmeta.
Prvostepena presuda doneta je u novembru 2017, a Mladić udaljen iz sudnice zbog komentarisanja postupka.
„Sve je ovo čista laž“, izjavio je tada Mladić.
Presuda je izrečena posle duže pauze tokom koje je Mladiću pozlilo.
„Sudsko veće osuđuje Ratka Mladića na doživotnu kaznu zatvora“, pročitao je sudija Alfons Ori.
Ratko Mladić poslednju deceniju je u Hagu.
Pre nego što se, u leto 2011, našao u pritvoru Ševeningenu, general Mladić je, po nalazima lekara, preživeo tri moždana udara.
Za vreme provedeno u pritvoru, Mladić je bio podvrgnut brojnim terapijama i nekoliko puta je operisan, a 2013. se u sudnici zahvalio Tribunalu što mu je spasao život.
Uoči odlaska u pritvor Haškog tribunala imao je četiri želje – jagode, televizor, neku Tolstojevu knjigu i da poseti ćerkin grob.
Proces protiv Mladića traje već 26 godina, otkada je podignuta prva, tada objedinjena optužnica protiv njega i političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića.
Ratko Mladić optužen je pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma i to za: genocid, zločine protiv čovečnosti u BiH, protiv civilnog stanovništva kao i za držanje pripadnika mirovnih snaga.
Druga optužnica stiže krajem 1995. godine, a tereti ga za genocid i zločine na području Srebrenice.
U leto iduće godine, Pretresno veće Haškog tribunala izdalo je nalog za hapšenje ratnog komandanta Vojske Republike Srpske.
- Decenija od hapšenja Ratka Mladića
- Radovan Karadžić osuđen na doživotnu kaznu
- Hag prebacuje Radovana Karadžića u Veliku Britaniju na odsluženje zatvorske kazne
Prvostepena presuda
Haški tribunal je, 22. novembra 2017, generala Mladića nepravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, progona Hrvata i Muslimana širom Bosne, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Tribunal je Mladića oslobodio krivice za genocid u još pet bosanskih opština.
Odbrana je žalbom tražila da Mladić bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi, tvrdeći da tužilaštvo nije dokazalo njegovu krivicu.
Tužioci su žalbom zahtevali da general Mladić bude proglašen krivim i za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u pet opština u Bosni.
Bez branilaca
Apelaciono veće suda odobrilo je zahtev advokata Branka Lukića i Dragana Ivetića da generala Mladića na izricanju presude, umesto njih, zastupa pravna savetnica Peta-Luiz Bagot.
Branioca Lukića je Apelaciono veće, istovremeno, upozorilo da je obavezan da zastupa svog klijenta.
Isto upozorenje sudije su i ranije upućivale advokatu Lukiću.
Krajem maja, sud je, kao neosnovan, odbio zahtev odbrane da izricanje pravosnažne presude bude odloženo zbog sprečenosti Mladićevih branilaca da prisustvuju zasedanju, bilo u sudnici, bilo preko video veze.
Advokat Ivetić, po podnesku odbrane, ne može da bude prisutan zbog bolesti, a prvi branilac Lukić zato što je obavezan da poštuje Mladićeva uputstva.
General Mladić (78) insistirao je prethodno da u sudnici izricanju presude moraju prisustvovati i on i obojica branilaca.
Odbio je da zasedanje suda prati preko video veze ili uz jednog advokata.
Apelaciono veće suda je, međutim, ocenilo da general Mladić i bar jedan od njegovih branilaca mogu prisustvovati izricanju presude ili u sudnici ili preko video veze.
Sudije su, ipak, usvojile zahtev da branioce na izricanju presude zameni pravna savetnica Bagot, kojoj su dale i pravo da se prethodno konsultuje sa Mladićem.
Koga je sve Haški tribunal osudio na doživotnu robiju?
Osim Mladića, ova kazna izrečena je pukovniku i načelniku bezbednosti Glavnog Štaba VRS Ljubiši Beari, bivšem ratnom načelniku Generalštaba Zdravku Tolimiru i načelniku bezbednosti Drinskog korpusa Vujadinu Popoviću.
Na doživotni zatvor su osuđeni i lider paravojne formacije Beli orlovi Milan Lukić, kao i komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislav Galić.
Prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić osuđen je, takođe, na doživotni zatvor u martu 2019. godine, a tu odluku donelo je Žalbeno veća Mehanizma za međunarodne krivične postupke, telo koje je nasledilo Haški tribunal.
Goran Jelisić i Milomir Stakić osuđeni na 40 godina zatvora.
- Kako žive i rade ratni zločinci na Balkanu
- Holandski vojnici delimično odgovorni za masakr u Srebrenici
- Ratko Mladić i ratni zločini: Sud u Hagu je „čedo NATO pakta“
Jelisić je osuđen a za ubijanje, mučenje i pljačku muslimana i Hrvata u Brčkom i u logoru u brčanskoj luci u proleće 1992. godine.
Stakić je prvobitno osuđen na doživotni zatvor, ali je ta odluka preinačena, te je 2006. godine osuđen na 40 godina robije zbog istrebljenja, ubistva i progona.
Potporučnik i načelnik bezbednosti Zvorničke pešadijske brigade Drinskog korupsa VRS Drago Nikolić, predsednik Republike Srpske Krajine Milan Martić i bivši general Vojske Republike Srpske dobili su po 35 godina zatvora.
Sud u Hagu osudio je 16 Srba na kaznu veću od 20 godina, a više od 100 osoba je osuđeno pred ovom institucijom.
Tribunal je oslobodio bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića za zločine nad Albancima na Kosovu i Metohiji 1999. godine, kao i nekadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića.
Kapetan Miroslav Radić takođe je oslobođen optužbi, kao i Vladimir Kovačević Rambo, kome nije moglo da se sudi zbog bolesti.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
