Rusija i Ukrajina: Dan deseti – šta znamo do sada

Ruska invazije na Ukrajinu ušla je u deveti dan – ruska vojska je posle borbi i požara zauzela nuklearnu elektranu Zaporožje najveću u Evropi, a Amerika je osudila napad pred Savetom bezbednosti UN koji je u petak sazvao hitno zasedanje nakon ovog napada.

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da je požar izbio jer su ruske snage granatirale elektranu i da ima poginulih i povređenih.

„Opreativno osoblje nastavlja da nadgleda situaciju u elektrani“, rekao je jedan lokalni zvaničnik, a prenosi novinska agencija Rojters.

Predstavnici Rusije tvrde da opasnosti nema i da nije istina da je na elektranu pucane.

Međunarodni posmatrači kažu da radioaktivan materijal nije ispušten i da je elektrana bezbedna.

Za devet dana invazije, Rusija je ispalila više od 500 raketa, a 92 odsto trupa koje su bile deo priprema za sukob sada se nalazi na teritoriji Ukrajine, saopštio je ispred Pentagona viši američki zvaničnik za bezbednost.

Borbe oko velikih gradova se nastavljaju.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon o širenju lažnih vesti – onima koji šire nepouzdane informacije preti i do 15 godina zatvora.

Rusija je takođe zabranila i društvene mreže Fejsbuk, Tviter i Jutjub u zemlji.

Najmanje 47 ljudi je ubijeno u vazdušnim napadima u severnom gradu Černivu u četvrtak, kažu ukrajinski zvaničnici.

U borbana su ubijeni i ruski komandanti, navode zvaničnici sa Zapada.

Ukrajinu napušta „bujica ljudi“, navode iz Ujedinjenih nacija, a broj ukrajinskih izbeglica se „veoma brzo približava broju od 1.5 miliona“.

• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
• Kakve je sankcije Zapad uveo Rusiji – nove kazne Belorusiji
• Ukrajina i Rusija: Praćenje rata na ruskoj televiziji – potpuno druga priča
• Šta kaže istorija – kako je nastala Ukrajina i koje su veze sa Rusijom

Napad na Zaporožje

Ruska vojska granatirala je Zaporožje, a potom je preuzela kontrolu nad elektranom.

Oštećene su zgrade oko jednog od šest reaktora, saopštio je ukrajinski nuklearni inspektorat.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da nijedan od bezbednosnih sistema u elektrani nije pogođen i da nije došlo do oslobađanja radioaktivnog materijala.

Stručnjaci za nuklearnu energiju tvrde da je napad bio veoma opasan.

U slučaju oštećenja reaktora, uređaja koji prouzvodi energiju u nuklearnoj elektrani, ili zgradi u kojoj se nalazi – može da dođe do pregravanja i topljenja jezgra.

Radijacija bi mogla da procuri u okruženje.

Izlaganja ovom zračenju je veoma opasno po zdravlje.

Stručnjaci za nuklearnu energiju tvrde da „ovo nije novi Černobilj“, ali da je situacija veoma rizična.

„Prvi put od jutros sam se uplašila“, kaže profesorka Kler Korkhil sa Univerziteta u Šefildu za BBC.

Korkhil kaže da nadležni isključuju svih šest reaktora kako bi ih vratili u bezbedno i sigurno stanje.

Ona tvrdi da bi najgori scenario bio sličan onom iz japanske Fukušime 2011. godine, kada je gubitak struje u postrojenju doveo do prestanka hlađenja reaktora koji se potom otopio.

Svetski lideri osudili su napad ruske vojske na Zaporožje, nazvavši ga „strašnim i bezočnim“.

Nastavak pregovora

Očekuje se da ukrajinski i ruski zvaničnici u subotu ili nedelju održe treću rundu pregovora.

„U stalnom smo kontaktu sa ruskom stranom“, rekao je Mihailo Podoljak, savetnik predsednika Ukrajine.

Prve dve runde pregovora u Belorusiji završene su bez konkretnih rezultata.

Dve strane su se saglasile da je potrebno privremeno primirije kako bi se uspostavili humanitarni koridori za izlazak civila iz ratom zahvaćenih područja.

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, pozvao je ruskog kolegu Vladimira Putina na direktne pregovore.

Opsada Marijupolja

Ruske snage neprekidno granatiraju Marijupolj na jugu Ukrajine.

Zamenik gradonačelnika pozvao je lidere NATO-a da pošalju vojsku u Ukrajinu, uz obrazloženje da Rusija neće obustaviti napade dok ne ubije mnogo civila i zemlju ne pretvori u pustinju.

„Nema šanse da Putin prestane da ubija civile napadima iz vazduha.

