Rođendan longplej ploče: Pomodarstvo ili ljubav

Longplej gramofonska ploča danas slavi rođendan. Pre tačno 87 godina u Njujorku kompanija Ar Si Ej Viktor predstavila je prvi takav nosač zvuka na 33 obrtaja.

Sve do sredine 1980-ih godina, vinili su bili vrlo popularni i prodavani širom sveta, ali su im nova otkrića – kasete, a zatim kompakt diskovi i digitalna muzika vremenom preuzeli vodeću ulogu.

Poslednjih godina gramofonske ploče „uzvraćaju udarac“ – vraćaju popularnost, a prodaja beleži rekorde.

U Velikoj Britaniji je, na primer, prošle godine prodato 4,1 milion vinila – za 26 odsto više u odnosu na 2016. godinu – dok je u Sjedinjenim Državama oboren rekord, pošto je prodato 14,3 miliona ploča, za 1,2 miliona više nego godinu ranije.

Prodaja ploča je i u Srbiji porasla, a sagovornici BBC-ja na srpskom saglasni su da je donekle reč i o – pomodarstvu.

Novi ljubitelji ili pomodarstvo

„Oni koji su i ranije slušali ploče, slušaju ih i sada. Oni koji nisu – nikad ih neće ni slušati“, priča za BBC na srpskom Borko Bojović, vlasnik beogradske prodavnice ploča i kafića Jugovinil.

Prema njegovoim rečima, slušanje ploča postalo je i pomodarstvo.

„Neko kupi gramofon, zatim dva meseca kupuje ploče, i tu se ljubav završava“, priča Bojović.

• Madoninih 60: Karijera u fotografijama
• Kako je Kralj popa promenio muziku
• O čemu se radi u pesmi „Hotel California“ grupe Igls?

On prodaje ploče poslednjih dvadesetak godina, a od prošle godine u Cetinjskoj ulici u Beogradu ima prodavnicu ploča u kojoj služi i piće.

„Ovo je, pre svega, prodavnica ploča, pa onda i kafić. Može se desiti da u toku dana ne poslužimo nijedno piće, ali ne i da ne prodamo ploču“, priča Bojović.

U lokalu ima više od 17.000 vinila, uglavnom polovnih, a kako kaže Bojović, „u sekndhendu je novac, sa novim pločama nema mnogo sreće“.

U glavnom gradu Srbije trenutno radi nekoliko ovakvih kafića. Jugovinil je ranije bio samo prodavnica ploča i tada su u radnju dolazili samo ljudi ciljano, da kupe ploču. Sada im, kažu u lokal svraćaju i „slučajni prolaznici“ – oni koji nisu nameravali, pa ipak kupe ploču.

I u Muzičkoj kući Metropolis uz piće gostu mogu da posluže i ploču. Ukoliko poželi i može da izdvoji oko 2.200 dinara, kolika je prosečna cena vinila u ovom kafiću-prodavnici ploča.

Oni prodaju nove ploče, ali i kompakt diskove.

„Prodaja ploča poslednjih godina beleži nagli porast u odnosu na diskove, koji su do skoro bili glavni nosač zvuka koji se kupovao“, priča za BBC na srpskom Jelena Stošić iz Muzičke kuće Metropolis.

Prema njenim rečima, kupci ploča se mogu podeliti u tri grupe – one koji kupuju iz pomodarstva, prave ljubitelje vinila i zvuka koji on proizvodi i kolekcionare.

„Najprodavanije ploče su stari rok, bluz, džez, alternativa, dok se noviji izvođači slabije traže“, priča Stošić.

Ploče u ovoj radnji koštaju u proseku oko 2.200-2.300 dinara, dok za disk stranih autora treba izdvojiti najmanje 1.000 dinara.

Novi auto ili ploča?

Vlasnik Jugovinila ploče uglavnom nabavlja na bezrama u svetu. Na njima se pojedina izdanja prodaju i za nekoliko hiljada evra, priča.

Najbrojniji kupci na ovakvim bezrama su Rusi, priča Bojović.

„Znam jednog Rusa koji, siguran sam, kupuje ploče za Medvedeva. Traži samo najbolja i nova izdanja. On na berzi potroši 100.000-150.000 evra.

Drugi Rusi prešli su na jeftinije varijante. I tamo je postalo previše da se za ploču da nekoliko hiljada evra“, objašnjava Bojović, koji će u novembru učestvovati na jednoj od najvećih svetskih berzi vinila u Holandiji.

Osim na berzama – svetskim i domaćim, ploče nabavlja i preko oglasa.

„Dešava se, na primer, da ljudi naslede stan od kolekcionara ploča, pa je to dobar način da ih se reše i prodaju ih za male iznose.

Ima i onih kolekcija koje dožive drugačiju sudbinu. Jedan moj prijatelj je kolekciju od oko 12.000 ploča proda na veliko za 80.000 evra“, kaže Bojović.

Sve ploče iz 1990-ih godina su sada skupe i mogu da se prodaju za 400-500 evra, dok prosečna dobra jugoslovenska ploča košta između 30 i 50 evra, priča on.

„Mi u radnji ne prodajemo skupe ploče. Cene se kreću od 100 dinara, pa do koliko hoćeš“, kaže Bojović

I u Srbiji ima onih koji su spremni da izdvoje po 200-300 evra za ploču, dodaje.

„Od domaće muzike najviše se traži nešto što di-džejevi može da iskoristi za svuju priču. Klinci ne slušaju staru muziku, kada vide gitaru neće da kupe, dok kolekcionari traže novi talas – EKV, Haustor…“

„Pink Flojd i Bijelo dugme su šampioni“

Osim prodavaca knjiga, na ulicama prestonice sve su češći i prodavci ploča.

Verica Poledica već sedam godina drži štand u centru Beograda. Dnevno proda dvadesetak ploča, i to više stranih nego domaćih izvođača.

„Strane ploče su prodavanije, a i stranci su nam brojniji kupci.

Pink Flojd ide najviše, to ne možemo da zadržimo. Zatim Bitlsi, Majkl Džekson, Bob Marli, Džimi Hendriks, Dorsi… Od domaćih Azra, EKV, dok je među strancima Bijelo dugme apsolutni šampion“, priča Poledica za BBC na srpskom.

Na njenom štandu mogu se naći ploče od 100, 500 i 1.000 dinara, dok ima i primeraka od 2.000.

„Interesovanje je veliko, naročito turista, i to uglavnom mladih. Ali, sve je više onih koji bi rado da kupe, ali nemaju dovoljno novca, pa im onda spustimo cenu“, kaže Poledica uz ocenu da prodaja stagnira.

Preokret

Prodaja vinila 2007. godine bila je na ivici izumiranja, pa je 700 muzičkih radnji u Sjedinjenim Državama pokrenulo ackiju „Dan prodavnica ploča“. Obeležava se u aprilu i ideja je popularizacija kulture slušanja muzike na vinilima. Prodavci vinila u Srbiji akciji su se pridružili 2010. godine.

Prodaja vinila od tada do danas beleži rekorde.

Ovaj preokret u potražnji „naterao“ je i jednog od najvećih proizvođača ploča, kompaniju Soni, da nakon gotovo tri decenije oživi fabriku u Japanu.

I bilo da je reč o pomodarstvu ili kolekcionarsvu, jedno je sigurno – gramofonske ploče su se izgleda vratile u modu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]