NATO mora da probudi i shvati da ovo nije regionalni sukob, već rat protiv demokratije i slobode“, rekao je Sergej Orlov za BBC Radio 4.

Da li Rusija koristi kasetne bombe

Jens Stoltenberg generalni sekretar NATO-a rekao je da postoje dokazi da Rusija koristi kasetne bombe u invaziji.

„Videli smo upotrebu kasetnih bombi i izveštaje o upotrebi drugih vrsta oružja što bi predstavljalo kršenje međunarodnog prava“, rekao je na konferenciji za novinare.

Dodao je da zapadna vojna alijansa neće uspostaviti zonu zabranjenog letenja iznad Ukrajine niti poslati trupe, ali obećava drugu pomoć Kijevu i poziva predsednika Vladimira Putina da odmah prekine invaziju.

Rusija blokirala zapadne medije

Pristup BBC sadržaju na ruskom jeziku ograničen je u Rusiji, posle usvajanja zakona u ruskom parlamentu kojim se širenje „lažnih“ informacija o oružanim snagama vodi kao prekršaj.

Ograničen je i sadržaj još dve medijske kuće – Meduza i Radio Liberti, objavila je ruska državna novinska agencija RIA.

Kremlj se protivi da se sukob u Ukrajini naziva ratom – naziva ga „specijalnom vojnom operacijom“.

„Pristup tačnim i nezavisnim informacijama je osnovno ljudsko pravo koje ne treba uskratiti građanima Rusije“, izjavio je portparol BBC-ja.

„Milioni se svake nedelje oslanjaju na BBC, tako da ćemo nastaviti sa naporima da vesti BBC-ja budu dostupne u Rusiji i širom ostatka sveta“, dodao je.

Rekordan broj ljudi čitao je sajt BBC na ruskom jeziku od početka invazije na Ukrajinu, tražeći najnovije informacije o sukobu.

• Ko može da ima nuklearno naoružanje
• Koga sluša Vladimir Putin
• Pet pojmova koji definišu krizu u Ukrajini

Kako je sve počelo?

Putin je 24. februara naredio napad na Ukrajinu.

Rekao je da Rusija ne želi da okupira Ukrajinu, već da oslobodi „ugnjetavani i ubijani narod“ u regionima Donjeck i Lugansk, čiju je samoproglašenu nezavisnost prethodno priznao.

Putin je često iznosio optužbe da su Ukrajinu preuzeli ekstremisti, još otkako je proruski predsednik Viktor Janukovič zbačen sa vlasti 2014. godine, posle višemesečnih protesta.

Rusija je tada uzvratila zauzevši južni deo zemlje Krim, i podstakla pobune na istoku Ukrajine, gde se separatisti koje podržava Moskva već godinama bore sa ukrajinskim snagama u ratu koji je do sada odneo 14.000 žrtava.

Želimo da ispričamo vašu priču: Da li ste vi ili vaši bližnji trenutno u Ukrajini?

Tražimo priče ljudi sa Balkana koji su trenutno u Ukrajini. Kakva je situacija u mestu u kome se nalazite i kako utiče na vas?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Sajber rat

Džo Tajdi, novinar iz oblasti tehnologija

Strahovanja da će Rusija pokrenuti takozvani „sajber rat“ koji će pratiti njenu invaziju do sada su bili neosnovani.

Tokom ovog sukoba nije bilo sajber-napada koji bi se pokazao izuzetno destruktivnim, opasan po život ili ratom.

Ali postoji haos u sajber carstvu.

Ukrajina je pod stalnim bombardovanjem malih sajber-napada iz nepoznatih izvora.

Kompanija za sajber bezbednost ČekPoint kaže da njena telemetrija pokazuje „povećanje od 196 odsto pokušaja hakovanja ukrajinskog vladinog i vojnog sektora“.

Ne znamo odakle dolaze ovi napadi, ali zapadne obaveštajne službe su za nedavni talas DDoS (Distributed Denial of Service) hakovanja okrivile ruske vojne hakere GRU.

Hakerska grupa Anonimus napala je sajtove pojedinih ruskih medija.

Na meti su se našli sajtovi agencije TASS, novina Komersant, Izvestije i nekoliko televizija.

Ali ove prolazne napade niskog nivoa je teško proveriti.

Još jedna značajna grupa koja očigledno hakuje ruske mete je ona koju je postavila sama ukrajinska vlada u potezu bez presedana.

Telegram kanal koji sebe naziva „IT armija Ukrajine“ okupio je 230.000 članova, a ukrajinske vlasti objavljuju detalje o tome koje ruske mete treba da hakuju.

Pogledajte video: Pozadina sukoba Ukrajine i Rusije

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]